0
Denver Nagetsi su završili polufinale plej-ofa NBA lige porazom od Finiks Sansa. Dok deo Srbije tuguje zbog poraza ekipe Nikole Jokića, onaj drugi kaže da to i nije tako loše.
Naravno, svi koji pratimo sport voleli bismo da nas košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti, fudbaleri ili bilo ko drugi, predstavlja u najboljem svetlu.
PROČITAJTE JOŠ:
Zato se radujemo svakoj trojci Bogdanovića, asistenciji Teodosića, tripl-dablu Jokića, golovima Tadića, vineru Đokovića… Sve dok se to ne kosi sa onim što nam je svima skupa draže – interesu reprezentacije.
Istina je da sportisti idu van „trbuhom za kruhom“ i da tamo negde zarađuju milione, ali je isto tako činjenica i da se svi više radujemo kad Srbija uđe u finale Olimpijskih igara, nego da to uradi Denver u NBA ligi.
Jokić i Denver su eliminisali Portland Trejlblejzerse u prvoj rundi plej-ofa i Jokić je imao 33 poena u proseku tokom šest utakmica.
Uz to i deset i po skokova i šest asistencija i sve to u sjajnim procentima šuta. Samo je podigao na viši nivo ono što je radio u regularnom delu sezone. Protiv sazrelih Finiks Sansa nije mogao sam i Nagetsi su „počišćeni“ u četiri meča.
Pre nekoliko meseci Denver nije izgledao isto. Ni blizu. Miodrag Ražnatović, Jokićev menadžer je pričao za Nova.rs o tome kako je Denver sklapao ekipu i nije mu se posebno dopadala.
Delili smo to mišljenje. Autor ovih redova mirne duše može da kaže da je pogrešio, jer očito nije video koliko još više Jokić može da uradi od onoga što je radio.
Naravno, jedno je kad pobedite Portland u kom je Dejm Lilard na apsolutno vrhunskom nivou, ali bez prave podrške, a nešto drugo kad igrate protiv sazrelog i skockanog tima Finiksa.
Buker „kida“, Kris Pol kad je fizički zdrav igra odlično, Ejton je, što bi naš narod rekao „mrcina“, dok Jokiću Monte Moris ubaci jedan od deset šuteva, a nema Džamala Mareja.
Videlo se da tim iz Kolorada nije mogao više od polufinala, ali je odmah posle Jokić malo zabrinuo navijače u Srbiji rekavši da ne zna još ništa o nastupu u kvalifikacijama za Olimpijske igre.
Ovo ga ne otpisuje iz priče o kvalifikacionom turniru do kog ima još dve nedelje, ali ni ne ohrabruje. Da mu treba dati vremena, treba. Da je potrebniji na samom turniru – potrebniji je.
Pitanje je samo jesmo li spremni da se kockamo i ne igramo kvalifikacije u najjačem sastavu (i da se pride ne uigravamo), ili ćemo pustiti najbolje igrače da malo odmore i onda pokažu da nisu ispali iz ritma kad za to dođe vreme.
Evo Luka Dončić je nedavno, posle ispadanja Dalas Maveriksa od Klipersa, poručio da odmah ide u Sloveniju. Doduše, Dalas je ispao u prvoj rundi.
Kaže „nema odmora, hoću da odvedem Sloveniju na Olimpijske igre“. Ako neko ima kvalitet da rešava utakmice, ima ga Dončić. Ispadanje Dalasa je dobra vest jer je i Boban Marjanović odmah posle eliminacije Maveriksa najavio da dolazi na okupljanje.
Koliko-toliko. Bar za još nedelju, nedelju i po dana. Jokić je odigrao samo u regularnom delu sezone 72 utakmice, plus šest sa Portlandom i još četiri sa Sansima.
Tu treba dodati i one predsezonske u decembru… Znači dobrano je preko 80 mečeva. Na svima njima ima po pravilu između 35 i 40 minuta na parketu.
Čovek je preumoran. Ako ništa drugo, psihički kad pomislite da sezona tek što je gotova, a kvalifikacije za Tokio kreću od 29. juna i traju do četvrtog jula, to stvara već pritisak. Pritisak je i na Bogdanu Bogdanoviću.
Bogdanova Atlanta Hoks i ima užasno težak posao, ali je pokazala da je kadra da ugrozi Filu. Bogdan je odmorniji od Jokića jer je bio povređen i bar za mesec, dva su mu noge takmičarski manje trošene.
Naravno, sve i da Jang i Bogdan izbace Embida i Filadelfiju, tu se i oni troše dalje, pa idu ili na Bruklin ili na Milvoki. Kako Bruklin igra sa onim „zverima“ od Durenta, Hardena i Irvinga, deluje da Janis Adetokumbo tu nema mnogo šanse.
Možda iz ove perspektive taj tim Netsa ne deluje „fer“ prema ostalima ove sezone. Koliko je onda objektivna šansa ostalih da im se na istoku suprotstave. Da Atlanta ima realnu šansu za titulu, „alalili“ bismo možda Bogdanoviću koju utakmicu više.
Tu je trenutno 2-1 u seriji za Sikserse koji figuriraju kao finalista svoje konferencije, a serija neće biti gotova bar još nekoliko dana. Kada je reč o evropskim igračima, tu je situacija nešto jednostavnija.
Nešto manje mečeva uz takozvani dupli program i brz tempo takmičenja već je kurtalisao mnoge asove. Vasa Micić se u nedelju pojavio na utakmici Zvezde i Mege, Nemanja Bjelica je tu jer Majami Hit nije briljirao u plej-ofu protiv Baksa.
Tu će verovatno biti i Miloš Teodosić, čiji je Virtus uzeo titulu u Italiji, Vladimir Lučić je završio sezonu u Nemačkoj, Ognjen Jaramaz u Srbiji, ali ima povredu, Nikola Milutinov verovatno otpada zbog povrede, Miroslav Raduljica možda i bude spreman…
Dobrić, Lazić, Davidovac, Zvezdin trio se ovenčao titulom i u Srbiji, Petrušev je u finalu Superlige poražen baš od crveno-belih, Nemanja Nedović, Stefan Jović i Vanja Marinković su završili sezone. Danilo Anđušić i dalje „rešeta“ u Francuskoj, pa bi njegova forma mogla da bude dragocena i za nacionalni tim.
Marko Gudurić se vratio u Evropu, dobro je igrao u Fenerbahčeu, s tim što ni on nije potpuno spreman, pa možda izostane sa kvalifikacija. Stefan Jović je slobodan, Estudijantes Alekse Avramovića nema takmičarskih utakmica od kraja maja, a Valensija Nikole Kalinića je izgubila od Reala desetog juna.
Dalibor Ilić, Dragan Milosavljević, od „Amerikanaca“ Alen Smailagić i Aleksej Pokuševski, svako ko je zdravstveno u dobrom stanju imaće šansu da se pokaže i zaradi mesto na užem spisku.
Na kvalifikacionom turniru nas čekaju Dominikanska Republika i Novi Zeland, dok su u drugoj beogradskoj grupi Italija, Senegal i Portoriko.
Samo će se pobednik turnira plasirati u Tokio, a nama je, posle četiri godine praznog hoda potrebna neka medalja u sportu pod obručima.
Uz to, treba nam i da se najbolji igrači uigravaju međusobno pre Olimpijskih igara, a ne da praktično slete direktno na aerodrom u Tokiju „izlomljenih nogu“ zbog NBA trke, jer su suštinski Bogdan i Jokić momci koji bi trebalo da budu okosnica.
Zato će mnogi od nas iskreno navijati i za Atlantu, kao što smo navijali za Denver, ali uz rezervu, jer svi znamo koliko više volimo trojke „s druge planete“ kada one padaju za dres Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare