2
Jedan od najboljih basketaša sveta, Dejan Majstorović, za Nova.rs je ispričao detalje odluke da se rastane od ekipe Novog Sada, koju predvodi Dušan Domović Bulut.
Majstorović i Marko Savić pridružiće se Ubu, koji će imati novi basketaški „supertim“ sa čak šest igrača koji će se menjati na turnirima u rotaciji, u skladu sa aktuelnom situacijom i potrebama.
PROČITAJTE JOŠ
U ekipi Novog Sada, incijalna kapisla za rastanak bila je odluka Tamaša Ivoševa da se posveti košarci 5×5, u momentu kada nema turnira u igri pod jednim obručem.
Svojevremeno je Tamaš na dostojan način zamenio Marka Ždera, koji se okrenuo trenerskom pozivu, a sada su Savić i Majstorović krenuli drugim putem.
Rastanak je bio težak, ali čuveni trio ostaje ujedinjen u reprezentaciji, jer je svima cilj da Srbiji donesu jedno zlato iz Tokija.
„U suštini, posle Olimpijskih igara, Bulut ima neke druge planove, a do Olimpijskih igara će se igrati možda jedan turnir, ili dva. Onda, bolje je ovako, planiramo svakako da se zajedno spremamo za Olimpijske igre. To je to, a u Ubu će biti Strahinja Stojačić, Miroslav Pašajlić, Marko Branković, Ivan Popović, Marko Savić i ja. Biće tu šest igrača, a napravićemo plan ko će, kada i kako igrati. Treniraćemo sa Markom Žderom i Danilom Lukićem. Krećemo polako da se spremamo i za prvi Masters koji je krajem marta ili početkom aprila. Posle toga, izgleda neće biti ničega do Olimpijskih igara, a onda će nakon Igara od avgusta krenuti ‘pun gas’ sa turnirima sve do decembra“, rekao je Majstorović za Nova.rs.
Razmišljalo se i o povredama, jer sve basketaše čeka paklen raspored posle Igara.
„Nama ne bi odgovaralo da igramo sa Bulutom jedan turnir i da nam se odmah zatvori to jedno mesto, ne daj Bože, ako se neko povredi posle Olimpijskih igara, odna si u problemu, to je bio neki naš dogovor. Uz to, Tamaš Ivošev je prešao u 5×5, nije mogao prošle godine, a nije bilo ni turnira u 3×3, ostao je bez nekih prihoda na koje je računao. Ne zna se šta će biti ove sezone, i on neće da rizikuje, ali možda će i on odigrati neki turnir, jer je on u laganom fazonu.“
Olimpijske igre su cilj karijere, a prošle godine su odložene.
„Mi smo počeli prošle godine još da se spremamo za Olimpijske igre, i onda, kad smo saznali da je otkazano, naravno da smo bili razočarani, probali smo da treniramo nešto, pa sam se ja povredio, trenirali smo za Debrecin i to se barem odigralo… Posle toga je bilo ‘biće turnir za mesec dana’, pa ga otkažu, i tako više puta. Baš je jako teško i mučno raditi tako, treniraš sve vreme, a ne znaš za šta treniraš jer nema turnira. Godina se završila kako se završila, mi smo počeli da se spremamo za Igre, to je najbitniji turnir u našim karijerama. Biće prijateljskih turnira reprezentacija, pa cenim da ćemo imati vremena da uđemo u ritam, ali ne brinem, znamo mi kako se igra basket i dalje. Pratimo i konkurente, naravno, koliko je to moguće. Amerikanci tek treba iz kvalifikacija da dođu do vize, a moram reći da im baš nisu lake kvalifikacije. Treba da se ukrste sa Letonijom i Kanadom, to su dve baš ozbiljne ekipe. Nije njima garantovano da će biti tamo. Tu su još Letonci, možda Litvanci. Kanađani nisu loši, Francuzi, Španci, ali oni su svi u kvalifikacijama. Japan, Rusija, Kina i mi smo tu direktno.“
Za kraj, Majstorović je izdvojio najdraže odličje. Iako su mnoga važna i iz ere Novog Sada, i iz reprezentacije, dres nacionalnog tima je neprocenjivo važan.
„Ima ih mnogo, ali najdraža je sa reprezentacijom prva zlatna medalja iz 2016. u Kini. Neverovatan je osećaj bio, i to u finalu smo dobili Amerikance, a dva igrača iz te ekipe su sledeće godine igrala NBA ligu. To je bio najdraži i najemotivniji momenat do sada“, zaključio je Majstorović, a sigurno je da niko iz nekadašnje ekipa nema dilemu – želja je da Tokio bude nova najdraža uspomena.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
