Srbija ima rešenje za sve probleme.
Zvučalo bi neverovatno da je neko pre mesec dana rekao da će Srbija na gostovanje Turskoj u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo ići bez dvojice projektovanih startera i jednim pod znakom pitanja i da će uprkos tome biti veliki favorit, a meč dočekati spokojno.
Neće biti Nemanje Nedović i Nemanje Bjelice, a pitanje je da li će uopšte ulaziti roviti Vasilije Micić, ali je ekipa koju je stvorio Svetislav Pešić favorit na teškom gostovanju u Istanbulu.
Kako je do toga zapravo došlo?
Ukratko, Svetislav Pešić je stvorio moćan tim koji ne zavisi toliko od jednog igrača i koji je sposoban da prevaziđe i najteže probleme.
Uspeo je Pešić da svima pronađe idealnu ulogu i minutažu i ugradi zdravu dozu samopouzdanja čime je maksimalno istakao kvalitet svakog igrača i napravio čvrste temelje u igri.
Najbolja demonstracija viđena je u meču protiv Grčke kada se povredio Vasilije Micić.
Ognjen Jaramaz koji je i do tog trenutka bio dobar nije podlegao pritisku tereta da je ostao jedini plej na terenu protiv jakog rivala nego je samo nastavio i podigao nivo igre.
Videlo se kod pleja Bajerna da mu prija veliko poverenje Svetislava Pešića koji je proslavljao svaki njegov koš i da mu to daje ogromno samopouzdanje.
Srbija je uprkos velikom hendikepu slomila Grčku uz jednu od ključnih rola upravo Jaramaza.
Na istom meču dobili smo još jednu potvrdu kakvo je blago Nikola Milutinov. Srbija u Jokiću ima najboljeg centra na svetu i igrača oko kojeg je postavljena igra, ali kada on ode na klupu na odmor kvalitet u igri ne pada.
Popularni „Hulkatinov“ kako su ga neki navijači prozvali igra sjajno i prava je šteta što on i Jokić ne mogu zajedno na parket.
Milutinov ulaskom u igru donese novu dimenziju u skoku i odbrani, a koliki je to kvalitet je najbolje videti na primeru najvećih konkurenata. Kada iz igre izađu Janis Adetokumbo, Luka Dončić ili Rudi Gober njihove selekcije nemaju ni približno igrača koji svojim kvalitetom može da nadomesti njihov odlazak na klupu.
Koliko je dobro posložio stvari Pešić vidi se i na primeru Nikole Kalinića. Iako je bio glavni igrač Crvene zvezde, pa prešao u Barselonu, Kalinić se prilagodio ulozi sporednog igrača, koji zapravo drži ekipu na okupu.
Odlična odbrana, razigravanje u napadu, skok i tek poneki šut donele su Kaliniću brojne pohvale pre svega od selektora lično, a takođe je i javnost prepoznala njegov doprinos i ulogu koju je prihvatio bez trunke sujete.
Koliko radi sjajan posao na pdohološkom planu, vidi se i na primeru Vanje Marinkovića i Ognjena Dobrića.
Iako je Marinković promašio mnogo otvorenih šuteva tokom priprema, to ga nije pokolebalo da nastavi da uzima šuteve protiv Grka i da sjajno otvori meč.
On na Pešićevo poverenje uzvraća ogromnim trudom u odbrani, a sa druge strane mu selektor dozvoljava da uzme svaki otvoren šut, a nekad i preko toga.
Slična situacija je i sa Dobrićem koji šuterski nije proradio, ali su njegove partije iz Zvezde u odlučujućim mečevima zalog da će proraditi u svakom trenutku. Ni on se ne libi da šutne svaki put kada je otvoren, a obavezno isporuči svoju porciju u odbrani.
Taj momenat da igrači iz sporednih uloga mogu da uđu u cipele nosilaca i preuzmu odgovornost velika je stvar za Srbiju.
Neće svaki put Jaramaz briljirati kao protiv Grka, ali će uvek moći da se računa da neko može da istupi na glavnu scenu.
Jer, samopouzdanje sa kojim igraju i poverenje koje su dobili od Pešića čini da mogu da prevaziđu sopstvene limite što predstavlja sigurnosnu mrežu u slučaju problema sa nekim od nosilaca.
BONUS VIDEO Trojka Jokića preko Janisa, „Sombor šafl“ u Areni
Pratite nas i na društvenim mrežama: