0
Partizan bio na ivici katastrofe.
Bio je Partizan na dve lopte od plasmana na Fajnal-for Evrolige nakon što je ispustio veliku prednost u Madridu u petom meču protiv Reala, kao i vođstvo u četvrtfinalnoj seriji od 2-0.
Pokucali su crno-beli na vrata raja, ali ovoga puta nije bilo odgovora. Samo devet dana kasnije, zamalo da im se otvore vrata pakla.
PROČITAJTE JOŠ
Partizan je doživeo šokantan poraz u prvom meču četvrtfinala ABA lige na svom terenu od Studentskog centra i onda plesao na ivici eliminacije i u drugom meču u Podgorici, ali ga je iz toga izvukao Džejms Naneli trojkom u meču u kojem su one Partizanu bile i te kako potrebne.
Partizan je tako izbegao potpuni horor posle jedne od najboljih sezona bar kada je Evropa u pitanju i tako ostao u trci za prvi trofej od povratka Željka Obradovića na kormilo.
Ali, da bi do toga došlo i da bi igrači sebe nagradili peharom na koji su se namerili osvajanjem prvog mesta, moraće mnogo toga da se promeni na bolje.
Iako je Partizanova napadačka igra izuzetno raznovrsna i ne zavisi isključivo od šuta za tri poena, nedostatak baražne vatre spolja otežava i ostale segmente u igri. Naročito kada je protivnik ekipa koja ume da puni reket i otežava ulaze i poludistancu.
Zato je za crno bele od velike važnosti da u makar pristojnim procentima pogađaju trojke kako bi izbegli mučenje i kako bi igrali svoju prepoznatljivu igru.
Tendecija pada je prisutna već nekoliko mečeva. Nakon sjajnog izdanja u Madridu u prve dve utakmice kada je šut u pitanju, usledila su dva loša izdanja u Beogradu.
U prvom je Partizan šutirao 34 odsto trojke, što je pet odsto ispod sezonskog proseka, dok je u četvrom meču taj pad bio dramatičan jer je ekipa šutirala 26,1 odsto.
Na kratko se Partizan povratio i u petom meču šutirao izvrsnih 51,7%, ali je potom usledio novi pad portiv Studentskog centra.
U prvom meču je Partizan šutirao 28,1 odsto, u drugom 25%, a dodatno stvar gorom čini to što je uzorak uzetih trojki bio veći nego uobičajeno sa 60 šuteva u dve utakmice, a pogledi ka košu mahom otvoreni, što je nešto što je Partizan kroz sezonu redovno kažnjavao.
U drugom je taj procenat popravljen tek u finišu i utisak je da je Partizan počeo ranije da pogađa, da bi serija uprkos brojnim problemima bila završena na račun toga.
Iako potencijalni rivla u polufinalu, Cedevita Olimpija, nema takvu zaštitu obruča, kao ni Crvena zvezda u eventualnom finalu, ova ekipa gubi identitet ako šutira ispod proseka, pogotovo kada je naterana na veliki broj šuteva.
Partizanu je skok kroz veći deo sezone najslabija tačka u igri iako na primer ima najboljeg skakača u Evroligi u vidu Matijasa Lesora, ali ostatak tima to ne može da isprati.
Ipak, kako je sezona odmicala, uspeo je Partizan da dođe do tačke da u većini mečeva ne bude u minusu niti da ekipe naprave prevagu na tom polju.
Međutim, čak 35 skokova manje u dva meča protiv osmoplasiranog tima ABA lige ogroman su hendikep. Kad se uz to doda da je Real preokret i napravio prednošću u skoku koju nije imao u prve dve utakmice na taj način, pogotovo u ofanzivnom kada je čak i Rudi Fernnadez to znao da iskoristi, onda je jasno da postoji problem.
To je delom i zasluga manjka energije i voljnog momenta u duelima sa Studentskim centrom, ali je to crno-bele umalo koštalo šokantne eliminacije. Pogotovo ako se uzme u obzir da je četa Željka Obradovića u tom segmentu bio druga najlošija ekipa čak na Jadranu.
Moraće igrači da pokažu veći voljni momenat i na skoku ukoliko žele borbu za regionalni trofej.
Partizan nijednog trenutka u toku sezone nije bio elitna ekipa kada je defanziva u pitanju, ali su tokom dva meseca vrhunske forme pokazali da su u stanju da je igraju više nego solidno i da na taj način omogući napadu da rešava utakmice.
Partizan je pre svega branio dobro liniju za tri poena, solidno zatvarao reket i generalno bio dobar u pritisku koji je generisao ukradene lopte i lake poene iz kontranapada.
Tek u finišu drugog meča sa Podgoričanima je mogao da se vidi nagoveštaj bolje igre i pritisak kakav bi trebalo da bude kroz ceo meč.
Jasno je da je danak odnela i emotivna ispražnjenost i nedostatak motivacije, ali je Partizan bio sateran uza zid i moralo se ranije reagovati i zaigrati kvalitetnije na tom delu.
Malo je toga falilo i u petom meču u Madridu, pa je jasno da će u odlučujućim mečevima, počev od majstorice (ponedeljak, 20) sa Studentskim centrom, to morati mnogo bolje.
Činjenica je da Partizan doživeo veliko emotivno pražnjenje nakon dramatične eliminacije u Madridu.
Nakon lude vožnje i serije neverovatnih pobeda koje su trajale preko tri meseca, ekipa je bila emotivno ispumpana i to se odrazilo i na energiju.
Na sve to, prema nekim nezaničnim informacijama, lakši virus je proleteo kroz ekipu, a na sve to su se nadovezale i sitne povrede. Alen Smailagić nije igrao u prvom meču ABA plej-ofa, dok je Jam Madar propustio drugu polovinu druge utakmice. Ako se na to doda još uvek roviti Dante Egzum, onda je pad u dobroj meri razumljiv.
Ipak, moraće ekipa što pre da se regrupiše i da fokus prebaci na region Jadrana. Šamar protiv Studentskog centra je bio bolan, ali kako je katastrofa za sada izbegnuta, može da posluži kao povratak u realnost.
Uostalom, to kako crno-beli neće igrati u KLS-u, igračima preostaje još nekih 20 dana sezone koju moraju da finiširaju na maksimalnom broju obrtaja.
Rivali imaju prednost što će biti odmorniji, ali isto tako i velika pauza može da bude kontraproduktivna.
BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović o dolasku u Partizan
