0
Nešto više od mesec dana prošlo je otkako je Saša Filipovski preuzeo kormilo Partizana i definitivno uveo košarkaše u mirnije vode.
Vlado Šćepanović nije izdržao turbulentan početak sezone i usledila je neophodna promena na klupi. Dogovoren je rastanak, istina ne baš odmah posle poraza od Burža na domaćem terenu, a Milivoje Lazić bio je rešenje samo za gostovanje Igokei, od koje su crno-belih takođe izgubili.
PROČITAJTE JOŠ
Filipovski je svakako doneo iskustvo, ali i ono „nešto“ neophodno da se ekipa skupi i pobeđuje.
U pitanju su isti igrači, a Partizan je, bez korenitih promena u igračkom kadru, od dolaska slovenačkog stručnjaka vezao četiri trijumfa, odnosno zabeležio je ukupno pet pobeda.
Redom su padali Zadar i Cibona u ABA ligi, odnosno Uniks i Huventud u Evrokupu, dok je poslednje slavlje upisano protiv Bahčešehira za učinak 5-3 u grupi A i prolazak u Top 16 fazu drugog po jačini klupskog takmičenja na Starom kontinentu.
Jedina dva poraza pod komandom Filipovskog bila su na jednu loptu i u tim okršajima sa Crvenom zvezdom i Mornarom imali su njegovi puleni napad i šut(eve) za pobedu.
„Ono što ja zahtevam je da se gine u odbrani i da se uvek šutiraju otvoreni šutevi. Uvek gledamo da to bude igrač koji ima dnevnu formu“, u najkraćem je Filipovski objasnio svoju filozofiju i dodao:
„Nije lako igrati u ovakvoj situaciji. Testiramo se svakih nekoliko dana, novi trener je tu. Igrači i ja smo zajedno tek mesec dana. Potreban je kontinuitet u radu“, zaključio je Filipovski.
Jasno je da niti ima čarobni štapić, niti da može preko noći mnogo toga da promeni, ali je očito posložio ono što treba kako bi „parni valjak“ uhvatio pobednički ritam. I to je u datom trenutku bilo najvažnije, dok je sada pred njim i pulenima dalji mukotrpan rad, jer se ciljevi ne ostvaruju zimi, nego na proleće.
Recept je jasan, agresivna odbrana koja se igra do poslednjeg daha i sloboda u napadu, ako je igrač sam – neka šutne, bez oklevanja. I na tome će Filipovski očito insistirati, i do sada je dalo rezultate.
Igra još nije na vrhunskom nivou, teško i da može da bude kao se u obzir uzme da je novi trener stigao pre mesec dana, ali je izvučen trenutni maksimum iz ekipe.
Nekako je povezao i pokrenuo ekipu koja se pod Šćepanovićem saplitala na svakom koraku.
Forsirao je Filipovski i visoku petorku kada su pored Miler-Mekintajera na parketu bili Dangubić, Zagorac, Veličković i Janković, ali i onu nižu u kojoj su zajedno u igri Gordić, Pejdž i Jaramaz.
Dobro je to što bira različita rešenje u zavisnosti od situacije, a od igrača će svakako zahtevati više odgovornosti, jer… I protiv Zvezde i protiv Mornara u Baru poslednji napad je rešavao Miler-Mekintajer, i nije pogodio, pa če američkom plejmejkeru u takvim trenucima biti neophodna pomoć saigrača.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
