Nemanja Bjelica je imao debi iz snova u Golden stejt Voriorsima kada je na otvaranju sezone protiv Lejkersa odigrao jednu od ključnih uloga u pobedi svog tima.
Oduševljenje trenera, saigrača i američke javnosti koji su se utrkivali u tome ko će više pohvaliti sada već NBA veterana pokazuju dve stvari.
Sa jedne strane, javnost je prepoznala kvalitet i raznovrsnost koje srpski as ima u svojoj igri. Pohvale koje je je dobio su više nego zaslužene, a nije nerealno očekivati da će Bjelica nastaviti u istom ritmu, jer ga u Golden stejtu vide kao bitan deo rotacije. Način na koji ekipa igra bi trebalo da u potpunosti odgovara stilu Nemanje Bjeice što se videlo i u pripremnom periodu i na startu nove sezone.
Sa druge strane, slučaj Nemanje Bjelice razotkriva i jedan od problema u NBA ligi zbog kojeg se mnogi igrači uprkos kvalitetu nisu adaptirali.
Ukoliko igrač u ligu dolazi kao elitni mladi talenat u kojem klubovi vide šansu da u budućnosti grade šampionski tim oko njega, onda je tom igraču zagarantovano i dovoljno prostora i više od jedne prilike da se pokaže i opravda talenat.
Druga varijanta je da igrač poseduje određenu specijalnost u igri ili fizikalijama, zbog kojeg bi ekipe mogle da ga koriste kao deo rotacije za posebno definisanom ulogom. To su najčešće igrači sa vrhunskim šutem za tri poena poput Kajla Korvera ili Džej Džej Redika koji su tim svojim primarnim kvalitetom maskirali neke nedostatke i uvek su bili meta vrhunskih timova koji su želeli da dodaju u roster vatrene moći. Imamo i primer legendarnog Brusa Bovena koji je karijeru izgradio kao defanzivni specijalista i igrač koji je odbrambeno mogao da zaključa bilo koga tokom meča.
Problem nastaje kada je igrač dobar u mnogo apekata, ali iz ugla NBA nije elitan ni u jednom parametru svoje igre.
Nemanja Bjelica je u NBA ligu došao kao igrač koji ima igru na niskom postu, može da pogađa trojke, šuteve sa poludistance, kontroliše skok i igra solidnu odbranu. Igrač koji u pravom sistemu može da donese mnogo ekipi u kojoj igra.
Tu se javlja i problem konteksta u kojem igrač završi po ulasku u ligu. Neke ekipe se svesno fokusiraju na razvoj igrača bez interesa da uigravaju igru i ekipu. Druge su previše fokusirane na pravljenje rezultata da bi mnogo eksperimentisale sa raspodelom uloga.
Mnogi igrači se u takvom kontekstu izgube, odustanu do pokušaja da ostvare NBA karijeru ili prestanu da budu zanimljivi timovima.
Bjelica je bio na korak od takvog scenarija posle šest godina u ligi i tri ekipe koje je u međuvremenu promenio.
Posle titule u Evroligi, Bjelica ja kao iskusan igrač sa 27 godina stigao u Minesotu Timbervulvse u kojima je proveo tri sezone
Ekipa koja se godinama traži i koja je već dugo vremena u rekonstrukciji i pokušaju da se vrati blizu vrha. Bjelica je u ekipu stigao kada i supertalentovani Karl-Entoni Tauns, centar oko kojeg je trebalo da se gradi ekipa koja će lansirati Minesotu u NBA vrh.
Rebilding, ekipa bez sistema, jasno definisane rotacije bila je veliki problem za Bjelicu koji je navikao na timsku košarku i mnogo više discipline u igri. Solidan početak, pa problem sa povredom koji ga je izbacio iz koloseka obeležili su sezonu u kojoj je naš as igrao nešto preko 17 minuta i tek 5.1 poen po meču. Iako je minutaža blago rasla, samim tim i učinak, sve je i dalje bilo daleko od neke ozbiljnije uloge Bjelice.
Njegove plejmejkerske sposobnosti, dobar skok i domet u šutu za tri poena uz radnu etiku i inteligenciju bili su dovoljni da Bjelicu zadrže u NBA i da dobija priliku, ali je opet sve vreme bio igrač koji krpi rupe.
Dve ipo godine u Sakramentu na polju individualnog učinka, bile su skok za Bjelicu, jer je u drugoj sezoni u Kaliforniji došao do proseka od 11.5 poena i 6.2 skoka što mu je najbolja sezona preko bare do sada.
Problem je bio u tome što je Sakramento bio disfunkcionalna ekipa, sa nekoliko solidnih talenata koji su se otimali za loptu, ulogu i minutaž., a ekipa je od rezultatske ambicije da konačno zaigra u plej-ofu redovno završavala sa totalnim debaklom.
U jednom trenutku je novi menadžment želeo da rasturi deo ekipe i proba na drugačiji način pa je Bjelica tokom prošle sezone trejdovan u Majami u trenutku u kojem se ekipa suočavala sa brojnim problemima sa povredama.
U teoriji, trener i ekipa koji su Bjelici trebali da legnu, nije ni imala nameru da sa njim ulazi dugoročno u priču, zbog seleri kepa i popunjenosti rostera.
Tako je delovalo da će brojni Bjelicini kvaliteti ostati neiskorišćeni i da će bit samo jedan u nuizu igrača koji su bili žrvta sistema i okolnosti, a onda se pojavio Golden stejt.
Ekipa koja neguje kulturu deljenja lopte i u kojoj su i rotacijski igrači izuzetno važni i imaju jasnu ulogu što je bila odlika i njihovih osvajanja titula, bila je pravo mesto da Bjelica dobije pravu priliku u NBA ligi.
Početak sezone to nedvosmisleno najavljuje i obećava, a srpski reprezentativac će tako u 33. godini i to posle šest NBA sezona dobiti pravu priliku da u NBA ligi pokaže zašto ga zovu profesor na terenu.
BONUS VIDEO Pavlovačko jezero, vila Novaka Đokovića
Pratite nas i na društvenim mrežama: