Toni Kukoč i Dino Rađa su se prisetili mnogih anegdota iz bogate karijere, a među njima se istakla jedna iz Čačka.
Njih dvojica su bili deo legendarne generacije Jugoplastike koja je 1989, 1990. i 1991. godine osvajala titule prvaka Evrope, a Amerikancima su objasnili kako je izgledalo igrati košarku u Jugoslaviji.
Započeo je Rađa koji se setio nekih vrelih gostovanja.
„U Šibeniku, Zadru ili Čačku su nas povlačili za dresove i pljuvali nas. U NBA ligi je to, ipak, bilo nemoguće“, rekao je nekadašnji centar za „BSTN“.
Kukoč je objasnio šta se tačno dešavalo prilikom gostovanju u Srbiji.
„Kad smo igrali u Čačku, upozorili su nas na jednog čoveka u publici sa kišobranom. Nismo na početku shvatili o čemu je reč, ali smo onda videli da taj čovek, koji je sedeo blizu centra, drškom kišobrana igrače protivničke ekipe hvata za ruku. Namerno su ostavili i otvorena vrata da se mi na protivničkoj klupi smrznemo. Svakakvi trikovi su tad bili u igri“, rekao je Kukoč.
Ipak, tih „trikova“ je bilo u svakoj dvorani u Jugoslaviji, a on se podsetio jedne situacije iz Splita.
„Jednom smo gubili kod kuće i neko je ugasio svetla u dvorani kako bi se protivnici uplašili. Nakon pola sata tih petnaest ili dvadeset koševa razlike im ništa nije značilo jer nisu znali hoće li se vratiti živi. Zato, kad dođeš u NBA ligu, ne preplaši te kad netko viče: ‘Defence! Defence!’ (‘Odbrana! Odbrana!’). U NBA ligi bi ove stvari koje smo mi u Jugoslaviji prolazili bile opisane kao teroristički napad“, podvlači Kukoč.
Bilo je ludih priča i iz Grčke, pa je Kukoč objasnio da je jednom čak završio u bolnici.
„S Benetonom smo jednom gostovali u Grčkoj i s tribina je doletela boca crnog vina. Ja sam išao u kontru i onda mi je doletela kovanica u oko. Sledeće čega se sećam je bolnica. Kad smo igrali protiv Panatinaikosa, nismo znali hoćemo li živi doći od svlačionice do autobusa. Gađali su nas kamenjem, zatrpali su autobus, ali to je tad bilo normalno“, rekao je Kukoč.
Rađa se setio i kada je prema njemu i saigračima poletelo nekoliko stotina jaja.
„Grci su ludi. Kad smo se pre jedne utakmice zagrevali, u dvorani je bila potpuna tišina. Nije nam bilo jasno o čemu je reč, ali smo shvatili minut pre početka utakmice. Odjednom je prema nama doletelo 200 ili 300 jaja. Sat vremena trebalo je ljudima da očiste parket.“
Pratite nas i na društvenim mrežama: