0
Malkolm Dilejni, zvezda milanske Olimpije konstatovao je da je evropskoj košarci potrebna jedna univerzalna lopta i da je posle sedmonedeljnog igranja sa "moltenom" (lopta), prelazak na evroligašku loptu ("spalding") previše.
Ko se bar nekoliko meseci bavio organizovanom košarkom, shvatiće da Amerikanac ni malo ne pretruje, već je s pravom skernuo pažnju na višegodišnji problem s kojim se susreću i bore košarkaši na Starom kontinentu.
PROČITAJTE JOŠ
„Verujem da će mnogi da kažu: ‘Svima su na jednoj utakmici isti uslovi, jer se igra sa istom loptom’. Međutim, pogledajte iz drugog ugla. Tokom sezone ekipe, posebno one najkvalitetnije, učestvuju bar u tri takmičenja istovremeno (Evroliga/Evrokup, domaći/regionalni šampionat i kup). Praktično na svakih nekoliko dana menjaju lopte, u zavisnosti od tehničkog sponzora takmičenja, koje nisu istog kvaliteta, pulpaže, pritiska… Nije tako lako prebacivati se, jer igraču je potrebno neko vreme da dostigne željeni automatizam“, kaže za Nova.rs Vlada Vukoičić, svojevremeno trener FMP, Mege, Crvene zvezde…
Skreće pažnju da nije samo lopta ta koja određuje uslove za igru.
„Ako se sećate, pre izvesnog vremena bile su različite konstrukicije koševa, od podnostojećih, preko dve vrste visećih (na krovu i zidu). Potom su svi, u najvišim rangovima, ukinuli viseće. Da ne zaboravim da značajnu ulogu igra i obeležavanje terena, jer igrači tokom treninga, između ostalog, skupljaju informacije o prostoru, pa bez obzira što su dimenzije polja za igru iste, linije ostalih sportova (odbojka, rukomet) znaju da prave zabunu. Takođe je bitan i kvalitet parketa, odnosno koeficijent amortizacije lopte prilikom driblinga. Možda nekome sa strane sve to izgleda kao sitničarenje, ali nije. Pogledajte druge sportove u kojima se takođe vode računa o detaljima“, dodaje Vukoičić.
Njegove reči potvrđuje i Aleksandar Pavlović, iza koga je desetogodišnje igranje na NBA terenima.
„Posle toliko godina u SAD i igranja s jednom loptom, po dolasku u Partizan trebalo mi je neko vreme da se naviknem na promene. Preko nedelje smo u Evroligi koristili jednu, a vikendom u ABA ligi drugu loptu. Vidim da mi ne leži ova „regionalna“, pa odlučim da na treninzima između evroligaške i utakmice na Jadranu ostanem u dvorani posle treninga. Dule (Duško Vujošević, p.a.) se slučajno vrati i iznenadi se otkud ja tu. Objasnim mu da su te ABA lopte (bile) katastrofa, što bismo rekli, kao kamen da bacamo. Sećam se da sam je pustio da se rola s jednog na drugi koš. Em je skrenula žestoko u jednu stranu, em je odskakala, što pokazuje koliko je bila deformisana. Pa kad je tako, hajde da bar se naviknem da bacam kamen ili driblam s kamenom. Razumeo je Dule o čemu pričam, naravno. A i procenti šuta koji su nam bili viši u Evroligi nego u ABA, iako je bila razlika u kvalitetu protivnika, jasno su ukazivali da ima nešto (više) i do lopti“, objašnjava Pavlović za Nova.rs.
Takođe ističe i kvalitet koševa koji se razlikuju od dvorane do dvorane.
„Negde je mekši, negde tvrđi obruč, pa mrežice nisu iste dužine. Evo daću vam jedan primer. Ja mislim da će vam svaki igrač da kaže da je najteži teren (ne atmosfera) za igranje u Novom Mestu. Toliko linija na parketu da se u trenutku ‘zamrsite’. Ako mi ne verujete, pogledajte ko je sve tamo i kako ‘padao’. Ma svi, bez ikakvog omalovažavanja Krke.“
Svestan je Pavlović da je u Evropi nemoguće da se unificiraju uslovi kao u NBA.
„Pa kako nije teško da se unificira kada se igraju mnoga takmičenja, od domaćeg šampionata, kupa, evropskog takmičenja. Pogledajte u Srbiji: KLS, ABA liga, Kup Radivoja Koraća i Evroliga/Evrokup. I iz dana u dan menjate lopte, dva do tri puta nedeljno. Ali, valjalo bi da se obeleži teren kao što je u Evroligi. Svaki je isti.“
Da ne priča napamet navodi primer reprezentacije SAD.
„Ne morate da verujete mojim prethodnim rečima. Samo pogledajte selekciju SAD na velikim takmičenjima i procente šuta u prvom kolima… Takođe, da nije baš da lopte nemaju uticaja, ne bi ih ekipe, ili reprezentacije, dobijale na korišćenje pre takmičenja, odnosno na početku priprema.“
Kada se dotakao NBA zvezda… Tamo odavno timovi koriste usmerenu svetlost samo ka terenu tokom utakmice.
„Dok sam ja igrao to je bilo u Los Anđelesu, Njujorku… Sad ne mogu još tačno da se setim svih hala. Kada počne utakmica, bukvalno vam je svejedno da li igrate u ‘Stejpls centru’ ili ‘Medisonu’. Trude se da svugde stvore iste uslove. Ponavaljam, to je, zbog pomenutih ograničenja u Evropi mnogo teško, bar za sada. Ali, polako. Zbog interesa košarke. S porastom njenog kvaliteta, skočiće i gledanost“, završava Pavlović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
