Slobodan Beli, prijatelj Nikole Jokića, podelio je za Nova.rs nekoliko do sada nepoznatih anegdota iz odrastanja srpskog centra u rodnom Somboru.
Nova.rs je bila u rodnom Somboru, a ovo je samo prvi deo priče o nepoznatim anegdotama i pričama iz detinjstva Jokića. Narednih dana ćete na sajtu Nova.rs moći da pročitate šta se još dešavalo na čuvenom košarkaškom terenu u Somboru.
Objasnio je Slobodan šta je pomislio kada je prvi put video Jokića na terenu.
„Bilo je ‘Šta će ovo dete ovde?’. Prvi put sam ga video pošto je njegov brat išao sa mnom u generaciju pitao sam šta će ovaj mali klinac ovde? Rekli su mi ‘To je Jokić’, a ja sam pitao ‘Koliko ih ima uopšte’ i rekao sam ‘Neka igra, ali šta će nam dete tu, nije to za dete’. Stvarno je bio mnogo niži i bucmastiji, ništa posebno se nije isticao. Mislio sam da ako bude baš trenirao može da bude druga, treća liga, ni na kraj pameti mi nije bilo da može do NBA, a kamoli do MVP“, rekao je Slobodan za Nova.rs.
Pojasnio je i kako je nekoliko puta ostao u neverici kada je pročitao vesti o Nikoli.
„Kada sam čuo da je MVP, pomislio sam isto što i kada je otišao u NBA ‘Bože, jel moguće uopšte?’. Dugo ga nisam pratio, a odjednom se pojavio u juniorskoj reprezentaciji i pitao sam se da li je to isti mali Jokić koji je igrao sa nama košarku. Koliko tada nisam mogao da verujem, tako nisam verovao ni sinoć iako redovno gledam i pratim sve vezano za njega. Potpuno nerealno, kada pomislim da sam sa njim igrao, da sam ostajao sa njim da šutiramo slobodnjake posle basketa. Palo mi je na pamet protiv Hrvatske da je šutirao odlučujuće slobodnjake: Nemoj samo da promašiš.“
Upravo je „Beli“ bio zadužen da čuva Jokića, a prisetio se jedne partije zbog koje je često bio na meti drugara.
„On je naglo izrastao, ja sam ovde jedan od najnižih, pa sam morao da ga čuvam jer sam mu jedini odgovarao po visini. Svi ostali su mislili nije bilo potrebe da se troše na dete. Ubio me u pojam… Bio je stvarno dobar, ja sam malo koristio visinu da ga čuvam, ali je malo blam pričati o tome da me uništio. Posle te partije smo to spominjali ne zato što sam ga sačuvao, nego jer sam bio očajan (smeh). Imao je možda 16 godina, to je 2010. ili 2011. To je oko tog čuvenog statusa na Fejsbuka.“
Pratite nas i na društvenim mrežama: