NBA draft je održan, a mnogi timovi "pokupili" su mlade talente od kojih se mnogo očekuje u narednim sezonama.
Najviše pažnje košarkaške javnosti u Srbiji prethodnih dana privukao je Nikola Jović, koji je izabran u prvoj rundi NBA drafta sa 27. pozicije od strane Majami Hita.
Jović će se tako priključiti Nikoli Jokiću, Bogdanu Bogdanoviću, Alekseju Pokuševskom, Bobanu Marjanoviću i Nemanji Bjelici, koji već dugi niz sezona predstavljaju Srbiju u najjačoj ligi sveta.
Mnogi su očekivali da će Jovića pokupiti Denver Nagetsi sa 21. pozicije, ali su oni umesto njega izabrali Kristijana Brauna, za kog su procenili da će se bolje uklopiti u tim.
Braun igra na poziciji krila, visok je 204 centimetra i verovatno će dobijati zadatke kao član druge petorke.
Ono što je dobro je da student Kanzasa i igrač Džejhoksa već zna kako se osvajaju titule, pošto je osetio slast pobede u NCAA uz veoma dobre brojke. Imao je 14,1 poen, šest i po skokova i 2,8 asistencija po meču uz 38,6 odsto uspešnosti pri šutu za tri poena.
Prednost mu je i to što se dobro kreće bez lopte, te ne bi bilo začuđujuće ako se na terenu odmah skapira sa Jokićem, koji praktično vidi sve i uvek zna da uposli saigrača u pravom trenutku.
Braun je tokom koledž karijere pogađao i neke bitne šuteve za tri u završnicama utakmica, bez da je forsirao, što ukazuje na to da ima mirnoću i petlju u odlučujućim trenucima, te da zna da sačeka pravu šansu.
Što se tiče defanzive ona mu nije loša, ali će verovatno morati da radi na snazi kako bi se nosio sa fizičkim jačim krilima u ligi (setite se sami kakve sve „životinje“ igraju na toj poziciji).
Braun „ne davi“ mnogo loptu, ali i te kako ume da se ustremi ka košu i poentira iz prodora, što bi takođe moglo da bude blago za Denver, kome neretko fale poeni sa klupe.
Nagetsi su na draftu došli i do 30. pika, preciznije Pejtona Votsona koga su isprva birali Oklahoma Siti Tanderi, ali je trejd odmah usledio.
Votson je poznat kao dobar atleta, ima defanzivni potencijal, što je Denveru i te kako potrebno, ali mu je napad problematičan (postizao je samo 3,3 poena u poslednjoj sezoni). Pitanje je koliku će šansu dobijati u prvoj sezoni u NBA, ali je svakako defanziva ono gde najviše može doprineti timu.
Od srpskih igrača u NBA sa ovogodišnjeg drafta najveću podršku dobio je Aleksej Pokuševski, koji već nekoliko sezona ne uspeva da se sa Oklahoma pomakne sa dna tabele u Zapadnoj konferenciji.
Oklahoma je ove godine birala sa druge pozicije i umesto Džabarija Parkera (koji je bio prognoziran čak i za prvog pika) izabrala Četa Holmgrena sa Gonzage.
Holmgren ima dva metra i 13 centimetra, a težak je svega 88 kilograma, te će svakako morati da radi na fizičkoj spremi kako bi mogao da se nosi sa „teškašima“ u reketu.
Građom mnogo podseća upravo na Pokuševskog, pa su već krenula poređena i šale kako su njih dvojica u stvari blizanci.
Holmgren može da raširi igru, ne igra samo u reketu, a u šutu za tri je precizan preko 40 odsto. U prethondoj sezoni imao je više od 100 blokada i upravo mu je to najveće oružje. Ima ogroman raspon ruku i pravi je zaštitnik svog koša. Beležio je skoro dabl-dabl u proseku za Gonzagu, pošto je imao 14,1 poen uz 9,9 skokova po meču, a na to sve i 3,3 blokade.
Uprkos visini koju poseduje, ima odličnu kontrolu lopte, te ga najviše porede sa Janisom Adetokumbom (setite se kako je Grk izgledao kad je došao u NBA) i Kristapsom Porzingisom.
Osim njega, Oklahoma je „zgrabila“ još tri bisera – Osmana Dienga, Džejlena Vilijamsa i Džejlina Vilijamsa.
Dieng igra na krilnoj poziciji, ima potencijal da postane dobar šuter, a takođe jedan od glavnih kvaliteta može da mu bude i širok raspon ruku (veći od visine). Na istoj poziciji igra i Džejlen, pa je pitanje za koga će više biti mesta.
Što se Džejlina tiče on je centar, koji je spreman da se „rve“ sa protivničkim centrima, a odlikuje ga pametna igra u napadu bez mnogo srljanja i forsiranja.
Kada je reč o Atlanti ona je dvaput birala na draftu, a postala je jača za Ej Džej Grifina i Tajrisa Martina.
Grifin je provereni strelac, koji poseduje izuzetnu snagu, ali i dobar šut iz mesta. Prosečno je imao 13,5 poena za samo 18,4 minuta po meču, što znači da je neko ko može da napravi razliku kada uđe sa klupe.
Neko ko je dobar u ofanzivi je očigledno bio preko potreban Atlanti, ali će ekipa i u narednom periodu morati da se posveti trejdovana ukoliko želi da bude konkurentna naredne sezone.
Martin je stigao sa 51. pozicije na draftu, igra na poziciji plejmejkera i ne očekuje se da dobije veliku šansu pored Treja Janga, koji je prva zvezda tima.
Tim koji je pored Oklahome, ali i Detroita, možda i najviše profitirao na ovogodišnjem draftu je Hjuston.
Odnedavno novi tim Bobana Marjanovića draftovao je Džabarija Smita sa treće pozicije, Tarija Isona sa 17. i TajTaj Vašingtona sa 29. mesta (birao ga Memfis, ali je odmah prosleđen).
Smit je po mnogim prognazama trebalo da bude prvi pik, ali se ipak pridružio Hjustonu, koji je i prošle godine pokupio dobre mlade igrače sa kojima želi da se vrati na velika vrata u borbu za (makar) plej-of.
Smita najviše porede sa Kevinom Durentom zbog građe, ali i sa Šarifom Abdur-Rahimom, nekadašnjom zvezdom Memfisa. Ima duge noge i ruke, može da sačuva igrače na gotovo svim pozicijama, a za tri šutira bez problema i gotovo niko ne može da ga izblokira.
Ison je profilisani napadač, a pitanje je koliko će imati loptu u svojim rukama, pored ostalih mladih zvezda u ekipi. Što se Vašingtona tiče on je organizator igre, ima dobar pregled igre i mogao bi dobro da se uklopi u tim kao neko ko ne troši mnogo lopti.
Golden Stejt je prethodnih godina imao nekoliko veoma kvalitetnih odabira na draftu, a zanimljivo je da su kao i 2019. godine birali sa 28. pozicije. Tada je izabran Džordan Pul, a sada Patrik Boldvin Džunior, koji takođe važi za kvalitetnog šutera.
Iz druge runde stigao je Rajan Rolins, kao plejmejker, koji bi u narednim godinama mogao da bude neko ko će iskakati iz drugog plana, kao neko ko može da zameni Stefa Karija, barem na nekoliko minuta.
Sa 55. pozicije biran je Gui Santos, brazilski centar, koji je sa mladom reprezentacijom svoje zemlje 2019. godine osvojio zlato na Prvenstvu Južne Amerike. Santos igra na poziciji krilnog centra, a prošle godine je u brazilskoj ligi imao 10,5 poena uz pet skokova po meču. Očekuje se da u narednom periodu radi sa Dejanom Milojevićem, srpskim trenerom, koji je specijalista za visoke igrače na unutrašnjim pozicijama.
BONUS VIDEO Ergela Nikole Jokića i hipodrom u Somboru
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram