Živopisni stranci su prodefilovali kroz Zvezdu i Partizan.
Bomba za bombom – tako bi se u žargonu mogao opisati prelazni rok Crvene zvezde i Partizana u košarci. Zvučna pojačanja, glamur Evrolige koji čeka večite i priče o napadu na evropski vrh postali su svakodnevica.
U srpsku košarku sitgli su Dante Egzum, Džejms Naneli, Janis Papapetru, Nemanja Nedović, Hasan Martin, a očekuje se još zvučnih imena do kraja prelaznog roka.
PROČITAJTE JOŠ
Kvalitetni stranci u prethodnim godinama su postali standard u dva najveća kluba. I prethodnih sezona u Beogradu su boravila neka ozbiljna imena poput Džejmsa Gista, Bilija Berona, Džejmsa Lojda, a tu su i dalje Kevin Panter i Zek Ledej.
I broj stranaca je svake godine sve veći i veći, ali nije uvek bilo tako.
Početak 21. veka bio je period kada su strana imena polako počela da dolaze na srpsko tržište. Međutim, uglavnom su bili nepoznati i neafirmisani, a prva imena su najčešće završila kao slučajni prolaznici.
Partizanova istorija sa strancima zapravo datira još iz 1976. sa dolaskom Roberta Bača Tejlora, Amerikanca i ujedno prvog stranca koji je zaigrao za Partizan. Pojačao je ekipu koja se spremala za nastup u Kupu šampiona, posle titule koja je osvojena pod vođstvom trenera Ranka Žeravice. Partizan je imao u to vreme najubojitiji tandem na svetu, Kićanović-Dalipagić, ali bio im je potreban centar. Doveden je tamnoputi Amerikanac koji je vrlo brzo atraktivnim zakucavanjima stekao simpatije navijača, pa i odgovarajući nadimak – Baća.
Bač Tejlor je imao tada ultra-popularnu frizuru a-la Džimi Hendriks, a stigao je sa američkog koledža Golf Stejt. U to vreme postojala je zabrana da stranci igraju u jugoslovenskom prvenstvu, pa je Bač nastupio na samo četiri međunarodne utakmice: dvaput protiv češke Zbrojovke, i u dvomeču sa bugarskim Akademikom. To ga je preporučilo za novi angažman u Italiji, a Partizan sledeće 22 godine nije dovodio strance.
Ipak, mlađe generacije se toga i ne sećaju, a priču o strancima započeo je Ševalije Koton. Iako je u klub pre njega došao Vlado Ilijevski, on je stranac bio isključvo po pasošu jer je tečno govorio jezik i dobro poznavao Beigrad, mada je te 1998. sa njim zaigrao i Bugarin Bojko Mladenov za koga samo najbliži znaju da je igrao u Partizanu.
Bio je prava atrakcija Šej Koton iako skromnih kvaliteta, a iste sezone je u timu igrao i Piter Kornel kojeg se navijači sećaju isključivo jer je bio stranac.
Usledila je godina u kojoj smo videli Marvina O’Konora i prvog velikog idola navijača Frederika Hausa.
Iako je Haus povukao nogu za dobre strance, bilo je tu još puno promašaja.
Kako je vreme odmicalo, greške poput Semiha Erdena, Dejmona Edvarda, Torija Tomasa, Mikaila Čehovskog, Džoša Akojona i sličnih bile su sve ređe, pa se zato pamte Bo Mekejleb, Lorens Roberts i Aleks Marić iz Fajnal for sezone, kao i Stefon Lazme i Jan Veseli koji je postao legenda kluba.
Zanimljiv je bio i razvojni put Crvene zvezde.
Prvi strani košarkaši koji su igrali za Zvezdu su bili Čarls Smit i Vajt Stjuart. Oni su nastupali u sezoni 1996/97, i to samo u Kupu Radivoja Koraća, jer nisu mogli da igraju u domaćoj ligi.
Bilo je tu košarkaša poput Majkla Kembela ili Vrbice Stefanova, koji su odigrali samo po jedan meč, ili Normana Ričardsona koji je bio prvi strani igrač koji je u Crvenoj zvezdi osvojio neki trofej – Kup Radivoja Koraća u sezoni 2003/04.
Demarkus Nelson je prvi strani igrač koji je sa Crvenom zvezdom produžio ugovor, posle njega je to uradio i Čarls Dženkins, a Maik Cirbes i Markus Vilijams su se vraćali u klub sa Malog Kalemegdana.
Čarls Dženkins je košarkaš sa najviše osvojenih trofeja među stranim igračima (mada on poseduje i srpski pasoš ) – ukupno sedam (dva prvenstva Srbije, tri Kupa Radivoja Koraća i dve ABA lige). Ujedno, on je i stranac sa najviše odigranih utakmica – 234, i najviše postignutih poena – 2.298.
Ostaće upamćen i Moris Bejli koji je trojkom o tablu doneo pobedu Zvezdi u večitom derbiju nad Partizanom, a posle utakmice – dobio otkaz.
Čini se da je u toj prvoj fazi dolazaka stranih košarkaša Crvena zvezda bolje birala. Igrali su u prvoj decenij 21. veka imena pobud Skunija Pena, Obine Ekezijea, Džeralda Hendersona, Omara Kuka, ali bilo je tu i velikih promašaja.
Navijači crveno-belih se nerado sećaju Kibua Stjuarta, Emre Bajeva, Oleksndra Lipovija, Eltona Brauna, Morisa Olmonda…
Bilo je tu i živopisnih likova poput Tundžija Avodžobija koji su ostali upamćeni po sukobima na terenu.
Sada se situacija drastično promenila. Godine iskustva i broj stranaca koji se samo povećavao uz porast finansijske moći doveli su do toga da gledamo mnogo ozbiljnija imena na terenu, što naročita čeka u prestojećoj sezoni.
BONUS VIDEO Vasilije Micić iza zavese – šampion hladne glave
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar