0
U Srbiji ima onih stranaca kojima će verovatno još godinama biti zatvorena vrata srpske reprezentacije, ali i onih kojima bi ona bila odškrinuta koliko sutra.
Šta onda Frenka Kaminskog, novog košarkaša Partizana svrstava u ovu drugu grupu? Niti se zove nešto Nikola, Dušan, Marko, niti se preziva na „ić“ što nije pravilo, ali je uobičajeno u našoj zemlji i uhu prosečnog navijača.
PROČITAJTE JOŠ:
Centar crno-belih, 213 centimetara visoki košarkaš koji je sa 30 godina u četvrtak uveče potpisao jednogodišnji ugovor je jedan od onih ljudi kojima nije baš sve u vezi sa Srbijom strano.
Podignut je i odrastao u američkoj kulturi i po načinu razmišljanja i stilu života on je više Amerikanac nego što će ikada biti Srbin, ali po dedi ima naše korene i ti koreni su prvi put pre osam godina odškrinuli ona gorepomenuta vrata.
Malo je drugačije kad Španci kao svog prisvoje nekog Lorenca Brauna koji dođe i zaigra za „furiju“, a da nikakve veze sa njom nije imao pre toga.
Kaminski po dedi sa majčine strane ima srpske krvi, dok je po dedi sa očeve strane Poljak i onda je mogao da bira za koga će da igra.
Za Poljsku nije hteo, Srbija se nije ostvarila, a u američkom timu je uvek prevelika gužva, osim u situacijama kad dođu Svetska prvenstva, makar poslednja dva.
Na tim prvenstvima nije bilo glavnih zvezda, ali jeste svejedno mnogo talenta u „Drim timu“, samo nije bilo Kaminskog koji je do sada krčio svoj NBA put kroz Šarlot Hornetse, Finiks Sanse, Atlanta Hokse, Hjuston Roketse i za Sakramento Kingse ga vezuje samo potpis ugovora i otkaz.
Ako se kroz brojke u NBA karijeri kaže da je bio čovek koji je najbolju sezonu igrao još pre šest godina kad je imao 11,7 poena po meču, onda to ne deluje tako impresivno.
Posebno ne ako se navede da je u prošloj sezoni imao samo dva i po poena po meču. Ali, dodajmo tome da trojke šutira kao mnogi bekovi ili bolje od njih, i to da je prošle sezone imao 39,4 posto, stvari već počinju da izgledaju malo drugačije.
Osim toga, kad date nekom slobodu u ekipi, onda vidite u šta može da se pretvori, a nekadašnji izdanak koledža Viskonsin je čovek koji takvu šansu u poslednje tri godine nije dobijao uopšte.
Igrao je jednocifren broj minuta po meču i u ovom trenutku mu je najbolja opcija i bila da dođe kod nekog kao što je Željko Obradović, jer ima šansu da se posle jedne sezone već vrati u NBA, slično kao Dante Egzum.
Frenk je momak kog su draft eksperti poredili sa Kodijem Zelerom, osrednjim čovekom rotacije na poziciji petice, dok su mu neke legende košarke poput Čarlsa Barklija kačili mnogo zanimljivije epitete i poređenja sa Dirkom Novickim.
Kaminski ima šut sa distance zbog kog može sebi da obezbedi veoma dobar ugovor u Evropi. Osim ako nije potpuno zarđao, jer onda ni jedan Žoc ne bi mogao da uradi ništa.
A ne bi trebalo, jer ipak pričamo o momku koji se dobro „tukao“ sa Karl-Entoni Taunsom na Fajnal-foru pre osam godina.
Tauns je tada igrao za Kentaki, a čovek sa nadimkom „Frank The Tank“ branio je boje Viskonsina i dobro igrao leđima, znao još tada da povuče loptu i izbaci je spolja kad mora. U odbrani pika nije bio sila, ali je umeo da pobegne iz blokova i ušunja se pod obruč za lake poene kad ga saigrači nađu. Ne može to baš tako lako da se zaboravi, a može da se popravi i sve su to neka od obeležja igre čoveka koji je pre pet godina došao i u Beograd gde je imao priliku da se druži sa Nikolom Jokićem na kampu „Košarka bez granica“.
Nije posle toga prišao ni blizu Jokićevim rekordima u NBA ligi, ali je ubacio 31 poen kao lični rekord i uspeo je da uhvati 13 skokova dok mu je najviše podeljenih asistencija bilo osam.
U pokušajima da krade lopte iz pikova propuštao je više šansi da blokira rivale, ali kada dobro isprati akciju, desi se i da ukrade loptu, pa je i tu znao da napabirči do četiri ukradene.
I sve te brojke ne mogu da pokažu kakav je bio igrač na koledžu gde nije za džabe bio najbolji koledž igrač godine 2015. i gde nisu uzalud Viskonsin Bedžersi povukli njegov dres pod svodove Kol centra.
Dres sa brojem 44 ostao je tamo povučen iz upotrebe, dok je član „All American“ tima iz 2015. biran iste godine kao deveti pik.
Mogao je i ranije da ode na draft ali su ga oduševljavali navijači u koledž košarci, dok ih u NBA nije bilo toliko fanatičnih.
Jedan lični blog iz 2014. je zato mogao da mu napravi problem, baš zato što mu se nije dopadalo što hale nekih NBA klubova zvrje poluprazne.
Bez obzira na to, imao je svojih dobrih momenata u Šarlotu, u kom je već davno prevazišao to što je kao klinac igrao i na turnirima koje je organizovalo srpsko udruženje u Americi, Srpski narodni savez.
Kaminski se najviše spominjao kao pojačanje srpskog nacionalnog tima dok ga je vodio Aleksandar Đorđević, a nekako tiho su vođeni pregovori koji su ga sada doveli u Beograd i u dres Partizana.
Sa 30 godina ima sigurno još štošta da pokaže, pa ima malo sumnje da će opravdati epitet jednog od najvećih pojačanja Partizana u danima kad se crno-bela javnost već ohladila od priče o Nikoli Mirotiću. Ako ništa drugo, to će američkom Srbinu biti jedan od „zadataka“, da već posle nekoliko meseci navijači Partizana i zaborave na Nikolu.
BONUS VIDEO: Ispraćaj košarkaša Srbije na turnir u Kini i Svetsko prvenstvo u Manili
