2
Najbolji košarkaš Srbije za prošlu godinu nema više klupskih takmičarskih obaveza za ovu sezonu, a deluje da je već nabrijan za novo reprezentativno okupljanje.
Prosečan čovek bi se, posle godinu dana žestokog „riljanja“, zapitao kako je moguće da mu je glava tako nameštena, ali neka je.
PROČITAJTE JOŠ:
„Već sam motivisan za Olimpijske igre. Poseban je događaj. Posebna stvar. Mislim da nikada nećemo videti te igrače da zajedno predstavljaju Sjedinjene Države i takmiče se. Biće zabavno takmičiti se sa njima“, rekao je Bogdan, a da se Atlanta još nije ni ohladila posle poslednjeg poraza u sezoni.
Čikago Buls je slavio u plej-inu i ubacio Atlanti 131 poen, naspram primljenih 116 i označio je kraj do jeseni. I to je verovatno jedini poraz kom se i mi kao navijači Srbije radujemo. Verovatno će većina nas uvek biti srećna kad naši košarkaši u Americi igraju dobro.
A Bogdanović je ove sezone bio neko ko zasluženo puni stupce i kod nas i kod njih. Posebno ako znamo koliko Amerikanci već godinama cene te čistokrvne šutere.
Bogdan je, prinudno ili planirano bio u tom delu svog posla bolji nego ranije. Imao je periode kad je delovalo kao da ne može da promaši, pa prošle sezone je recimo prebacio 40 posto u šutu za tri, ali je imao i šut i po manje po utakmici od sadašnjih 8,1.
U prvoj sezoni u Atlanti je pucao 43,8 posto spolja i ova sezona, gde je bio na 37,4 posto mu u smislu preciznosti nije bila najbolja, ali…
Ranijih godina je igrao manje utakmica i po meču šutirao manje. Na primer, najviše je igrao u prvoj NBA sezoni kada je bio akter na 78 mečeva. Nakon toga je samo još jednom dobacio do 70. Sada ih je odigrao 79.
Sa 240 trojki je postavio rekord Atlante po broju dalekometnih hitaca u sezoni i pretekao je Treja Janga koji je pre dve godine imao 233 trojke. To svedoči i o samopouzdanju da „pripali“ kad treba, ali potvrđuje i da je trenutno jedan od najboljih šutera u čitavoj NBA.
Imao je i 16,9 poena po meču, što je najviše od 2017. kad je stigao u Ameriku. Ispred njega su po broju trojki sada samo petorica igrača i to mu je Pol Džordž pobegao za tri pogotka, dok su Klej Tompson, Donte DiVinčenco, Luka Dončić nešto više odmakli ali nisu prebacili 284.
O Stefu Kariju već ne treba trošiti reči, jer je on sa 357 trojki neka liga za sebe već deceniju i kusur. Treba imati u vidu da je Bogdanović došao u sezonu praktično iz aviona iz Manile i kao da je odatle vukao gorivo da odigra ovako kako je odigrao.
To što ne postoji tako dobra hemija između momaka koji su predviđeni da budu lideri tima, Treja Janga i Dižontea Mareja, to je problem za upravu Atlante, i nije Bogdanova krivica.
Kao ni to što je Jang odigrao samo 54 utakmice. Stoga je poraz Atlante jedan od faktora koji našem nacionalnom timu odgovara, jer će bek iz Srbije dobiti zasluženi odmor, onoliko koliko je spreman da ga sebi dozvoli.
„Pre dve godine mi smo imali cilj da se plasiramo na Mundobasket. Kada smo se kvalifikovali za njega, imali smo cilj da se kvalifikujemo na Olimpijske igre. Sada, kada smo na Igrama, borićemo za medalje. To je glavni događaj. Uzbuđen sam što sam deo toga i radujem se druženju i zabavi sa momcima“, objasnio je kapiten „orlova“ po završetku sezone.
Voljan je da što pre počne sa zagrevanjem, samopouzdanje mu je na potrebnom nivou i sigurno je svestan da ovo njemu kao 31-godišnjaku, koji u avgustu puni 32 godine, može da bude poslednji olimpijski turnir.
Kad već stigne do sredine tridesetih pitanje je kako će sve to izgledati, koliko će u nogama i rukama biti snage i brzine, pošto će ruka verovatno ostati meka. I koliko će imati želje.
Otud ne treba da čudi što je baš sada kao zapeta puška, željan da se revanšira Amerikancima za neke od težih poraza iz prethodnih desetak godina kada nam je zlatna medalja izmicala zbog sirovog kvaliteta pojedinaca „drim tima“.
Tada je za Srbiju igrao neki drugačiji Nikola Jokić, ali i neki mlađi, neiskusniji i drugačiji Bogdanović. Sada dolazi kao drugačija zverka.
Verovatno pamti i onaj meč u grupi sa Olimpijskih igara u Riju kada je imao šansu da trojkom donese produžetak Srbiji (94:91) i lopta se odbila od obruča.
Pa neka se to onda vrati i neka svaka prođe kroz njega 28. jula u grupi C u Parizu i niko se neće buniti. Ili, ako ne bude prolazila ni tada, još manje ćemo se buniti ako bude ulazila u nekom finalu za koje se svi molimo višim silama.
BONUS VIDEO: Sjajan duel Bogdanovića i Jokića
