4
Svedoci smo da godinama na reprezentativnom nivou u košarci na najvećim takmičenjima ne gledamo veliki broj zvezda. Pred svako takmičenje nas zadesi epidemija otkaza u većini reprezentacija, pa često umesto očekivanih spektakla, ostanemo uskraćeni za veliki broj jakih imena.
PROČITAJTE JOŠ
Ranije se dešavalo da na evropskim prvenstvima koja se igraju svake dve godine neki igrači povremeno preskoče i uzmu pauzu tokom leta, ali je u poslednjoj deceniji postala praksa da se otkazuju i učešća na Svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama.
Srbija je ovog leta igrala kvalifikacije bez najboljeg igrača sveta Nikole Jokića koji je otkazao zbog naporne sezone, a pozivu se nisu odazvali ni Alen Smailagić i Aleksej Pokuševski koji nisu imali tih problema.
Jedan od onih koji smtara da će trend da se pogorša i da će biti još više otkaza je Nikola Kalinić, košarkaš Crvene zvezde i bivši reprezentativac koji je angažovan u Uniji igrača Evrolige (ELPA). Kalinić kaže da je igračima preko leta potreban odmor što će biti razlog još većeg broja otkaza u budućnosti.
„Još smo daleko, ali nadam se da ćemo jednog dana doći do toga da nas pitaju šta bi moglo i kako bi moglo da se igra, kad je reč o kalendaru. Nije problem u reprezentaciji i ko hoće, ako neće, stvar je kalendara. Jednostavno, neko je, čoveče, umoran – dosta mu je košarke i svega, hoće malo da se odmori, a treba da putuje“, rekao je Kalinić.
Upravo bi promena kalendara mogla da bude rešenje problema i veće motivacija za igrače da igraju za reprezentacije
Ovde smo mogli često da čujemo da se današnji igrači kritikuju zbog otkaza i odbijanja poziva i da se porede sa nekadašnjim reprezentativcima koji su čekali u redu na šansu da zaigraju za nacionalni tim.
Međutim kada se pogleda kalendar takmičenja koji je bio na snazi nekada, a uporedi sa današnjim obavezama i opterećenjem, dolazimo do frapantnih razlika.
U šampionatu u sezoni 1989-1990, igralo je 12 klubova po dvokružnom sistemu u kojem je svaka ekipa igrala po 22 utakmice. Četiri najbolja tima su išla u plej-of, a finalisti Jugoplastika i Crvena zvezda su u doigravanju odigrali još sedam mečeva.
Dakle, Jugoplastika je do kraja prvenstva i osvajanja titule prvaka Jugoslavije odigrala ukupno 29 mečeva. Te godine je tim iz Splita stigao do kraja i po treći put postao prvak Evrope, a u tadašnjem Kupu šampiona je ekipa odigrala 16 mečeva. Sa osvajanjem Kupa, broj utakmica je te godine zaokružen na 50.
Dakle u sezoni apsolutne dominacije u kojoj je ekipa osvojila sve što je moglo da se osvoji, igrači su ukoliko bi odigrali sve mečeve mogli da dođu do broja od 50. U praksi je to značilo da reprezentativci iz drugih timova koji nisu igrali Kup šampiona u najboljem slučaju su mogli da dođu do 20 mečeva sa takmičenjem u Kupu.
Poređenja radi, Crvena zvezda će ove sezone samo u ligaškom delu ABA lige i Evrolige odigradi ukupno 60 mečeva. Tu su eventualni plej-of dueli od kojih su oni u ABA ligi realan domet, utakmice u Kupu Srbije i one u domaćem prvenstvu i brojka postane mnogo veća.
U prošloj sezoni je Crvena zvezda odigrala ukupno 78 mečeva sa domaćom ligom koja se igrala samo po plej-of sistemu zbog koronavirusa. To znači da u proseku igrač u večitim rivalima odigra duplo više mečeva nego igrač u istom klubu pre više od dve decenije.
Saberite ove brojeve na jedan olimpijski ciklus i doćićete do podatka da u tom periodu igrač danas u Evropi odigra ono što su enkada igrači igrali za oko sedam godina.
Ako brojke sa domaćih klubova prenesemo na inostrane lige gde igraju naši košarkaši, onda su podaci još drastičniji jer za raliku od ABA lige, ostale evropske lige broje 18 klubova i 34 meča u ligaškom delu plus znatno duži plej-of.
U NBA ligi je ta razlika još drastičnija. U skrćenoj sezoni, Nikola Jokić je prošle godine odigrao 82 utakmice sa prosekom od 34.6 minuta po meču.
To implicira da je potrošnja prosečnog košarkaša u današnje vreme skoro duplo veća, a da je vremena za odmor sve manje.
Takođe, nekada su igrači igrali mahom u domovini i sa dovoljno vremena između mečeva i manje putovanja su imali i mnogo više vremena i za privatne obaveze, porodicu i sve ostale stvari, pa letnje pripreme sa reprezentacijom nisu toliko teško padale.
Danas je to praktično jedini period koji vrhunski košarkaš ima da se posveti sebi.
Kalendar je postao nenormalno zgusnut kako bi se sa većim brojem mečeva generisao i mnogo veći profit. Igrači neuporedivo više zarađuju, ali samim tim se i mnogo više troše na klupskom nivou.
Često smo svedoci i da kada se odazovu, ne igraju ni blizu kao u svojim klubovima i da je iscrpljenost evidentna.
Zato je apel Nikole Kalinića da se kalendar prilagodi igračima i smanji količina obaveza iz ove perspektive opravdam.
Inače ćemo gledati poluamaterska takmičenja kada su reprezentacije u pitanju.
BONUS VIDEO Navijanje i utišana himna Evrolige pred meč Crvena zvezda – Albanija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
