0
Nedelje za nama su nam pred oči stavile jasnu podelu na ljude koji vide i one koji ne vide dalje od nosa, kako je nedavno rekao legendarni srpski trener Dragoslav Stepanović.
Ili vide ili imaju mišljenje o tome, ako bi se narodna umotvorina prevela na rečnik današnjeg vremena. Mišljenje koje ih često navede na bar pomisle o prizavanju stanja stvari, kada se stvari pokažu onakvima kakve jestu.
Ne mora nužno to da bude lično priznavanje, može se proći i prećutno, ali je lekovito da to bude javno, čisto zbog davanja šireg značaja pojavi.
Velika svetla sportskih pozornica u prvi plan često izbacuju mišljenja i različite pojave.
Nedavno je u američkoj javnosti primećen slučaj „Karuzo“, sa solidnim, ali za NBA prilike osrednjim košarkašem Los Anđeles Lejkersa.
Ni samom momku iz mesta Koledž stejton u Teksasu sa manje od 100.000 stanovnika nije bilo najjasnije zašto je krajem avgusta bio četvrti po broju glasova u izboru za učesnika Ol-star utakmice.
Skoro milion ljubitelja šou programa NBA lige je bilo ozbiljno u nameri da vidi simpatičnog, proćelavog 26-godišnjaka koji ubacuje manje od deset poena po utakmici.
Ali, član je Lejkersa, najprestižnije franšize u bogatoj porodici američke košarke, pokazao je da može dobro da zakucava, iako na prvi pogled podseća na lika koji bi se sapleo pri pokušaju da napravi dvokorak.
PROČITAJTE JOŠ
Američki portali su bili toliko oduševljeni Karuzovom pojavom da su mu pridavali ogromnu količinu pažnje, na šta je deo javnosti reagovao uvodeći ime Šaja Gildžus-Aleksandra, Karuzovog bivšeg sugrađanina koji je u drugoj NBA sezoni postao lider Oklahome, posle početnog upoznavanja sa sistemom kroz angažman u Klopersima.
„Šaj ima 21 godinu, vodeći je strelac Oklahome koja je petoplasirana na Zapadu. Sportscentar, Bličer riport i ESPN su tvitovali o njemu ukupno četiri puta. Isti nalozi su Karuza pomenuli ukupno 43 puta“, navedeno je u komentaru na Tviteru koji je prikupio oko 100.000 pozitivnih reakcija.
Ako već Karuza presreću i pitaju šta misli o svemu tome, Šaja niko neće pitati za mišljenje. Neće gubiti vreme na priču o tome, iskoristiće ga da razmišlja o unapređenju svoje igre i novim ciljevima pošto je tripl-dabl od po 20 poena i skokova, uz 10 asistencija već ostvario.
Srećom po njega, fokus se sa Tandera pomerio posle konačnog kraja neuspešne ere sa zvezdama, koja je okončana proteklog leta odlaskom Rasela Vestbruka.
Tome je najveću pomoć pružio čovek koji najbolje funkcioniše ispod radara, na kome radar nikada nije ni bio, zbog čega su oni koji imaju mišljenje o tome što vide morali na ovaj ili onaj način da se suoča da stvari nisu baš takve.
Koš Demijena Lilarda u petoj utakmici plej-of serije između Portlanda i Oklahome je svu priču stavio ad akta i vratio fokus na suštinu stvari. Na veštinu.
Istorija sukoba u kom se Vestbruk pravio važan je počela glupošću. Portland je vodio devet poena razlike, lopta je bila na parketu, Lilard je hteo da je podigne, a Vestbruk je, mangup, odlučio da proba da poremeti fokus rivalu i da – šutne loptu ispred njegovih ruku.
I još je bio ljut na podignute ruke Lilarda u pravcu arbitra, nadležnog da sankcioniše takve nesportske poteze koji prljaju igru.
Vestbruk: Ne znam zašto sam to uradio
Lilard: Sve je kul…
Možda je „nula“ iz Portlanda htela da stvari ostanu na tome, ali je „nula“ iz Oklahome imala reč, datu od javnosti opčinjene njegovim istorijskim dostignućima, odevnim kombincijama i perfektnom fizičkom spremom.
Za to vreme, Lilard je podizao nivo svojih statističkih parametara pokušavao da sa Portlandom uradi što više, uprkos činjenici da uprava nikako nije mogla da kompletira sastav spreman da se potpuno uključi u borbu za trofej.
I nije dobijao pozive da bude deo Ol-star tima. Jasno je, potpuno neopravdano s obzirom na to da je u svakoj od sezona od 2016. do 2019. bio u Top 10 najboljih igrača lige.
O tome je govorio, ali je upravo to zasmetalo Vestbruku, koji je pozivajući se na „one koji se žale što nisu pozvani“, pokušavao da dokaže javnosti da njegov saigrač Pol Džordž zaslužuje mesto na smotri najboljih košarkaša NBA lige.
PROČITAJTE JOŠ
Lilard je stvari ponovo stavio ad akta, rekavši da je bilo šale na taj račun tokom Ol-star vikenda, ali je Vestbruk sve vratio na početak u januaru 2019. godine.
„Ja radim ovo ‘sranje’ godinama… Godinama“, vikao je Vestbruk u pravcu Lilarda dok je on čekao loptu od sudije da izvede slobodno bacanje.
Stvari su dostigle svoj vrhunac godinu dana kasnije, Tanderi i Blejzersi su se sreli u prvoj rundi plej-ofa, a Lilard je prvi put priznao da „postoji nešto čudno“.
Vestbruk koševe pogođene pored ili preko njega njega proslavljao „ljuljaći kolevku“, mada se simbolika tog poteza pre može shvatiti kroz konstataciju Slobodana Šarenca o „nečemu što se vuče po podu“, svojevremeno datu u slučaju Miloša Teodosića.
Hajp, maksimalan hajp. Vestbruk je divljao, Portland je pobeđivao, a Lilarda je uglavnom čuvao Džordž, jedan od najboljih defanzivaca lige.
Pričao je, slavio je, ali nije smeo da stane na crtu drugoj „nuli“.
„Dobro bi bilo zapušiti im usta“, rekao je krilni centar Portlanda Mo Harkles uoči pete utakmice serije, pri vođstvu Trejlblejzersa od 3-1.
Vestbruk i dalje nije želeo da čuva Lilarda, meč je rešavao poslednji napad, Lilard je napao Džordža, skočio u stranu i pogodio trojku za pobedu, plasman u drugu rundu i kraj ere Tandera započete selidbom franšize iz Sijetla.
„To je neemotivan, rezervisan, miran, samostalan ratnik koji pobeđuje, a ne usijana glava koja ne traži osvetu i nije ambiciozan u iskušavanju sreće“.
Citat Sun Cua iz legendarnog dela „Umetnost ratovanja“ je bio način na koji je Lilard opisao sve što se dešavalo, a njegov način slavlja oslikava kako te reči izgledaju u praksi.
Jureći priliku za trofej Vestbruk je otišao u Hjuston.
„On ne može da me čuva, nemoguće je!“, urlikao je Vestbruk posle prekršaja koji je Lilard napravio nad njim u duelu Roketsa i Blejzersa u januaru ove godine.
Vestbruk: Automatski, dva poena.
Lilard: Ti šutiraš 60 posto slobodna bacanja. Promašićeš oba.
Vestbruk: Nemoguće, 82.
(Vestbruk promašuje prvo.)
Lilard: A sada je 50 posto.
Vestbruk: Na kom ste mestu? Koji plej-of vi jurite?
Lilard: Znaš da sam ja poslednja osoba koju želiš da vidiš u plej-ofu.
Sukob je nastavljen, Lilard nije želeo više da ćuti. Imao je i razlog za to. Portland je pobedio utakmicu sa 117:107.
Manje od dve nedelje kasnije ekipe su se ponovo sastale i sastav iz Oregona je ponovo trijumfovao, rezultatom 125:112, ali se jedna stvari promenila.
U trenutku finiša utakmice Vestbruk je konačno video dalje i pružio ruku boljem, što je Lilard i prihvatio.
Pobeda? Priznanje? Pokajanje? Možda sve zajedno, ali pre svega – pravda.
Lilardova pravda.
„Ne razmišljam o tome da li me cene ili ne. Ranije jesam. Pričao sam sa pomoćnim trenerom Dejlom Ozbornom o svemu tome. Janis ima odličnu sezonu i najboljem timu lige, Džejms je sjajan, oni dobijaju priznanja koja zaslužuju… Pričam sa Dejlom, pitam se šta se dešava, mi pobeđujemo, ja ne propuštam utakmice da bih se odmorio, nemam izgovore, samo idem da uradim posao. Svake noći. Godinama. To nije primećeno kao nešto drugo. Da odem iz Portlanda? Da bih se udružio sa nekim i da bih jurio titulu? To ne bi imalo nikakvog smisla. Cenim okruženje koje imam ovde, živeću sa bilo kakvim rezultatom koji se dogodi izbog moje odluke da budem veran onome što smo stvorili ovde“.
Možda Lilard nikada neće osvojiti titulu šampiona NBA lige, možda neće postati MVP, možda neće biti najbolji igrač na svetu, ali jeste i biće primer tvrdnje da ne treba biti mnogo glasan da bi se čulo ono što treba da se čuje, da će „glasni“ pre ili kasnije morati da pruže ruku.
I zaćute.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
