0
Ne dešava se često da protivnički treneri ostanu u čudu nakon nekog poteza rivala, ipak jedno slobodno bacanje je "obrisalo" osmeh sa lica Dejana Radonjića, trenera Crvene zvezde, na meču sa Zadrom (81:66). Daleko od toga da je Činaua Onuaku prvi ovako neobično izvodio penale...
Karijera je 24-godišnjeg Onuakua preko univerziteta Luisvil odvela ka Hjustonu, gde je proveo dve godine igrajući za Roketse.
PROČITAJTE JOŠ
Iako relativno nepoznat široj košarkaškoj javnosti, momak iz grada Lenhem u Merilendu pokupio je simpatije ljubitelja košarke zbog svog načina izvođenja slobodnih bacanja.
Naime, on sa linije penala koristi tehniku „ispod ruke“, po kojoj je najpoznatiji čuveni jugoslovenski košarkaš, Radivoj Korać.
Još veću pažnju od samog bacanja na meču Zvezde i Zadra izazvala je reakcija Radonjića kog je ovo slobodno bacanje i te kako začudilo. Nestao je osmeh sa lica, a on u trenutku nije mogao da veruje šta gleda:
Radonjizam. ? pic.twitter.com/4e3TDgHR07
— Deki ? (@GrandeDeki5) January 2, 2021
Onuaku nas je takođe inspirisao i da istražimo i pronađemo neke od najzanimljivijih izvođača slobodnih bacanja u istoriji košarke.
RADIVOJ KORAĆ
Čuveni Žućko je kroz karijeru ostao upamćen po svojoj „levici“, ali uprkos sjajnom šutu levom rukom Korać je penale izvodio tako što je loptu sa obe ruke bacao ka košu. Njegovog načina izvođenja slobodnih bacanja možete da se podsetite na snimku ispod:
Korać je na protiv Alvika iz Stokholma ubacio 99 poena, od čega je 11 bilo sa linije za slobodna bacanja. Uz tri promašaja, doduše, pa je mogao i da preskoči Vilta Čemberlena po broju poena na jednoj utakmici. Mada, mogao je i uprkos tim promašajima, ali se nije vraćao u igru u poslednjih šest minuta…
Takođe, za Koraća je vezana i jedna veoma interesantna anegdota iz perioda kada je otišao u Lijež. Nedugo pošto je stigao u Belgiju, dobio je poziv, kao košarkaška zvezda, da se pojavi na belgijskoj nacionalnoj televiziji. Voditelj ga je pitao koliko bi slobodnih bacanja pogodio od 100 pokušaja, na šta je čuveni košarkaš skinuo sako i pogodio 100 od 100.
ČINANU ONUAKU
Bivši košarkaš Hjustona i 37. pik na draftu 2016. godine u NBA ligi je nastupao do 2018, i za Roketse je odigrao šest mečeva. Interesantno je da je u najjačem košarkaškom takmičenju na svetu bio bez greške sa linije penala (4/4), dok u Zadru ima 11 pogodaka od 17 pokušaja.
Onuaku je svojim načinom izvođenja slobodnih bacanja privukao toliko pažnje košarkaške javnosti da je nekoliko dana bio predmet pisanja američkih medija, koji su istražili i kako je prešao na ovaj stil. U tekstu iz novembra 2015. godine, ESPN je naveo da je Onuaku, koji je prethodno sa linije za slobona bacanja šutirao očajnih 47 posto, na nagovor trenera Luisvil Kardinalsa, odlučio da isproba novi stil. I imalo je efekta, u svojoj drugoj godini na univerzitetu pogodio je 59 procenata penala.
Chinanu Onuaku and his underhand free throws make their NBA debut pic.twitter.com/UlOw129ns0
— Bleacher Report (@BleacherReport) December 27, 2016
VILT ČEMBERLEN
Možda i najdominantniji centar u istoriji košarke jedini problem u igri imao je sa linije za slobodna bacanja. Pokušavao je da šutira i ispod ruke, i obično, i neobično, ali nikako nije išlo. Čemberlen je iz tog razloga iskoristio tadašnju „rupu u pravilima“, pa bi loptu bacio u vazduh, on napravio dva koraka i zakucao. Ubrzo je doneta odlukua da igrači ne smeju da prekorače liniju pri šutiranju slobodnih bacanja.
A o njemu je snimljen i interesantan film više nego privlačnog imena – „Zanimljivi slučaj slobodnih bacanja Vilta Čemberlena“.
O tome koliko je loš šuter bio sa linije za slobodna bacanja pokazuje i statistika – 11.862 pokušaja, 6.057 pogođenih, 5.805 promašaja.
DEJAN BODIROGA
Karijera Dejana Bodiroge je san svakog dečaka koji počinje da se bavi košarkom u Evropi, godinama je bio jedan od najboljih igrača na „starom kontinentu“, a slobodna bacanja su postala zaštitni znak nekadašnjeg košarkaša Barselone, Panatinaikosa, Real Madrida…
Njegovu koncentraciju i lagano dizanje u etapama najbolje pamte članovi takozvanog „drim tima“ iz 2002. godine. Bodiroga je u Evroligi 559 puta stao na liniju, a pogodio je 443 puta.
BIL KARTRAJT
Visoki centar je izabran 1979. godine kao treći pik na draftu od strane Njujork Niksa, da bi 1988. godine stigao u Čikago Bulse i sa Majklom Džordanom osvojio tri šampionske titule. Uprkos vezanim titulama i činjenici da je bio jedan od najboljih centara lige u to vreme, Kartrajt je ostao upamćen po krajnje neobičnom načinu izvođenja slobodnih bacanja.
Momak iz Lodija u Kaliforniji šutirao je tako što bi prvo loptu digao visoko iznad glave, ruke ispružio koliko je moguće, a potom ih blago savio, dovoljno da lopta poleti ka košu.
Ipak, uprkos krajnje čudnom načinu izvođenja, koji je na momente bio pravi fijasko, za 15 godina karijere Kartrajt je na liniji penala bio 4.412 puta, pogodio 3.401 i šutirao za centra odličnih 77.1 posto. U šali su navijači za Kartrajta pričali da je slobodna bacanja vežbao dok se pripremao za baletsku predstavu.
RONI BRUER
Igrač poznat po sjajnim defanzivnim karakteristikama imao je jedan od najčudnijih izbačaja među niskim igračima u NBA ligi. U karijeri tokom koje je nastupao za veliki broj timova, a najveći utisak ostavio u dresu Juta Džeza, ukupno je ka košu uputio 1,099 šuteva sa linije za slobodna bacanja, od čega je pogodio 742.
DON NELSON
Nelson je kao košarkaš osvojio pet titula, trener je sa najviše pobeda u istoriji lige (1.335) u regularnom delu sezone, ali se ljudi i danas ludo zabavljaju podsećajući se načina na koji je izvodio penale. Legendarni član Boston Seltiksa šutirao je jednom rukom zbog čega i dan-danas spada među „vlasnike“ najčudnijih izbačaja u istoriji takmičenja.
IGOR RAKOČEVIĆ
Legenda Crvene zvezde izabrana je u idealnu petorku crveno-belih u 20. veku od strane Milenka Topića, a nekadašnji bek tima sa Malog Kalemegdana je po odlasku u Minesota Timbervulvse znatno promenio tehniku šuta. Najveću promenu doživela su slobodna bacanja, a „tajna“ je u malom pokretu rukom unazad pre nego što loptu digne na šut.
KRIS DADLI
Dadli je tokom devedesetih godina prošlog veka bio među pouzdanijim igračima u ligi, ali i među omiljenijim igračima kada su u pitanju bila slobodna bacanja. Kada god bi nekadašnji košarkaš Klivlenda, Nju Džersi Netsa, Portlanda, Njujorka i Finiksa stao na liniju za slobodna bacanja, usledila bi prava zabava među komentatorima.
Dadli je tokom karijere sa linije za slobodna bacanja šutirao 1.508 puta, a pogodio je samo 691 šut.
ČAK HEJS
Hejs je u ligi proveo 11 godina, i za to vreme pogodio 316 od 510 pokušaja, što je zapravo veoma iznenađujuće s obzirom na to da je šutirao tako što bi loptu prvo digao visoko, zatim stao, nagnuo se unapred, i u trenutku kada se činilo da će pasti, uputio loptu ka košu.
Stil šutiranja slobodnih bacanja ujedno je i ono što je posebno obeležilo Hejsovu karijeru, a čega se navijači najradije sećaju.
ŠON MERION
Naravno, lista nije mogla da prođe bez vlasnika jednog od najčudnijih izbačaja u istoriji košarke. Merion je način na koji je izvodio skok-šut preneo i na liniju za slobodna bacanja. Rezultat nije izostao, tokom karijere šutirao je ukupno 2.877 puta, pogodio 2.331, i potvrdio izreku da nije bitno kako nešto izgleda, dok god završava posao.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
