Jedina dva neamerička glavna trenera u NBA ligi su Srbi. Igor Kokoškov je bio prvi, sada je Darko Rajaković postao drugi.
Godinama unazad se pričalo o tome koji bi od velikih evropskih trenera mogao da ode u NBA ligu, pa se malo njih na taj put odlučilo.
Drugačija kultura, velika razdaljina i nenaviknutost na isti način rada uglavnom su odbijali trenere sa „starog kontinenta“ koji gaje neku drugačiju košarkašku filozofiju.
Željko Obradović je tako ostao u Evropi gde je postao gospodar šampionskih prstenova Evrolige, dok je jedina i to nategnuta veza Srbije sa trenerskim poslom u Americi bio Greg Popovič.
Više u šali nego u zbilji, ali „Ludi Srbin“ je sebe učinio legendom najjače lige na svetu, stvorio je dinastiju San Antonio Sparsa i od jedne ekipe sastavljene od igrača sa mnogo evropskih primesa u igri napravio silu u NBA.
Međutim, i „Kouč Pop“ je rođen u Istočnom Čikagu u državi Indijani i Amerikanac je od glave do pete, osim poreklom. Zato je kao „bomba“ pre nekoliko godina odjeknula vest da Igor Kokoškov kao prvi trener preuzima Finiks Sanse.
Svi znamo da taj boravak u Arizoni nije bio berićetan, pa se nadamo da će Rajaković imati više sreće na klupi Toronto Reptorsa.
Kako su u subotu uveče izvestili američki košarkaški insajderi, Toronto, NBA šampion iz 2019. godine je rešio da angažuje Rajakovića. Razloga zbog čega Amerikanci ne angažuju strane trenere u većoj meri ima više.
Najpre zato što manje gledaju ka Evropi i kada je reč o igračima, a kamoli kada je reč o košarkaškim stručnjacima, a onda i zbog činjenice da se sistemi razlikuju. Zato nije čudo što su šansu kao glavni treneri dobili neamerički ljudi koji su godinama na američkom tlu sticali iskustvo i učili.
To je radio Kokoškov, to je radio i Rajaković. I jedan i drugi su više od decenije „preko bare“. Rajaković je rođeni Čačanin koji ima 44 godine (februar 1979) i veoma rano je počeo da se bavi trenerskim poslom.
„Pokušao sam. Trenirao sam košarku u Borcu iz Čačka i Železničaru iz Čačka. U oba tima od svoje osme, devete godine, sve do 16. U pionirskoj i kadetskoj ekipi Borca sam bio startni plejmejker. Igrao sam tu košarku. Međutim, tada je Marko Jarić bio plejmejker, Bodiroga je isto igrao to i moda je bila da se traže visoki plejevi. Ja nisam prošao selekciju kad sam imao 16 godina i osećao sam strašnu ljutnju. Nisam razumeo zašto se to dešava jer sam osećao da sam bolji igrač od tih momaka. Shvatio sam vrlo brzo da nisam bio projektovan da budem veliki igrač. Trenirao sam jako naporno. Većinu dana sam dolazio u 5.30 u halu i trenirao pre odlaska i školu i posle odlaska iz škole“, rekao je Rajaković pre šest godina za Vajs.
Još kao tinejdžer i u srednjoškolskom uzrastu je preuzeo mlađu ekipu Borca iz Čačka, da bi sa nenavršenih 20 godina otišao u Crvenu zvezdu. Tamo se zadržao još osam godina pre nego što je otišao u inostranstvo.
„Završavao sam srednju školu u Čačku i hteo sam da nastavim studije u Beogradu. U razgovoru sa Radmilom Mišovićem rekao sam direktoru kluba da bih voleo da nastavim da radim u Beogradu i on je rekao: ‘Videću da li znam tamo neke ljude da li mogu da ti pomognem’. Moja ideja je bila da budem pomoćni trener i da mi to bude neki honorarni posao. Radmilo dolazi posle jedno dva meseca i kaže: ‘Da li bi ti mogao da treniraš kadete Crvene zvezde i budeš njihov prvi trener?’. Da. Bez dvoumljenja“, prisetio se Rajaković.
Sa Zvezdom je uzeo titulu u mlađim selekcijama, pa je Marin Sedlaček koji je u to vreme bio u klubu, ponudio povećanje plate Rajakoviću, a Darko je tražio da ode u Ameriku i upozna drugačiji sistem rada.
Tako se našao na koledžu i univerzitetu Arizona, a Sem Presti, koji je radio za San Antonio Sparse pozvao ga je da poseti San Antonio. Ostao je u kontaktu sa Sparsima i počeo je da radi kao njihov skaut. Sem Presti je kasnije postao generalni menadžer Oklahoma Sitija i tako je kontakt sa Prestijem bio poluga za odlazak u Ameriku.
Oprobao se i u Španiji i ekipi Espasio Torelodones, iz nižih liga te zemlje. Paralelno sa bavljenjem trenerskim poslom usavršavao se i završio je Beogradsku košarkašku akademiju, a pozabavio se i sportskim menadžmentom u sklopu učenja van terena.
Espasio iz Španije je stoga 2009. bio mesto za kaljenje, ali je tamo Rajaković uzeo titulu i poveo tim u viši rang, a tri godine potom je stigao poziv Tulsa Sikstisiksersa, razvojnog tima Oklahome.
„Presti me je pitao: ‘Jesi li siguran da želiš da napustiš Madrid i dođeš da živiš u Oklahomu?’. Rekao sam da jesam“, ispričao je Rajaković.
Darko je u Sikstisiksersima za dve sezone, od 2012. do 2014. sarađivao sa nekolicinom poznatih igrača od Redžija Džeksona, Džeremija Lemba, Andrea Robersona i drugih. Ukupno 11 košarkaša je odatle završilo u NBA ligi kasnije, a Rajaković je prekomandovan kao pomoćni trener u Oklahoma Siti Tanderu, ekipi koja je imala Kevina Durenta i Rasela Vestbruka u tim sezonama i bila je spremna za završnicu plej-ofa.
Posle pet godina u Oklahomi, otišao je u Finiks Sanse kao pomoćnik i tamo se zadržao relativno kratko, samo sezonu, posle čega je još dve bio u Memfis Grizlisima. Dok se kalio, označen je u međuvremenu kao jedan od prvih kandidata da postane trener nekog NBA kluba u analizi košarkaških stručnjaka iz prošle godine u Americi i to se sada ostvarilo.
Adrijan Vojnarovski, koji je i javio da Rajaković preuzima Toronto Reptorse, piše da je tim iz Kanade hteo trenera koji će moći da prihvati reizgradnju ekipe i koji neće biti odmah opterećen moranjem da pobeđuje, što svakako ne znači da neće želeti da izvuče maksimum iz svakog treninga i svake utakmice.
BONUS VIDEO: Denver razbio Majami i vratio brejk: Dominacija Jokića koja se ne pamti, brutalan tripl-dabl koji je srušio sve rekorde