Kokoškov za Nova.rs o Jokiću, Petruševu i strancima u Srbiji

Košarka 02. mar. 202119:39 > 19:46
Podeli:
Foto: STARSPORT/ Pedja Milosavljevic

Srbija je pretprošlog vikenda obezbedila Evrobasket na krilima Filipa Petruševa, Nikola Jokić igra MVP sezonu u NBA, a Fenerbahče je nanizao deset rivala u Evroligi, pre nego što mu je Vasa Micić rekao "ok, dosta je, sad se malo ja igram".

PROČITAJTE JOŠ

I te kako se igrao! U evroligaškom okršaju Efesa i Fenerbahčea upisao je rekord karijere od 37 poena i pogodio je sve što se moglo pogoditi.

Petrušev je u nedelju pogodio za pobedu Mege i samo nastavio da preliva raskošni talenat iz kluba na reprezentaciju Srbije i obrnuto.

Na početku razgovora sa Igorom Kokoškovim, selektorom „orlova“, kao najsvežiji, nametnuo se derbi Fenera i Efesa.

Vasa Micić je prošao dug put od nesigurnog laneta u Zvezdi do evroligaške aždaje u Efesu i sada je totalno druga zverka na terenu.

Zato nas je zanimalo hoće li ga Kokoškov, posle 37 poena Feneru i dalje zvati u reprezentaciju.

Foto:FoNet/Evroliga

„Još jedan dokaz toga o kakvom kalibru igrača se radi. Lično sam prezadovoljan njegovom sezonom i kako igra taj tim, jako je dobar. Vasa ima jednu vrlo zrelu sezonu i sama utakmica protiv Fenerbahčea je bila, nadam se ne najbolja utakmica jer imaju još dosta da igraju, ali zbog njega lično mi je drago i želim mu da nastavi sa sličnim partijama. A da, biće pozvan za reprezentaciju, to se ne dovodi u pitanje“, uz dozu šale počinjemo razgovor sa selektorom Igorom Kokoškovim.

Da nema zbog čega da žali, iako je Efes sa 106:74 bio više nego ubedljiv, pokazalo se u pređašnjim mečevima Fenerbahčea.

Žuto-crni su sada na šestom mestu, u plej-of zoni Evrolige, gde su bili i godinama predvođeni Željkom Obradovićem. A Žoc je iza sebe u Istanbulu ostavio velike cipele koje nije lako popuniti.

Foto: EPA-EFE/TOMS KALNINS

„Ne postoji ništa između u košarci, samo pobede i porazi. Pobedili smo te utakmice, vezali smo deset u Evroligi i to mi nismo tempirali neku formu za ovaj mesec. Zaista je potrebno vremena da se neke stvari dese, da se tim adaptira i akumulira neki nivo informacija. Imali smo promene, više novih igrača i ono o čemu nerado pričam – povrede. Više od mesec dana smo igrali bez pleja, bez Nanda, imali smo i utakmice koje Veseli nije igrao u trenucima kada De Koloa nije bilo. O tome zaista nerado pričam jer zvuči kao alibi, ali biti zdrav je bitan faktor da bi tim imao dobru sezonu. Momci su pravi i svesni su standarda koje Fenerbahče nosi tako da oni vredno rade. Imamo svoje slabosti i vrline, nadam se da ćemo biti zdravi i da ćemo nastaviti da pobeđujemo. Kada se pobeđuje, onda se priča i o hemiji, a ona se stvara trijumfima, a ne porazima“, kaže Kokoškov.

Koliki su dometi ekipe koju vodi – procene će ostati negde između sveščice trenera Fenera i njegovog sastanka sa upravom kluba.

„Ne znam iskreno, to je pitanje za blogere, publiku, društvene mreže i tako dalje. Mi se bavimo košarkom, svaki dan je novi izazvov. Bitno je da nastavimo da radimo dobro. Imamo dobru grupu. U ovoj Evroligi i na ovom nivou takmičenja, jedna utakmica menja dosta i ne postoji manje važna. Jedna utakmica ili nekoliko njih može dosta toga da promeni i kažem, ne možemo sa ovog aspekta da znamo šta će biti za mesec i po, dva“.

U tom periodu ekipu čeka još mnogo izazova. Broj im se u evropskoj košarci prilično povećao prethodnih godina.

Selektorski mandat Igora Kokoškova nije najbolje počeo; Foto: FIBA

Često se priča kako se baš zbog velikog broja mečeva u Americi (82 plus plej-of) tamo mnogo brže zaboravljaju porazi, dok se u Evropi svaki meč gleda kao da je poslednji.

PROČITAJTE JOŠ

„To sam vrlo često čuo, ali nije u redu da nekošarkaški ljudi, koji nikada nisu bili deo NBA utakmice, daju sebi za pravo da komentarišu da NBA utakmica ima manju važnost. Vidimo koliko se evropska košarka i Evroliga promenila otkako je povećan broj utakmica i od kada igramo kružni sistem takmičenja sa mnogo više mečeva. Recimo, Fenerbahče u jednoj nedelji ima četiri utakmice. Zar je onda moguće da imamo emotivan pristup isti svakoj utakmici, da ulazimo u neku dramu ili euforiju posle poraza i pobede. Mnogi sportski i košarkaški radnici daju sebi za pravo da komentarišu NBA, da je pristup kao da su manje važnosti. Jednostavno, nemoguće je da imaš emotivan pristup svakoj utakmici kad imaš četiri meča u nedelju dana. Te stvari se i ovde menjaju, samo što su oni malo ispred nas, a mi ovde kaskamo. Kad dođe plej-of to je drugačije jer imaš manji broj utakmica pa se fokusiraš na svaku“, objašnjava Kokoškov.

Međutim, iako se razlika u kvantitetu smanjuje, Amerikanci ipak ostaju nadmoćni u poređenju sa evropskom košarkom i Igor je uveren da će ta razlika ostati bar još neko vreme.

Zato će pobede Evropljana nad NBA klubovima ostati u domenu senzacija.

Foto: Tanjug/AP Photo/Rick Bowmer

„To su ‘incidenti’. Uz sve poštovanje za Evropu, ali postoji razlika u kvalitetu. Centralizacija, apsolutna moć NBA u ovom trenutku postoji, pre svega finansijska, marketinška, pa i svaka druga. Pre 20 godina NBA nije znao da li će otvoriti novu diviziju u Evropi i Aziji, a sada svoj proizvod prodaju svuda po svetu kroz kablovsku televiziju, ‘pay per view’ i sve ostalo. Neće se NBA proširiti, igra se na američkom kontinentu i moramo da znamo da je to uhodan i dobro organizovan sistem proizvodnje igrača od srednje škole do više hiljada koledža, univerziteta i da će najbolji iz te selekcije uvek igrati u NBA. Sada je tu i G-liga koja daje mogućnost američkim igračima da ostanu na tamošnjem tržištu, da ne traže posao negde van, po Evropi ili u Aziji. Ostaju tu za manje para, ali su pred očima NBA timova i skauta. Pre deset godina smo pričali o tome da imaju 20 miliona aktivnih košarkaša, što je veliki broj i na kraju finansijski apsolutno kontrolišu tržište. Ono je slobodno i najbolji će uvek ići tamo, i Jokić i Dončić, internacionalni igrači gravitiraju pre svega da nađu ugovor i posao u NBA. Time oni apsolutno kontrolišu tržište i tako će biti još dugo, dugo vremena“, kaže Kokoškov.

Slična je priča i sa reprezentacijom. Amerikanci apsolutno dominiraju u prethodnih desetak godina i, izuzev u Kini, nisu dopustili nikome ni da priđe zlatnoj medalji na velikim takmičenjima.

U dva navrata (SP 2014, Rio 2016) im se na putu našla Srbija i oba puta je „stradala“ u finalu.

Foto: EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU

Tamo gde nismo ni mogli na Amerikance, na Evrobasketu, naišli smo u jednom trenutku na Slovence.

Vodio ih je na klupi Kokoškov, a na terenu Goran Dragić i Luka Dončić i zlato je još jednom izmaklo „orlovima“.

„Dončić je tog leta prvi put igrao za nacionalni tim, seniorski. On je realno i objektivno, bez obzira što je dve godine već igrao za Real Madrid, uz Gorana Dragića bio nosilac i vedeta reprezentacije i nešto što je za njega danas normalno. Ali tada je bio igrač iz rotacije u jednom vrlo dobrom i dominantnom timu Reala. Klinac koji sa 18 godina uđe u rotaciju, to je odlično, ali slovenačka reprezentacija mu je uz Dragića dala mogućnost da bude onaj ‘go to guy’, ili igrač oko koga će sve da se vrti. Mi nismo uspeli da ga ‘upropastimo’ za ta dva meseca, a rad sa reprezentacijom je mogućnost da igrači dobiju samopouzdanje i nadgrade se. Za njega to je veliko iskustvo i stepenica da uz Evropsko osvoji i Evroligu sa Realom. To je bila mogućnost da se prikaže za predstojeći draft. I za mene je to veliko zadovoljstvo jer je jedan od najboljih igrača na svetu, što je zaista sjajno. Ne vidi mu se kraj u igračkom napretku“, priča Kokoškov.

Foto: Tanjug/AP Photo/Nick Wass

Ništa manje ne zadivljuje ni Nikola Jokić. Ako su se analitičari i stručnjaci u Americi i pitali može li posle prošlogodišnjeg doigravanja da napreduje, pokazao je da može.

„Jokić ulazi u tih, to možda vi novinari bolje znate, ali verovatno u top pet najboljih igrača sveta i najdominantniji je centar. Njegova košarkaška svestranost je impresivna. Pravo je zadovoljstvo da ga ljubitelji košarke gledaju. Naravno, mi smo presrećni jer predstavlja našu, srpsku košarku i to je nešto što na najbolji način pokazuje kakav je ambasador srpske košarke. O njemu se dosta i priča i piše i velika je stvar što u najboljem svetlu reprezentuje Srbiju“, ističe selektor.

Za vikend se u NBA igra Ol-star, gde će biti Jokić i Dončić, ali i Nikola Vučević, „petica“ Orlanda. Svi vuku poreklo sa istog prostora, a Kokoškov do sada nije razmišljao kako bi bilo da su u istom nacionalnom timu.

„To je neki Ol-star tim, nisam o tome mnogo razmišljao. Nikad dovoljno dobrih igrača, svi su oni dokazani i vrhunski. Zaista bi bilo interesantno. Možda bi to bio neki balkanski Ol-star“.

Pred početak sezone, Dragić je bio jedan od lidera Majami Hita u pohodu na finale NBA. On se u plej-ofu povredio, što je Lejkersima utabalo put ka šampionskom prstenu.

Nekoliko godina ranije, u ključnim trenucima finala Evrobasketa, ne da nije bio povređen, nego je odigrao neverovatan meč i zatrpao koš Srbije sa 35 poena.

Na pitanje da li je možda selektorov direktniji pristup njemu i Dončiću olakšao takav epilog, Kokoškov kaže da je međusobni odnos dve slovenačke zvezde bio vitalan.

Foto: Tanjug/AP Photo/Richard W. Rodriguez

„Nije Goran Dragić igrao za mene, on je nastupao za slovenačku reprezentaciju i uvek sa velikim zadovoljstvom. I letu koje je prethodilo igrao je kvalifikacione utakmice. Bio je i sada je u zrelim igračkim godinama, a ekstremno je dobar. Jedan od najboljih plejeva u NBA. On se dobro zna sa Dončićevom porodicom. Njih dvojica (Luka i Goran) su se prepoznali, veliki se uvek prepoznaju. Nije bilo tu ničeg sem podrške da igraju zajedno. Goran je bio Luki mentor, kao što je Dončićev otac bio njemu mentor dok je Goran bio u Slovanu, tako da je to neki lep ciklus i priča za medije. Oni su prepoznali momenat, poslednja godina gde je Goran igrao za slovenački tim, prva gde se Luka borio. On je pobednik, tako se i ponaša i ima pristup svakoj utakmici. Luka je tad iskoristio priliku i da se prezentuje zbog drafta i svi smo znali da odlazi u NBA. Ne treba zaboraviti ni ostale momke, od Rendolfa, Vidmara koji je bio ključan, Prepelič, Blažič, Dimec… Imali smo tačno koliko je trebalo da se taj turnir dobro odigra“, priča Kokoškov.

Na leto nas čekaju Olimpijske igre u Tokiju. Srbija hoće da igra tamo, ali više niko ne sme da prognozira šta će se dešavati u nastavku godine. Zato su nezahvalna predviđanja kako o plasmanu, tako i o odlasku i rezultatu na OI.

„Ništa ne možemo da rešimo danas, ono što možemo jeste da pratimo naše igrače i da poželimo da što bolje igraju i imaju dobre sezone, da dominiraju za timove gde igraju i da budu zdravi. Psihofizički. Da se oporave za leto koje nije nimalo lako. Svi živimo i radimo u nenormalnim uslovima, s obzirom na to da smo i dalje u vreme pandemije. Prolazimo kvalifikacije, mi pratimo sve i kao Savez imamo određene mogućnosti. Mislim da u ovom trenutku malo toga kontrolišemo, ali moramo da budemo spremni za razna scenarija i organizaciono, ali i što se tiče igrača. Svaki dobar tim se bazira na igračima i najvažnije je da oni budu zdravi i voljni da igraju ovog leta. A odatle ćemo da krenemo dalje. Svakog dana imamo neke nove informacije u vezi sa takmičenjima i svim ostalim“, tvrdi selektor.

Foto: FIBA.com

Možda se ova neposredna budućnost i ne može predvideti, ali se čini da ona nešto dalja, deluje svetlo. Bar ako se govori o Filipu Petruševu.

On je bio jedan od glavnih pojedinaca koji su Srbiju vodili do pobede nad Gruzijom i Švajcarskom sa 16 i 22 poena.

„Filip je bio vrlo nesrećan i nezadovoljan zbog činjenice da nije mogao da igra u Finskoj prethodne prozore kvalifikacija. Postojala je čak želja, da bez obzira na to što je bio pozitivan i prolazio je kroz virus, da čak zakasni i da dođe direktno na utakmicu. Međutim, preporuka medicinskog osoblja bila je da je to jako rizično, pre svega zbog njegovog zdravlja. On je sa velikim uzbuđenjem očekivao ovaj drugi prozor i mogućnost da debituje za nacionalnu selekciju. Mislim da njegove igre u Megi govore dovoljno o njegovoj sezoni. Slično je i sa prethodnim sezonama u Gonzagi. Zreo momak, tako i igra i ponaša se. Jedan mladi veteran, igra mnogo zrelije nego što godine pokazuju. Mi mu želimo da nastavi tako da raste i razvija se. Postoji mogućnost odlaska u NBA čime bi njegovo prisustvo u reprezentaciji bilo limitirano, ali to je nešto što niti možemo da kontrolišemo, niti sebično da mu ne želimo. Nadamo se da će nastaviti sa razvojem, da ima dobru karijeru i da reprezentuje i da igra za nacionalni tim“, optimista je Kokoškov.

Petrušev je jedan od izdanaka domaće škole košarke koji je, sticajem okolnosti i zahvaljujući talentu privukao pažnju.

Novinski stupci, bar kada se govori o Zvezdi i Partizanu i nezavisno od onoga šta bi prosečan navijač Srbije želeo, puni su uglavnom priča o strancima u ovdašnjoj košarci.

Volden i Lojd postigli polovinu poena Crvene zvezde u pobedi nad Asvelom
Volden, Lojd i Lazić; Foto: Đorđe Kostić/Starsport

Bilo da je to Džordan Lojd, Rašon Tomas, Markus Vilijams ili Žofri Lovernj, možda Džejms Skuni Pen ili Frederik Haus? Svejedno je, priča o strancima ima već dvadesetak godina.

Ono čega nema, jeste rešenje za pitanje kako da se njihov broj smanji, jer se godinama drastično povećavao. Kokoškov nas podseća da takvo stanje preovladava u čitavoj Evropi.

„Pratim, ima javnih nastupa, intervjua, izjava gde košarkaški radnici i treneri pričaju da sakupljamo drugorazredne američke igrače koji oduzimaju prostor našima. Kritika postoji, međutim, solucije se ne naziru, jer niko od tih ljudi ne govori šta je rešenje. Mislim da brkamo babe i žabe. Imamo dva potpuno različita koncepta“, oslikava Kokoškov.

Istina, mi se kao ljubitelji košarke lako možemo prešaltati iz uloge navijača Srbije u ulogu navijača nekog kluba i obrnuto, ali vlasnici klubova su prevashodno vlasnici, pa sve ostalo.

„Koncept gde se govori o klupskim interesima gde se razmišlja kako da se pobedi sledeća utakmica u nedelju i govorimo o interesu federacije i nacionalnog tima, što se ogleda ili reflektuje na nacionalni tim. Potpuno različite priče. Razmislite, vi da vodite evroligaški tim, kada škripi u bilo kom takvom timu, razmišljamo kako da podignemo kvalitet i nadgradimo rezultat. Uglavnom je to dovođenjem novih igrača i Amerikanaca, niko ne razmišlja o tome kako da nadgradi nekog mladog igrača. Ne govorim u ime nekog srpskog ili turskog evroligaškog tima, nego generalno govoreći. Tako da, kažem, evroligaši nemaju nikakav interes da razvijaju nacionalni tim i selekciju, niti reprezentativce, već da pobede utakmice. To je tržište, da ne kažem surovi kapitalistički odnos. To se brka, nacionalni interes i kako se sve navedeno reflektuje na njega“, podseća Kokoškov.

Foto: EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU

S obzirom na to da se nalazi u obe uloge jer je i šef stručnog štaba nacionalnog tima Srbije, ali i trener Fenerbahčea, ne smatra da je u redu da on komentariše pitanje nacionalnog plana i davanja prednosti domaćim igračima u ma kojoj ligi, ne nužno u srpskoj.

„Ja nisam kompetentan, nije u redu da je po tom pitanju dajem komentar jer vodim i jedno i drugo. Vodim nacionalni tim i bio bih licemer kada bih govorio da treba razvijati naše mlade igrače, a meni na evroligaškim utakmicama igraju samo jedan ili dva turska igrača. Kažem, različiti koncepti. Mislim da je to nešto što će usredsrediti ili usmeriti evropsku košarku. Mora da se nađe neko rešenje jer je pitanje gde je evropska košarka za tri, pet ili deset godina. U Turskoj postoji pravilo da samo pet stranih igrača može da igra tursko prvenstvo, sa idejom da se razvijaju njihovi mladi košarkaši. Ali i dalje tih pet igrača dobija 30, 35 minuta, a da vrlo malo ostaje za ostale. Ne može da se uslovi igranje domaćih igrača, može do neke mere, ali i to su samo pokušaji. Vidimo da njihova reprezentacija i pored toga ima problema da prođe ove kvalfikacije. Rešenje mora da se nađe“.

Kao čovek koji je, iz prve ruke, godinama gledao kako funkcioniše sistem u NBA i koji je bio trener Finiks Sansa, Kokoškov je predložio i sličnu idejnu zamisao za Evropu.

„To rešenje mora da se nađe, verovatno profesionalizacijom evropske lige. Stvoriće se profi liga, poput NBA, ona u kojoj će igrači da igraju, a ostali će biti proizvođači, kao recimo NCAA, gde će biti poluamaterska liga. To nije problem da tako zaživi, ali onda stimulacija mora da postoji i da timovi koji se bave proizvodnjom, moraju da budu plaćeni za to, da imaju tu ambiciju i energiju da razvijaju mlade igrače i prezentuju ih profesionalnim timovima, dok oni igraju Evroligu. Da ima interesa da proizvode jer će za to biti nagrađeni. To može da bude neko rešenje, da svi budu proizvodni pogon, a da sama profi liga bude zatvorenog tipa, kao neki vid NBA. Sve se do sada baziralo samo na kritikama i konstatacijama da ima mnogo stranih igrača, ali niko ne daje neko rešenje i soluciju za to“, zaključio je Igor Kokoškov u razgovoru za Nova.rs.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar