0
Nema mesta za paniku.
Partizan je prilično rutinski poražen na domaćoj premijeri u novoj sezoni Evrolige od sjajne ekipe Barsleone koja je gotovo ceo meč konrolisala od početka do kraja, iako su crno beli do poslednjeg trnutka pokušavali da okrenu rezultat u svoju korist.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, Barselona je slavila sa 93:84 i na plastičan način razotkrila probleme koje Partizan trenutno ima i na kojima mora da radi kako bi podigao igru i šanse za uspeh na viši nivo.
Ono što može da raduje navijače, jeste činjenica da je većina problema rešiva i da su pitanja forme i uigravanja, a prošla sezona je pokazala da vremena ima dovoljno i ukoliko Željko Obradović izgura do kraja svoje zamisli, biće novih radosti.
Ali, krenimo redom.
Jedan od najupečatljivijih podataka sa početka sezone crno-belih je šut za tri poena.
Partizan je prošlu sezonu završio kao tim sa drugim najboljim procentom od 39.6 procenta u čitavoj Evroligi, dok su protiv Reala šutirali timskih 41.1 posto u plej-ofu.
Partizan je ove sezone u prva tri kola šutirao očajnih 27.1 odsto što je ogroman pad u odnosu na prošlu sezonu, a uprkos tome uspeo da bude četvrti najefikasniji napad u ligi zahvaljujući sjajnim procentima za dva, ubrazanom tempu i vrhunskoj realizaciji na obruču.
Kada se pogleda aktuelni roster u odnosu naprošlu sezonu Partizan nije izgubio nijednog elitnog šutera.
Matijasa Lesora je zamenio Frenk Kaminski, centar koji za razliku od njega ima šut za tri poena, dok su Joanisa Papaetrua i Dantea Egziuma zamenili Mateuš Ponitka i Pi Džej Dozir, igrači sličnog šuterskog raspona iako je Egzum imao šutersku sezonu karijere sa 42 odsto.
Međutim, Danilo Anđiušić, Kevin Panter i Džejms Naneli kao glavni šuteri iz prošle sezone su tu, a pored toga Partizan od početka ima Aleksu Avramovića kao dobrog trojkaša što godinu dana ranije nije imao.
Problem su za sada realizacija spolja Kevina Pantera i Zeka Ledeja koji je šutevima za tri doprinosio širini u igri, a jedini pravi minus je odlazak Jama Madara i dolazak Ognjena Jaramaza gde je šuterski Partizan izgubio.
Madar je pogađao trojke sa 36 posto, ali je broj pogodaka po meču bio 0.7, što je mali broj da bi taj gubitak bio dramatičan, pgotovo što Jaramaz još uvek nema pravu ulogu.
Realno je očekivati da će Partizan početi mnogo bolje da šutira jer ekipa ima potencijal za to, a u meču protiv Barselone smo videli dosta promašenih otvorenih trojki.
Partizan uspeva da iskreira dobre pozicije za šut i samo je pitanje trenutka kada će neko pored Nanelija i donekle Dozira proraditi i početi da zatrpava koš rivala.
Drugi aspekt jeste igra pojačanja koja bi trebalo da nadomeste značajne izostanke iz prošle sezone.
Velika očekivanja su od Pi Džej Dozira koji je došao kao zamena za Dantea Egzuma, a bivši saigrač Nikole Jokića polako hvata zalet. U meču protiv Barselone je imao neke sjajne sekvence na oba kraj parketa, ali su ga u najvećem naletu isekle lične greške zbog kojih je morao na klupu i deluje da je taj početak treće četvrtine bio najbolji momentum crno-belih koji su propustili da se u potpunosti vrate i preokrenu. Dozir je u tim renucima pronašao način da secira odbranu Barselone, a neposredno pre toga je pogodio i trojku, pa je njegov izalazak bio veliki hendikep.
Dozir je pokazao da može da bude sjajan na oba kraja parketa i da u defanzivi ostaje da u potpunosti pohvata kretnje kod timske odbrane, dok u napadu veća agresivnost u napadanju koša polako dolazi na svoje mesto. Deluje prilično racionalno i strpljivo, a pokazao je i da može da bude opasan u šutu za tri poena iako to nije oružje kojima će u kontinuitetu razbijati rivale.
Kod Kaminskog zasada stoji najveći znak pitanja u široj javnosti jer iznad njega lebdi senka Matijasa Lesora. Dok je Francuz bio čista, nekondenezovana energija koja je svojom pojavom znao da podigne ekipu i raspali dvoranu, Kaminski je bar mentalitetski sušta suprotnost.
Lesorova eksplozivnost i agresivnost, kao i energija u odbrani i skoku je nešto što će sa Kaminskim navijači morati da zaborave i što će Partizan tražiti na drugoj strani kroz eventualno pojačanje, ali može da dobije mnogo toga.
Kaminski je pretnja iz šuta sa distance što će ako sezona bude odmicala biti opasno oružje. Sa šutem za tri poena i sjajni čitanjem igre i utrčavanjem saigrača i napadanjem driblingom kada podigne igrača na šut, doneće Partizanu ozbiljnu širinu.
Za sada ga Obradović koristi na niskom postu gde ne može poput Lesora da snagom dođe do pozicije, ali je pokazao u situacijama kada bi dobijao loptu dobru teniiku i osećaj gde mu se nalazi odbrambeni igrač, a pokušaje udvajanja je u nekoliko navrata protiv Barselone sjajno kaznio.
U dva navarat u prvom poluvremenu je sjajno iz teških situacija pronalazio Ledeja na način na koji Lesor to nije mogao da odradi, ali je u oba navarata usledio promašaj i da je to Partizan pogodio možda bi gledali i drugačiju utakmicu.
U odbrani počinje da hvata šeme, naročito kod iskakanja kada je u nekoliko navrata dobro zatvorio protivnika i isforsirao greške ili teže šuteve, a pokazao je da ume i da isčačka loptu kada mu rival igra leđima, ali će zato morati dramatično da radi na kontroli defanzivnog skokasa kojim Partizan ima problem kada Balša Koprivica nije na terenu, a nije realno da mladi centar ima više od desetak minuta po meču. Tu je i odbrana na niskom postu protiv dominantnijih petia, ali če to Obradović morati da reši sistemski.
Konačno, Partizan još ništa nije dobio od Mateuša Ponjitke, koji se muči sa povredom ramena i igrao je isuviše malo minuta do sada, a sjajno krilo je na startu priprema bio projektovan kao igrač koji bi sa loptoim na terenu bio često primarni organizator igre i igrač koji svojom inteligencijom treba da donese veliki broj opcija kada je napad u pitanju.
Upravo kod njih trojice postoji veliki prostor za napredak, a prostora ima i kod glavnih karika.
Kevin Panter je neprikosnoveni lider ove ekipe koji još uvek nije pronašao svoj ritam. Jedan od najboljih napadača se još uvek muči sa šutom spolja, a veliki je fokus odbrana na njemu. Koristi to Partizan na drugoj strani, ali je problem što Panter nije pronašao ritam, a prošle sezone je upravo on bio igrač koji je uzimao loptu kada sve drugo stane.
Učinak od 11 poena po meču uz samo 11 posto za tri u odnosu na 16.1 poen i 44.3 posto za tri poena u proloj sezoni najbolje ilustruje kolika je rezerva kod kapitena crno-belih.
Pored toga, ni Zek Ledej nije ušao idealno u ovu sezonu, jer nedostaje njegov šut za tri poena i mnogo više radi za 10 poena u proskeu uz 20 posto za tri, nego za prošlosezonskih 11.1 uz blizu 40 posto spolja, ali jeon bliže optimalnoe forme nego Kevin Panter.
Samo je Džejms Naneli od starta u odličnoj formi i uz Aleksu Avramovića spada u najbolje igrače crno-belih.
Još jedan pozitivni aspekt koji bi Partizan mogao da raduje je to što odbrana izgleda nešto bolje nego na startu prošle sezone. Partizan i dalje nije na idelanom nivou, ali nije najgori tim Evrolige, a činjenica daje u meču sa Barselonom izgledao bolje nego što broj poena pokazuje, jer je Barsleona kažnjavala posle kontranapada i ofanzivnih skokova odakle je postigla veliki broj poena, dok je u pozicionoj odbrani, na momente Parrtizan odlično izgledao što bi mogao da bude zalog za buduće mečeve.
BONUS VIDEO
