0
Videli smo tek deo moćne Srbije
Košarkaši Srbije odradili su veliki posao u kvalifikacijama za Mundobasket naredne godine, pošto su u četiri dana savladali dva kvalitetna rivala – Grčku i Tursku.
PROČITAJTE JOŠ...
Protiv Grčke viđen je pravi spektakl u „Areni“, bilo je neizvesno sve do samog kraja, ali je Srbija nakon produžetka odnela pobedu sa 100:94.
Selektor Svetislav Pešić nije bio zadovoljan svim segmentima u igri, a posebno je istakao lošu odbranu od grčke tranzicije.
Janis Adetokumbo jeste postigao 40 poena, odbrana Srbije nije bila baš najagresivnija i najkompaktnija, ali se u napadu igralo pre svega pametno. Lopta je išla na Nikolu Jokića svaki put kada je trebalo, a on je imao 29 poena, uz osam skokova i šest asistencija. Bilo je primetno da je imao i šest izgubljenih lopti, ali da on nije povukao ekipu kada je bilo ključno, pitanje je kako bi se utakmica završila.
Treba pohvaliti i Ognjena Jaramaza, koji je odmenio Vasilija Micića, a zapažene role imali su i Vladimir Lučić (14 poena) i Nikola Milutinov (12).
Duel Srbije i Turske pokazao je nove svetle tačke i napredak u igri „orlova“, ali i po koju boljku, koja se da zalečiti.
Pešićevi izabranici izašli su na teren u Istanbulu vidno motivisani da brzo reše pitanje pobednika i pokažu da se loša odbrana kao protiv Grčke neće tako često ponavljati.
Turska je tokom prve deonice postigla samo 11 poena, a niko od njenih zvezda nije mogao da se razigra. Srpski reprezentativci su bili agresivni i disciplinovani, stizalo se sve sa strane pomoći, pa Turci nisu imali kako da dođu do koša. Uz to, nisu mogli da potežu ni mnogo šuteva za tri poena, jer im je ta mogućnost uglavnom bila adekvatno zatvorena.
I tokom drugog perioda, Srbija je pokazala defanzivni kvalitet koji se od nje očekuje. Ono što je takođe bilo primetno je znatno bolja odbrana u tranziciji, što je bio problem protiv Grčke.
Turci gotovo i da nisu imali lakih poena iz kontri i brzih napada u prvom poluvremenu, što ih je limitiralo na 28 poena nakon 20 minuta igre. Ni u nastavku odbrana Srbije u tranziciji nije bila loša, ali je Turska ipak imala nekoliko kontri i jeftinih poena nakon grešaka „orlova“.
Iako je između mečeva sa Grčkom i Turskom prošlo svega dva dana, Pešić je znao da objasni šta mu smeta i šta mora da se popravi, što je sada i implementirano.
Vladimir Lučić nije bez razloga izabran za kapitena, što je sada i pokazao. Protiv oba rivala u kvalifikacijama imao je zapaženu napadačku rolu, oba puta je bio dvocifren, ali se nijednom nije štedeo u odbrani.
Bio je agresivan od prvog do poslednjeg minuta na parketu, a nije imao malu minutažu. Protiv Grčke je sebe nagradio fenomenalnom rampom nad Tajlerom Dorsijem u poslednjem minutu produžetka, a protiv Turske se bez razmišljanja „žrtvovao“ i napustio parket sa pet ličnih grešaka.
Možda nisu svi faulovi bili pametni, ali su bili posledica agresivnosti i želje. Nije Lučić stavljao svoj napadački učinak u prvi plan, nije mu bilo najbintije da bude što efikasniji, već je samo razmišljao o pobedi i šta može da uradi u datom trenutku.
Jeste ranije napustio parket, ali je vreme na njemu iskoristio maksimalno dobro i bio i te kako značajna figura u trijumfu nad Turskom, iako je pitanje pobednika palo tek u završnici kada nije bio na parketu.
Više puta je Pešić u poslednjih nekoliko meseci isticao kako mu je Nikola Kalinić jedan od, ako ne i najbitniji igrač u reprezentaciji.
Krilni igrač Barselone opravdao je poverenje koje mu je dato na najbolji mogući način. Možda Kalinić nije uvek najbolji u napadu, možda se dešava da promaši nekoliko puta zaredom ili ne donese neke prave odluke, ali uvek je spreman da reši utakmicu.
Turci su se tokom drugog poluvremena vratili iz dubokog minuta, uspeli su i da izjednače na 72:72, ali je tada Kalinić postigao možda i najvažniji koš na utakmici.
Nakon lepe akcije Srbije, ostao je sam u ćošku i „pocepao“ mrežicu, iako je pre toga dva puta zaredom promašio trojku.
I za kraj prvog poluvremena je Kalinić pogodio sa više od pola terena u poslednjoj sekundi, te je pokazao da mu ne smeta kada je lopta u njegovim rukama kao „vruć krompir“ i kada mora da reši napad kada je gusto.
Na iznenađenje mnogih selektor Pešić od početka priprema, a i sada u kvalifikacijama neretko pruža šansu Marku Jagodiću-Kuridži. Iako je krilni centar viđen kao neko ko će među prvima biti otpisan sa spiska, Pešić je pokazao da i te kako računa na njega i da nije džabe bio kapiten u ranijim „prozorima“.
Možda je Nemanja Bjelica povređen, ali njegove minute više nego solidno odrađuje Kuridža. Nije još sigurno da li će ići na Evrobasket, ali sudeći prema onome što smo videli, bez dileme bi trebalo da bude među 12.
Protiv Grčke je dobio zadatak da čuva najboljeg Adetokumba, dok je protiv Turske imao rolu i u napadu. Pogodio je dve trojke u Istanbulu, a bio je precizan i sa linije penala, te je skrenuo pažnju na sebe.
Ipak, najbolje od njega što se moglo videti su čvrsti faulovi i popularne „sekirice“, kojima se rival praktično onemogućuje da postigne poene uz dodatno bacanje. Nije Kuridža dozvoljavao nikome da dođe do lakih poena, te bi i te kako mogao da doprinese pre svega u defanzivnom aspektu na Evrobasketu.
Već u pripremnim utakmicama mogli smo da vidimo da je Jokić bez ikakve sumnje glavni igrač Srbije ovog leta, a sada je protiv dve kvalitetne reprezentacije samo dokazao svoju klasu i potvrdio dominaciju.
Već smo pisali o tome šta je Jokić radio protiv Grčke, njegov „flamingos šut“ je obišao čitav svet, a prvo poluvreme protiv Turske moglo bi se nazvati košarkaškom poezijom.
Bez mnogo muke i bez ijednog pokušaja i pogotka za tri, Jokić je prvo poluvreme okončao sa 19 poena. Mučio je visoke igrače Turske, koji nisu mogli da pronađu rešenje za njega. U drugom poluvremenu je više bio na pauzi nego na parketu, što nam se zamalo nije obilo o glavu. Srpski centar je na kraju morao da uđe, popravio je svoj napadački učinak za još pet poena, a bio je izuzetno skoncentirasan do kraja, pa je u poslednjem minutu istrčao kontru i popravio Kalinićev promašaj.
U obe odigrane utakmice Srbija je većim delom utakmice diktirala tempo, ali je sebe dovodila u neprijatne situacije.
Grčka je uspela da izbori produžetak, ali su tamo Jokić i ekipa pokazali zašto su trenutno drugi favoriti za osvajanje titule na Evrobasketu. Zategla se odbrana, u napadu se nije srljalo, te Adetokumbo i Dorsi nisu imali adekvatan odgovor.
Sa druge strane, Turska je uspela da se vrati iz minusa od 21 poena, uspela je da napravi dve velike serije, ali Srbiju to nije mnogo poremetilo.
Kada je trebalo da budu na nivou naši reprezentativci su to i uspeli, serije Turske ih nisu poljuljale, te je uvek sledio odgovor u vidu poena u napadu i kvalitetne odbrane.
Možda nije još uvek sve sjajno na terenu, ali kako Lučić i Micić ističu ovo su pobede koje zbliže ekipu i grade njen karakter.
Sve navijače Srbije je na
meču sa Grčkom zabrinula povreda Micića, koja je zapravo izgledala gore nego što stvarno jeste. Uspeo je brzo srpski plejmejker da se oporavi i već je protiv Turske bio u sastavu na oduševljenje mnogih.
Iako pored Jokića važi za najveću zvezdu u ekipi, Micić ni na jednom od pomenuta dva susreta nije bio dvocifren.
Bez obzira na to, Srbija je slavila, „dobila“ Jaramaza kao „bekap“ plejmejkera, a Vasina forma može da ide samo uzlaznom putanjom na Evrobasketu.
Njegov kvalitet je neosporan, hrabrosti i hladnokrvnosti mu nikada ne manjka, a u nekoliko navrata smo videli da se odlično uklapa sa Jokićem na parketu. Micić je neko ko će sigurno diktirati ritam srpskog napada na Evrobasketu, a njegova „eksplozija“ poena se tek očekuje.
Srbija je protiv Grčke postigla 11 trojki iz 20 pokušaja, dok je protiv Turske procenat znatno opao, pa je iz 30 šutnutih ubačeno svega devet.
Stali su „orlovi“ u napadu u trećoj deonici okršaja sa Turcima, zbog čega su i kažnjeni. Šutevi nikako nisu hteli da uđu, a često su se brzopleti napadi rešavali promašajima za tri ili jeftino izgubljenim loptama.
Oni od kojih se najviše očekuje u šutu spolja su Marko Gudurić i Vanja Marinković.
Bek Fenerbahčea nije igrao u pripremnim duelima, te polako „diže radnu temperaturu“, a protiv Grčke je imao jednu važnu pogođenu trojku kojom je digao publiku na noge. U Istanbulu se osećao kao kod kuće, pa je postigao tri trojke iz šest pokušaja.
Marinković je imao dobro prvo poluvreme protiv Grčke, ubacio je tri šuta van linije 6,75, ali se nakon toga nije isticao. U meču sa Turskom nije postigao nijedan poen za 13 minuta u igri, ali Pešić se svakako uzda u njega i njegove šuteve.
Šut za tri poena može da bude i najveće oružje, ali i boljka mnogih timova. Neminovno je da će odbrana rivala na Evrobasketu biti skoncentrisana pre svega na Jokića, koji će u trenucima udvajanja pronalaziti slobodne igrače na trojci. Otvoreni šutevi iz takvih situacija neće smeti da se promašuju, jer će neki rivali to surovo kažnjavati.
Najbolji primer toga videli smo u pripremnopm meču sa Slovenijom, kada je Marinković promašivao u poslednjem minutu praktično za pobedu, dok je Nemanja Nedović imao veoma loših 1/13 iz igre. Bek Crvene zvezde se u tom duelu i povredio, te je njegov odlazak na Evrobasket i dalje po znakom pitanja.
Takođe, Srbija ne sme sebi da dozvoli „crne rupe“ u napadu kao u meču sa Turskom. Nekoliko nerealizovanih napada zaredom mogu svakom da se desi, ali vrhunska ekipa ne sme da dopusti da nekoliko minuta bude bez koša iz igre, čak i kada ima ubedljivu prednost.
Srbija je pokazala da je i defanzivno i ofanzivno izuzetno potentna ekipa, sa dva glavna igrača – Jokićem i Micićem.
Sa njima dvojicom na parketu teško da igra u napadu može da zaškripi, ali neće oni sami doneti medalju. To može da uradi samo tim. Ukoliko odbrana bude zategnuta kao u prvih 20 minuta meča sa Turskom, a šut za tri dignut na zadovoljavajući procenat, Srbija će bez sumnje biti u borbi za (zlatnu) medalju.
Ono što raduje je činjenica da je sve u našim rukama ili što bi se u narodu reklo „mi se pitamo“.
BONUS VIDEO Neverovatna trojka Kalinića sa pola terena
Pratite nas i na društvenim mrežama:
