Majkl Džordan je jedan od najboljih košarkaša svih vremena. Ako pitate decu rođenu osamdesetih i devedesetih, nema dileme da je i najbolji.
Oni rođeni nešto kasnije možda će reći da je to Kobi Brajant, neke novije generacije da je Lebron Džejms.
Iako nije još uvek ni blizu tog nekog „Olimpa“ na kom sede košarkaški bogovi, Nikola Jokić je u petak popodne i zvanično postao plaćeniji od svih pobrojanih velikana.
Dobio je najveći ugovor u istoriji NBA lige i sa 270 miliona dolara za pet sezona u Denver Nagetsima, nema mu ravnog.
To ne znači da je i najbogatiji, jer je od aktivnih igrača Lebron Džejms postao milijarder.
Stef Kari ozbiljno zarađuje mimo terena, što je radio i pokojni Kobi, koji je svojim prirodnim genijem uspeo da pozlati sve čega bi se dotakao.
A baš uporedo sa terenom se gradi pijadestal popularnosti koji velikim delom diktira ukupnu zaradu brojnih NBA zvezda.
Evo nedavno je Dža Morant privukao pažnju rekavši da bi „skuvao“ Džordana jedan na jedan, iako teško da će prići i blizu Džordanovom uspehu. Pričali su isto i drugi košarkaši, pa su bivali „skuvani“. Pitajte samo O Džej Meja.
Jokić je jedan od retkih koji iskače iz ovog modernog šablona, gde morate da budete sveprisutni na internetu i po medijima da biste bili popularni u NBA.
Nema ga na društvenim mrežama i živi povučeno. Kad završi posao u sezoni, dođe kući i jaše konje, igra kolo i narodski rečeno – boli ga uvo za sve.
Ne meša se bogzna koliko u politiku i ne bori se za prava manjina u Sjedinjenim Državama, odradi ono što se od njega očekuje i to trenutno radi bolje od ostalih.
Zato njegova zarada oslikava isključivo ono što uradi na terenu. Kod mnogih drugih igrača, stvari su išle potpuno drugačije.
Dakako, jedan od njih je i čuveni Džordan, zahvaljujući kom je brend sa čuvenim „džampmen“ logom, nedavno premašio godišnji obrt od pet milijardi dolara.
Verovali ili ne, za godinu dana, Džordan od toga dobije ček veći od 150 miliona dolara, ili više od pola ukupnog Jokićevog petogodišnjeg ugovora.
Džordan je tokom karijere zaradio oko 95 miliona zelenih novčanica zahvaljujući svojim bravurama na terenu.
Teško je i pobrojati sve koliko je puta bio najbolji strelac, defanzivac, šampion u dresu Čikago Bulsa… Kad se sve sabere, broj trofeja je impozantan.
Činjenica da je voleo da se kocka, da puši skupe cigarete i igra bejzbol i golf, da se takmiči i sa članovima svog obezbeđenja i poriv da pobedi u bilo kojoj igri, učinili su ga ikonom među košarkašima.
Međutim, novca bi u njegovom džepu bilo svakako mnogo manje da nije bilo čoveka po imenu Tinker Hetfild.
Tinker je osamdesetih bio sportista u Oregonu i diplomirao je arhitekturu pa je počeo da radi u Najkiju kao dizajner zgrada i prodavnica.
Njemu se 1985. godine uloga promenila u vreme kad je ova sportska kompanija imala probleme sa prodajom.
Ribok je bio daleko uspešniji, u to vreme se verovalo da su košarkaši na unutrašnjim pozicijama budućnost i da njima treba davati sponzorski novac i Najkiju je bilo potrebno nešto zaista veliko da ih pokrene.
Otpuštali su radnike, promet se prepolovio i onda je jedna, naizgled jednostavna ideja zavrtela točak i pokrenula celu priču.
Organizovali su 24-časovno takmičenje i najbolji dizajn je pripisan spomenutom Tinkeru Hetfildu, koji je molio da učestvuje.
Najk Er Maks 1 je bio njegov prvi projekat i kreirao ga je po uzoru na jednu zgradu koju je video u Parizu, sa željom da otkrije unutrašnjost patike.
Koja je Džordanova uloga u celoj priči? On je u to vreme bio već gotovo presekao da napusti „svuš“ kompaniju i nije to uradio zbog jednog Hetfildovog poteza.
Iako su se u upravi protivili ovako radikalnom dizajnu, prodaja je eksplodirala i na to već niko nije mogao da se žali.
Ipak, dva čoveka koja su bila u vrhu Najkija Piter Mur i Rob Straser, prvi dizajner i potpredsednik, zadali su udarac „svojoj“ kompaniji.
Hteli su da započnu sopstveni posao, a pošto je Džordanov ugovor sa Najkijem isticao, bilo je pitanje gde će otići.
Ispostavilo se da je plan spomenutog tandema da odvuku Džordana za sobom, pa je Mur i sve dizajne „džordanki“ poneo sa sobom.
Poteškoća je bila što je Najki imao pet nedelja od tog trenutka da „Air Jordan III“ predstavi svojoj sportskoj zvezdi.
Tinker je tada otišao do Majkla da bi video šta ovaj hoće i kakvu tačno patiku želi.
Vratio se u Oregon sa idejama i dve su bile jasne, srednje duboka patika sa egzotičnim printom od kože.
Tri nedelje kasnije, kada su iz Najkija otišli da predstave patike košarkašu, Džordan je četiri sata kasnio na sastanak – začudo, jer je igrao golf sa Murom i Straserom.
Već je praktično bio presekao da promeni sponzora, da potpiše za „Van Grak“ i da je to uradio, verovatno nikada ne bismo videli čuveni logo.
Ono što u Najkiju nisu znali, jeste da je Hetfild tajno razvijao „džampmena“ i to je bilo dobitna karta kod Džordana.
Iako je rekao ljudima iz Najkija više protokolarno: „Dajte da vidim šta imate“, Tinker je izvukao zeca iz šešira.
Paralelno je razvijao Džordanov lični logo i stavio ga na jedne patike, dok je na one „za javnost“, odnosno menadžment Najkija, stavio firmin prepoznatljivi logo.
Džordana je oduševila ideja da ima svoj brend u sklopu drugog, većeg brenda i to ga je kupilo, više nego da samo inkasira ček.
Taj ček danas iznosi stotine miliona dolara, pa za dve godine u trenutnim okolnostima premašuje Jokićevu petogodišnju platu.
Bilo kako bilo, Majklu se svideo i dizajn „Air Jordan III“ patika i nosio ih je u trenutku kada je sa linije za slobodna bacanja skočio na čuveno zakucavanje.
Michael Jordan made millions playing basketball. But perhaps his greatest achievement was how he turned that into a multi-billion dollar empire. #ACPMemberWisdom pic.twitter.com/P6sGtESsAj
— Mastering Your Money (@mymtalk) July 11, 2022
Sve nakon toga je i po Najki i po Džordana i njegov brend išlo uzlaznom putanjom, a Majkl je do danas zaradio više od milijarde samo od jendog od najunosnijih sponzorstava u istoriji sporta.
Zanimljivo je da je ovih 150+ miliona godišnje čak četiri puta više od bilo kog aktivnog NBA igrača.
Tinker Hetfild je tako dobio epitet čoveka koji je jednim potezom spasao Najki, jer je firma sa pada na 50 odsto svog prometa od sredine osamdesetih, zahvaljujući Džordanu ponajviše, porasla čak 42.000 odsto do 2020. godine.
To je Džordanova zaostavština, koga možda neki igrač nadmaši po broju MVP priznanja ili titula, ali teško da će nadmašiti sveukupni lik onoga što predstavlja u istoriji igre pod obručima.
BONUS VIDEO: Jokić iznad svih – ko je u top 10 najplaćenijih u NBA istoriji?
Pratite nas i na društvenim mrežama: