0
Pandemija koronavirusa paralisala je kompletnu svetsku privredu. Najočiti primer je profesionalni sport. Potpuno je stao na svim važnijim tržištima, što je pokrenulo veliku temu: kako prevazići sve finansijske probleme tokom krize i kako nastaviti posle?
Ogroman udar ne trpe samo sportski kolektivi već i direktni akteri – sportisti.
„U Evropi su praktično sve isplate igračima stale od marta“, kaže za Nova.rs Aleksandar Rašković, izvršni potpredsednik zadužen za međunarodnu košarku kompanije „Wasserman“, jedne od najvećih na svetu iz oblasti zastupanja sportista.
PROČITAJTE JOŠ
Bar prema najavama raznih stručnjaka, veliki problemi tek slede, jer za sada niko ne zna da li će se nastaviti takmičenja, kada i pod kojim uslovima.
„U ovom trenutku je najvažnije zdravlje ljudi i prioritet svih prioritet je da se zadravstvena situacija potpuno stabilizuje. Ali, ako pričamo iz sportskog ugla, u ovom slučaju košarkaškog, jasno je da mnogo toga, da ne kažem sve, zavisi od odluka četiri najveće organizacije: MOK koji je odložio Igre u Tokiju, zatim NBA po kojoj se ravnaju svi ostali, Evrolige i FIBA, jedine čiju pravnu papirologiju o registraciji igrača priznaje NBA.“
Za razliku u NBA gde je kolektivnim ugovorom sve jasno regulisano, evropski klubovi su ugovore sa stavili „na čekanje“ do daljeg, pa igrači nemaju jasnu sliku o tome da li će i na koji način biti isplaćeni.
„Postoje dve glavne opcije, da ne kažem problema u tom Gordijevom čvoru: da li je sezona završena, ili se nastavlja. Ako se više ne igra, opet imamo dva slučaja: kako pravno rešiti dugovanja za ugovore koji ističu s krajem sezone i da li su višegodišnji ugovori koji finansijski ispoštovani u ovoj sezoni i dalje na snazi. Ukratko, mnogo je pitanja zbog kojih svi moramo zajedno da sednemo za sto i rešimo.“
Sve češće se pominje, bar u Evropi, da će se klubovi pozvati na „force majeure“, odnosno višu silu koja bi im omogućila da bez troškova za igrače, ili bar sa značajno umanjenim, preguraju ovj težak period.
„To je jedna vrlo kompleksna tema koju je teško obraditi u nekoliko rečenica. Nije baš tako jednostavno pozvati se na ‘višu silu’. Videli ste pismo u kojem FIBA ohrabruje sve, od nacionalnih federacija, klubova, igrača i agenata, da se dogovore pre izlaska na Košarkaški arbitražni tribunal.“
„Svi gledaju u NBA“
Mnogi pogledi su upereni u NBA, strahujući, s pravom, da bi proglašenje vanrednog stanja na kompletnoj teritoriji SAD moglo da ima dalekosežne posledice na tamošnju ekonomiju, što bi se odrazilo na ostatak planete.
„Ta ‘viša sila’ u SAD bila bi finansijska „Hirošima i Nagasaki“ za kompletno društvo. Pad proizvodnje smanjio bi broj radnih mesta, kupovna moć bi opala, a onda, ako gledamo sport, srozali bi se prihodi klubova.“
Eventualno igranje NBA mečeva bez gledalaca daje bar neku nadu.
„Možda u nekom kratkom roku, ali na to ne možete da se dugoročno oslonite, jer bez obzira koliki je prihod od TV prava, ogroman novac dolazi od gledalaca u dvorani koji ne plaćaju samo ulaznice, već troše i za parking, piće, hranu, razne proizvode timova, ali i sponzora koji se ne vide tokom tv prenosa, već im je cilj da imaju direktnu komunikaciju sa potencijalnim konzumentima u halama. Sve je to sistem povezanih sudova. Ako negde propušta, preti pucanje.“
Nije teško zaključiti da sledi težak period oporavka za košarku, kao i svaki sport, posle prolaska pandemije.
„Biće smanjivanja budžeta, naravno, jer kao što smo rekli, privreda već mnogo trpi. Samim tim i plate igrača će ići na dole. U ovom trenutku, dok kriza nije završena, teško je predvideti koliko.“
Rašković ističe pojavu jednog vrlo važnog faktora – strah.
„Prvi put se srećemo sa ovakvom situacijom koja proizvodi ne malu dozu straha. A sa strahom u paru se pojavljuje mogućnost za manipulisanje, od čega ni sport neće biti pošteđen. Zato je veoma važno da svi, od klubova, igrača, agenata, odigraju otvoreno u jednoj izuzetnoj psihološkoj utakmici, kako bi sve strane mogle da iznesu probleme adekvatno svom položaju. Jer dugoročni interes nije brza zarada ako druga strana pati, jer će najviše ispašati sama košarka, a to niko od nas ne želi.“
