0
Sreća će nam biti potrebna, put je dug, ali imamo čemu da se nadamo
Četiri pobede, jedan tesan poraz, mnogo ohrabrujućih detalja, ali i nekoliko onih koje treba popraviti – tako bi se ukratko moglo opisati ono što smo videli od srpske košarkaške reprezentacije u okviru priprema za Mundobasket.
Svetislav Pešić i njegovi saradnici odredili su da će put Kine, na završni deo priprema, poći 13 momaka, dok će 48 sati pre prve utakmice na Mundobasketu biti saopšten i konačni sastav.
Po onome što smo videli za poslednje mesto bore se Boriša Simanić i Aleksa Radanov, dok su od ostalih momaka tu još Stefan Jović, Aleksa Avramović, Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Dejan Davidovac, Filip Petrušev, Nikola Jović, Dušan Ristić i Nikola Milutinov.
PROČITAJTE JOŠ
Istina je da na Mundobasket idemo bez zvezda i dosadašnjih nosilaca (Jokić, Micić, Kalinić, Lučić), te iskusnog Nemanje Bjelice, nedovoljno oporavljenih Alena Smailagića, Alekseja Pokuševskog i Ognjena Jaramaza, „neuklopljenog“ Nemanje Nedovića i mnogih drugih, ali ne bi košarka imala posebno značenje u našoj zemlji da se na uspeh ne ložimo, uprkos svim poteškoćama.
Istina je da smo se zbog tog čuvenog „loženja“ mnogo puta i opekli, pa je zato selektor Pešić napomenuo da odlika reprezentacije Srbije treba da bude balans između skromnosti i samopouzdanja.
Najbitnije je da to razumeju i primenjuju on i njegovi igrači na terenu, ali i svi mi koji na neki način osećamo da smo deo reprezentacije, koja nema džabe posebno mesto u srcima kod srpskih ljubitelja košarke, a siguran sam da je takvih kod nas zaista mnogo.
Iako u pripremnom periodu rezultati nisu u prvom planu, baš za samopouzdanje je bitno da se pobeđuje, kakvog god utakmica bila karaktera. Zato je lepo i korisno što su „orlovi“ pred put u Kinu demonstrirali silu protiv Portorika (110:75), ali isto tako ostaje mali žal što nismo imali bolje izdanje protiv Italije na Akropolis kupu (poraz 88:89).
Ako se pogledaju rezultati naših pripremnih utakmica, jasno je da će nam verovatno mnogo toga na Mundobasketu zavisiti od odbrane i spuštanja rivala na 70-80 poena, a upravo iz toga možemo pronaći i veliki broj poena u kontri i tranziciji. To bi bila savršena kombinacija, a nema sumnje da bi i Pešić bio zadovoljan.
Možda sastav tima u Manili neće biti najjači koji je Srbija ikada imala, bar na papiru, ali će zato ekipa biti izmešana iskustvom i mladom snagom i energijom, sa mnogo znakova pitanja, želje za dokazivanjem i uzavrele krvi, koja nam je i te kako potrebna, isto kao i smirena glava.
Mnogi i ne znaju šta da očekuju od evidentno oslabljenog sastava Srbije, ali baš to može da nam bude prednost na Filipinima, iz kojih se, nadam se, nećemo pomerati od 22. avgusta (tada putuje ekipa) do 10. septembra kada je finale.
Jeste još uvek rano pričati o dometima ove reprezentacije, daleko od toga da su momci na pripremama pokazali sve što umeju, ali siguran sam da muške borbe neće izostati i da ćemo se kvalitetno „pocepati“ (u pozitivnom smislu) na Svetskom prvenstvu, pa dokle stignemo.
Prve prognoze kažu da nam je žreb bio naklonjen, a u prve dve faze kao najozbiljnije pretnje nameću se Italija i Dominikanska republika. Ukoliko opravdamo ulogu blagog favorita kroz uvodne dve runde, sva je prilika da ćemo izbeći i Amerikance u četvrtfinalu, kao i Sloveniju, Nemačku, Kanadu, Francusku, Španiju, Australiju…
Ipak, do Mundobasketa imamo još dve provere – prvu protiv Kine 20. avgusta, a dan kasnije neugodni Brazil, obe u terminu od 14 sati po našem vremenu. To će biti dve finalne prilike za uigravanje, Pešić će imati vremena da isproba još neke kombinacije i otkloni sumnje koje ima, a na momcima je da dodaju gas onda kada bude bilo najpotrebnije. Do tada samo neka hvataju zalet.
Prošle godine Nikola Jokić je na okupljanju reprezentacije rekao da Srbi baš i ne vole košarku, više medalje i uspehe. Sada Jokića u sastavu nema, medalji se nadamo, a košarku, ipak, volimo i zato ćemo o njoj pisati i pričati.
BONUS VIDEO
