0
Košarkaši Denver Nagetsa završili su poslednje pripreme pred početak nove sezone i od sledeće nedelje više "nema labavo".
Što su se zagrevali, zagrevali su se, Nikola Jokić, Džamal Marej i ostali od 25. oktobra moraju opet da „riljaju“ da bi odbranili prvi i istorijski šampionski prsten Denvera.
PROČITAJTE JOŠ:
Prva prepreka su im u regularnom delu sezone Los Anđeles Lejkersi, koje su sa 4:0 izbacili u finalu zapada prošle sezone i sigurno neće da dođu na teren sa belim zastavicama.
Jokić je igrao neverovatno tokom čitavog plej-ofa, bio je lider ekipe i u predsezoni nije bilo potrebe da to nanovo dokazuje.
Tim Majkla Melouna je imao Letnju sezonu i sada pet mečeva u predsezoni da naštimuje ono ekipe oko Jokića i Mareja kako bi sve bilo uigrano kada bude bitno.
Nagetsi su drugi put u dve prethodne sezone završili pozitivnim skorom predsezonu i sa 3:2 dočekuju početak regularnog dela takmičenja.
Samo jedan meč od tih pet odigrali su pred svojim navijačima u Bol areni i pobedili su Čikago Bulse sa 116:102.
U preostala četiri meča su pobedili Finiks Sanse sa 115:107, poraženi su od Čikaga 133:124, poraženi su od Los Anđeles Klipersa 116:103 i onda su na kraju pobedili Kliperse sa 103:90.
Svi ti mečevi su odigrani u rasponu od 11. do 20. oktobra i možda najviše pažnje privukao je Džulijan Stroter.
Dvaput je ubacivao 20 i više poena, a u svakoj od četiri utakmice koje je odigrao bio je dvocifren. Kao neko ko će imati u rukama šut za tri poena i ko bi mogao da pomogne u odbrani, svakako je dobar dodatak rotaciji doveden kroz draft.
Ubacio je 23 poena Bulsima, 20 Sansima i još dva puta je imao 16, odnosno 12 poena i činio se ornijim od ostalih da pomogne ekipi koju privremeno vodi trener Dejvid Adelman.
Pokazalo se i da mu je kretanje bez lopte jedna od dobrih strana i u svakom slučaju se preporučio Melounu da proba bar delimično da uđe u cipele koje je prošle sezone nosio Kristijan Braun.
Tim pre što je još od prvog meča pokazao širok spektar poteza od trojki iz prijema, preko trojki iz driblinga, do floutera i šuteva sa poludistance.
Adelmanu se čini da starterima treba još međusobnog uigravanja i pripreme, dok će morati da se poradi i u zalaganju, mada nije lako motivisati igrače takmičarski nevažnim mečom.
Za početak smo dobili dobar nagoveštaj u utakmici sa Finiksom, mada Sansi nisu koristili ni Kevina Durenta, ni Devina Bukera niti Bredlija Bila.
Dakle igrali su praktično bez „čitavog tima“, dok Denveru nije igrao Majkl Porter od startera i već tada se videlo da se Stroter neće libiti i plašiti bilo čega ako želi da istisne Brauna koji sada već ima više iskustva.
Jokić se od starta predsezone nije trudio toliko da poentira i diktira ritam mečeva, koliko da hvata ruku i ritam, pa mu je Nurkić došao kao dobar protivnik za prvi meč.
Čisto da oseti čvrstinu i postane svestan da 4/11 iz igre uz samo devet poena nije njegov nivo i da će morati daleko bolje.
Već u sledećem meču je Jokić skoro duplirao broj poena i brojao je do 17, ali je Denver posle produžetaka poražen od Bulsa.
I može se možda reći da je taj meč bio donekle okršaj nejednakih snaga jer je Denver igrao sa starterima samo u prvom poluvremenu, a Čikago do duboko u trećoj četvrtini, ali i ambicije klubova su drugačije.
Nagetsi su vladajući šampioni, a Čikago nema još uvek ekipu koja može da konkuriše za titulu. Kao i u prvom meču, razlog za ranu brigu Nagetsa bilo je nekoliko izgubljenih lopti.
Nadoknadili su to trojkama i onda kad bi stali u napadu, Zik Nadži i Pejton Votson su pokazali naznake dobre odbrane, mada se Zik mučio u građenju, a Pejton sa izgubljenim loptama.
Doduše, kad je reč o zalaganju, treba napomenuti da je Čikago u prvom poluvremenu nadskakao Denver sa 26:13 što bi u nekoj drugoj situaciji bilo neprihvatljivo, dok je Andre Dramond carovao reketom.
Razliku je mogao da napravi Aron Gordon, koji nije delovao „zarđalo“ i koji je već u tom trenutku delovao kao čovek koji igra na sredini sezone.
U sledećem meču protiv Bulsa Denver nije hteo da dopusti isti scenario, pa je Marej ubacio 21 poen i podsetio je na svoj Ol-star kalibar.
Jokiću je minutaža uglavnom svođena na nešto preko dvadesetak minuta, pa je za 23 u pobedi nad Bulsima imao 15 poena i devet skokova uz pet asistencija.
Domaća publika je dobro došla i Jokiću i ekipi, jer su je poslednji put videli u finalu sa Majamijem pre četiri meseca.
Da kad hoće, mogu, igrači Denvera su potom pokazali i kada su izgubili od Los Anđeles Klipersa u prvom međusobnom meču, a onda su Kliperse pobedili da bi predsezonu završili na pravi način.
Jokić je na parketu već delovao kao onaj kog smo navikli da gledamo sa 25 poena i 14 skokova uz osam asistencija, mada se protiv Denvera u tom drugom meču najviše potrudio Bouns Hajland, nekadašnji košarkaš Nagetsa.
Dotle je već i Marej pokazao da se oporavio od povrede zbog koje je propustio Mundobasket, te da će Nagetsi svakako imati više razloga da se nadaju visokom plasmanu i u dolazećoj sezoni, dok čekaju šta će se dešavati i sa Hanterom Tajsonom, momkom koji je briljirao u nekim mečevima Letnje lige i od kog se takođe očekuje da uradi štošta dobro sa svojim šutem i osećajem za igru.
BONUS VIDEO