Lepo je kad ovako počnemo kvalifikacije bez neke drame, jer svi znamo koliko nije bilo prijatno kad smo prošli put morali sve u "pet do 12" da jurimo.
Sećate li se kad je Grčka dolazila u Beograd pretprošle godine na „sudar teškaša“ i kad su Nikola Jokić i Janis Adetokumbo udarili jedan na drugog kao Marko Kraljević na Musu Kesedžiju?
Kad se gleda sve ono što se dešavalo dve godine unazad, čini se da je ta utakmica i pobeda bila najvažnija i da bez nje ne bismo ni gledali naše momke kako u Manili uzimaju srebrnu medalju.
Ta utakmica u Areni sa Grčkom je bila „biti ili ne biti“ za Srbiju jer su „orlovi“ iz prethodne faze kvalifikacija za Mundobasket bili polovični sa po tri pobede i poraza.
Grupu od četiri ekipe završili smo na trećem mestu i onda se kasnije jedva provukli tako što smo savladali Grke tokom leta kad su najbolji igrači svima na raspolaganju, a onda Tursku dobili dvaput i Veliku Britaniju isto.
Posle tesne pobede nad Letonijom 101:100 nismo dobro čuli opomenu, ili jednostavno nismo ni mogli da je poslušamo. Belgija i Letonija su nas pobeđivali i otišli u narednu fazu i ukrštanje sa Grčkom, Turskom i Velikom Britanijom s prednošću.
Zbog toga je prva faza tada mogla da nam, uslovno rečeno, dođe glave, pa ne bismo imali zbog čega da se „ložimo“ na Mundobasketu septembra prošle godine.
Ovog puta je situacija drugačija. Ovog puta, kada je Srbija krenula na put ka Evropskom prvenstvu naredne godine, prve dve utakmice je dobila na podosta lakši način.
Prvo je „stradala“ Finska sa 77:61 u Beogradu, a onda u ponedeljak uveče i Gruzija 76:63 u Tbilisiju.
Utisak je da igrači Srbije nisu dovoljno uigrani i da neke stvari mogu i moraju da se popravljaju u hodu, ali je utisak i da je to daleko bolje nego u prethodnom ciklusu.
Razlog zašto je to tako nalazi se već na spisku imena. Ovog puta su Pešiću na raspolaganju bili Marko Gudurić, Aleksa Avramović, Filip Petrušev, Luka Mitrović, Vanja Marinković, uglavnom momci koji su već u ozbiljnom evroligaškom ritmu.
FIBA i Evroliga su se posle skoro decenijske prepirke dogovorile u vezi sa terminima igranja FIBA prozora i onda se diže stepen košarke i tokom reprezentativnih kvalifikacija.
Istina je da je i u nekim mečevima prethodnog ciklusa u dresu Srbije igrao recimo Miloš Teodosić, u nekim drugim situacijama Boban Marjanović, spomenuli smo već i Jokića, ali je kroz ceo ciklus protrčao ogroman broj igrača.
Ovako, kada postoji određeni dogovor FIBA i Evrolige, zna se otprilike ko će da vuče teret kvalifikacija, zna se i da to neće moći da budu NBA igrači i dalje, ali se zna i da Srbija ima dobre evroligaše koji mogu da pariraju velikom broju ekipa.
Tačno je da Finska i Gruzija do sada nisu protivnici iz prvog ešalona svetske košarke, ali pogledajte šta se dešava ostalima u ovoj situaciji.
Ista ona Nemačka koja je Srbiju pobedila pre nekih pet meseci u finalu Mundobasketa u Manili, sada se češe po glavi jer je izgubila od Bugarske 67:62.
Denis Šruder nije bio ovog puta tu da gasi požar, nije bilo ni braće Vagner, Maodo Loa, Johanesa Vojtmana, Danijela Tajsa, Johanesa Timana, Najlsa Gifaja, Isaka Bonge.
Ukratko nije bukvalno nikoga iz onog tima koji je osvojio zlato u Manili. Kod nas je takvih momaka bilo.
Aleksa Avramović sad već ima zavidno iskustvo, Gudurić takođe, Luka Mitrović je kao novi kapiten tu da odradi posao kad treba kao protiv Finaca…
Ukratko, bolje su uklopljeni jer se već znaju i to izgleda korektnije i na terenu. Zato je Nemcima sada doakao jedan Kodi Miler-Mekintajer, koji i u Evroligi igra odlično kad hoće.
Nije to bilo jedino posrtanje favorita koje nije sprečio motivisani Oskar da Silva u dresu Nemačke sa dve dobre utakmice. Nemci jesu pobedili Crnu Goru, ali su recimo Španci „pukli“ u oba svoja meča do sada.
Belgija ih je pobedila sa 58:53, a Letonija sa 79:75. Pričamo o evropskom šampionu iz 2022. godine koji je pobedio Francusku u finalu.
Istu onu Francusku koja se pošteno namučila protiv Bosne i Hercegovine i na kraju ipak uspela da pobedi.
Dario Brizuela je momak kog su u Crvenoj zvezdi dobro zapamtili zbog 20 poena u evroligaškom okršaju dva tima.
Brizuela je bio najbolji protiv Letonaca, a „furiji“ nije pomoglo ni što je imala već Huanča Ernangomeza, koga pak, Francuzi pamte po zlu i šest trojki u finalu Evrobasketa.
Ni Huančo, ni Haime Pradilja, Riki Rubio, Alberto Abalde i Ćabi Lopez Arostegi nisu sprečili potop šampiona protiv kog je Pjer-Antoan Žile uz Retina Obasoana delovao kao Dejm Lilard, bar karikirano.
Zvuči neverovatno da tim koji je godinama bio napadački potentan kao što je Španija, ubaci samo 53 poena za utakmicu, ali to je stvarnost.
Dolazimo na ono što je Svetislav Pešić ponavljao redovno dok je zvučao kao da ga i dalje peče ego zbog poraza od Letonije i Belgije, kad je pričao da su i Belgija i Letonija uigrane i da nisu slučajno pobedile.
Pričao je i da kroz naš sistem prolazi 40 igrača za kvalifikacije i da to nije normalno. Ovako ima priliku da filtrira one koji su već „u tonusu“ i da ih izbrusi na vreme do Olimpijskih igara ako ne bude mnogo povreda koje nas već predugo uništavaju i nerviraju pred svako veliko takmičenje.
Šansu su dobili i neki od ovih mlađih poput Nikole Đurišića od kog se tek očekuje da se razvije, dok neki drugi timovi nisu imali tu spremnu bazu „rezervnih“ igrača.
To je deo razloga što je Estonija hit ovih kvalifikacija, jer evo pobedište Litvaniju, koja je pre nekoliko meseci pobedila Sjedinjene Države na Mundobasketu.
Litvanci su tako došli „na panj“ igračima Srbije u četvrtfinalu Mundobasketa i bili su osokoljeni kao nikad, samo da bi dobili po tamburi od „orlova“.
Sad su poraženi i od Estonaca, a Tomas Dimša i Edgaras Ulanovas uz neraspoloženog Rokasa Giedraitisa nisu imali mnogo rešenja za više raspoloženih igrača iz protivničkog tima.
Letonci su recimo uspeli da pronađu neki balans na kom sad vaga i Srbija, kada je reč o dobijanju mečeva u kvalifikacijama.
U njima i Poljaci imaju problema jer su kao polufinalisti prošlog Evrobasketa „išamarani“ od Makedonaca u ponedeljak uveče sa 96:71.
Ako se na to doda i ono što se dešava u nekim drugim kvalifikacijama poput onih za Kup Amerike gde Čile pobeđuje Argentinu (79:77), a Kuba pobeđuje Sjedinjene Države (81:67), postane jasno da mi uopšte nismo loše krenuli u svoje kvalifikacije. Samo da tako i nastavimo.
BONUS VIDEO: Sjajna akcija Petruševa i Mitrovića