0
Košarkaški na visokom nivou sa tendencijom na bolje, a sudije i navijači...
Crvena zvezda je po treći put ove sezone bila bolja u derbiju od Partizana, a ovoga puta to je bilo u Kupu Radivoja Koraća sa 83:75 u polufinalnom susretu.
PROČITAJTE JOŠ...
Zvezda je tako sebi omogućila borbu za trofej, dok crno-beli pod vođstvom Željka Obradovića i dalje nisu podigli nijedan u poslednjih godinu i po dana i na to će morati da sačekaju bar do kraja sezone.
Ovo je bio prvi večiti derbi ove sezone u kom je igrao Fakundo Kampaco i to se osetilo na terenu. Njegovo diktiranje tempa i osećaj za igru su u drugom poluvremenu napravili razliku, a Argentinac je meč završio sa 12 poena i sedam asistencija, pa je uprkos lošim procentima iz igre (18 odsto) sakupio 14 indeksnih poena, dok je Zvezda sa njim na parketu imala +22.
Kampaco je bez sumnje jedan od najboljih stranca ikada na ovim prostorima, a sada je Zvezdi dao novu dimenziju i konačno se osetio pravi njegov pečat u do sada najvećem izazovu ove sezone.
Derbi u Nišu pokazao je da će Zvezda sa Kampacom rasteretiti Vildozu i Nedovića u organzaciji igre, a da će Duško Ivanović imati još više prostora da kombinuje sa petorkama i pre svega u spoljnoj liniji, na pozicijama jedan i dva.
Na prethodnim derbijima ove sezone, Dante Egzum je pokazao kakav kvalitet poseduje, a i sada je sa njim na terenu Partizan bio u plusu od šest poena. Nabacio je Australijanac i šut ove sezone, veoma je rizično povlačiti mu se, a o njegovom prodoru suvišno je govoriti. Međutim, u Nišu je Egzum uvučen u problem sa faulovima i bez njega na parketu, Partizan nije bio na dovoljno visokom nivou.
Pored toga treba napomenuti da je Egzum poprilično dobro čuvan od strane Kampaca na niskom postu, pa bi njihovi dueli u nastavku sezone mogli da budu izuzetno zanimljivi.
Samo je jednom plejmejker Partizana uspeo da ugura Kampaca pod koš i tada je zaradio poene sa linije penala. Svaki put pre i posle toga Kampaco mu je parirao i odlično ga ograničavao u napadu i terao na neka alternativna rešenja.
Nema sumnje da se ovde radi o dva klasna igrača, a možda baš njihovi međusobni dueli budu bili ključni za „večite“ u nekim kasnijim borbama.
U trenucima kada je Egzum bio van parketa, a Avramović bez ritma, osetio se i izostanak Jama Madara, koji je otpao kao stranac pred put u Niš.
Madar nije neko ko je pravio razliku do sada u derbijima, ali je umeo da pokrene Partizan ove sezone nekom ludačkom energijom u odbrani jedan na jedan ili individualnim rešenjem u napadu.
Bez njega u rotaciji, to je bila opcija manje za Obradovića, čiji se tim mučio sa pronalaskom dobirh rešenja i otvorenih pozicija u drugom poluvremenu, u kom su crno-beli postigli svega 31 poen, što je za njihove standarde premalo.
Pored Madara, falio je i Janis Papapetru, koji je u poslednje vreme umeo da zatrpa Žalgiris sa 17 poena, dok je Zvezdi u provm evroligačkom derbiju ubacio 13 poena i veoma je opasan kada ga krene šut i kada mu se otvori neka dobra pozicija.
Čak i kada se zanemari njegov napadački učinak, Papapetru je mnogo značajan za odbranu Partizana, pre svega zbog toga što može da odgovori na zahteve pozicija tri i četiri.
Imao je Ledej problema sa faulovima, a bez njega i Egzuma, igra Partizana nije ni približno onakva kakva je bila sa njima dvojicom na terenu.
U trenucima kada je Ledej bio van, nije bilo raspoloženog igrača kao njegove zamene, a to bi verovatno pokrio Papapetru, da je skinut za ovaj Kup.
Ipak, odluka je bila ili on ili Naneli, a pošto je američki bek odigrao dobar turnir nema se šta zameriti Obradoviću na odluci.
Ono što može da raduje navijače Partizana jeste to da je Ledej konačno proradio u derbijima i to je pokazao na prethodna dva. Najpre je u Evroligi bio junak pobede Partizana u Pioniru sa 79:78, a sada je za poluvreme u Nišu ubacio 13 poena. Ipak, problem su bile lične greške, pa je morao da se preseli na klupu u drugom delu, te je na kraju imao 16 poena.
Uprkos tome, odlično prvo poluvreme u njegovoj režiji ne treba zaboraviti, pogotovo ako se zna da je Ledej bio poprilično tih u derbijima prošle sezone i da je to bio veliki problem za crno-bele u nekim situacijama.
Kada smo kod unutrašnje linije, zašto da se ne spomene i duel Matijasa Lesora sa Hasanom Martinom i Lukom Mitrovićem. Iako je Francuz u prethodnim derbijima bio poprilično dominantan, bar na poluvreme ili koji minut više, sada je opet upisao dabl-dabl učinak, ali nije to bilo tako upečatljivo.
Hasan Martin je odradio dobar defanzivni posao na Lesoru, Luka Mitrović je dominirao u napadu sa kratkim otvaranjima, pregledom igre i asistencijama, dok je Petrušev uradio više loših nego dobrih stvari na utakmici, ali je ubacio najvažniju trojku (za vođstvo u trećoj četvrtini), bitan flouter, te iznudio faul Smailagića i namestio penale.
Kada se podvuče crta, ovoga puta je Zvezda odnela pobedu u reketu, a u tom delu terena je bila bolja i u poenima – 42:26.
Nema sumnje da od Lesora mnogo toga zavisi u igri Partizana na obe strane terena, on poverenje vraća maksimalno dobro, ali ne može uvek sam da odnosi pobede pod košem. U ovom derbiju mu je falila podrška, a Zvezdina unutrašnja linija je zajedničkim snagama pogurala tim ka pobedi.
U derbiju je uvek više nego važan i faktor emocije i želje, pogotovo kada su stranci u pitanju, jer su naši igrači sa tim stanjima i osećajima već dobro upoznati.
Nemanja Nedović nije odigrao savršen meč u Nišu, ali je trojkama u drugom poluvremenu i nekim individualnim rešenjima imao i te kako zapaženu ulogu (indeks 19, najbolji pojedinac).
Opšte je poznato koliko Nemanji znači večiti derbi i sa kakvom emocijom on igra, a kada se na to doda ludačka energija Luke Vildoze stvari za Zvezdu su mnogo lakše.
Odavno neki stranac nije proslavljao pobede i uspehe Zvezde tako burno kao Vildoza, koga navijači obožavaju.
Da stvari budu jasne, pozitivne emocije na relaciji stranaca i navijača ima i na drugoj strani, pa tako Matijas Lesor predvodi navijanje i kada se gubi i kada se pobeđuje. On nije jedini, već svi stranci u crno-belom dresu pokazuju veliku emociju i poštuju odnos sa navijačima, te je to svakako lepa slika koja se šalje u svet.
Ako nastavimo sa tradicijom da stranci u Srbiju dolaze zato što im je lepo, a ne gledaju naše klubove samo kao prolazne stanice, onda košarka dobija još više na značaju, a emocija i strast veća je kod svih koji iskreno vole ovaj sport.
Međutim, ima tu i one lošije strane, a to je divljačko ponašanje navijača u nekim trenucima. Čemu bacanje upaljača, raznoraznih predmeta i čaša sa vodom, kao i paljenja baklji ispod glava hiljada ljudi? To nikome ne može dobro da donese. Može da nam bude samo još gore.
Dakle, treba pronaći načine da se što efikasnije i brže takvo ponašanje iskoreni, divljaci adekvatno kazne, te da u halama imamo potpuno sportsku atmosferu i zdravi rivalitet dve strane.
Put do toga je veoma dug, možda i nemoguć na ovim prostorima, ali makar malo treba da poguramo jedni druge i kažemo da želimo zdrav sport i atmosferu na tribinama. To svima donosi nešto dobro.
Pokazalo se u Nišu, nažalost, ni da sudije više neće da se utrkuju kako bi sudije večiti derbi. Čak sada imamo potpuno suprotnu situaciju – od toga se beži.
Tako je i selektor Srbije Svetislav Pešić istakao da dvojica najboljih sudija nisu bila u Nišu, verovatno njihovom željom, a da sudija trojka Uroš Nikolić, Uroš Obrknežević i Stefan Ćalić nije odradila posao baš najbolje, bilo je jasno svima koji su gledali utakmicu.
Njihove pojedinačne greške su za posebnu priču i to ne od nas kao novinara, već pre od stručnjaka iz sudijskog sveta. Ono što je mnogo veći problem jeste način na koji se vodi utakmica.
Od izlaska igrača na zagrevanje, predmeti su padali po terenu, a sudijska trojka je odlučila da bez reči napusti parket tek u poslednjoj deonici. Pola sata mnogi u hali nisu znali šta se dešava, gledaocima nije bilo najjasnije zašto je prekinut meč, a na kraju se tribina nije ni praznila.
Zbog čega se sa izbacivanjem ili prekidom utakmice nije zapretilo odmah u startu nego tek pred kraj? Bila je to duga noć u Čairu, a suđenje ovakvih utakmica definitivno mora biti na višem nivou, što je pokazala i prošlosezonska ABA liga, koja je upamćena po neredima, a ne po dobroj košarci.
Za kraj tu je priča o moći Zvezde i Partizana u igračkom smislu. Obe ekipe su i dalje u borbi za Top 8 Evrolige, a Kup u Nišu pokazao je da prostora za napredak još uvek ima i za jedne i za druge. Duško Ivanović je istakao da će Kampaco biti još bolji, a Zvezda bi u nastavku sezone mogla drastično da popravi otvaranje utakmice, šut za tri poena…
Sa druge strane, Partizan ima neke svoje probleme, u ovom meču pre svega defanzivne, pa nema sumnje da će Obradović zategnuti redove kako se sezona bude približavala kraju, jer ambicije i u ABA ligi i u Evroligi su najviše moguće. Ni šut za tri poena, kao najveće oružje, nije služio Partizan u Nišu, pa se partija crno-belih momaka u 25 minuta utakmice može označiti i kao poprilično loša.
Do kraja sezone imaćemo najmanje još jedan derbi, ali postoji velika veorvatnoća da će se večiti sastati i u finalu ABA lige, gde se igra na tri pobede. Do tada ima još mnogo vremena, mnogo prostora za napredak i dizanje forme za one ključne borbe. Pa zašto večiti da ne probaju da zakažu i neki duel na Fajnal foru Evrolige? To možda jesu veliki snovi, ali kvaliteta za to ima, a čuda su moguća ukoliko se u njih veruje.
BONUS VIDEO Bakljada navijača Partizana na Kupu Radivoja Koraća
