0
Košarkaši Partizana u sredu su odigrali novi loš meč protiv Trenta i to je samo još jedan u nizu. Prostora za poboljšanja ima koliko hoćeš, ali ih verovatno neće biti.
Tužno je gledati slavni klub koji se ovako koprca već mesecima unazad i čiji trener konstatuje kako su njegovi igrači imali snage samo za 20 minuta.
PROČITAJTE JOŠ:
Taman toliko je Partizan i uspevao da parira Italijanima, koji su demolirali crno-bele u trećoj četvrtini sa 25:8 i na kraju slavili 69:54.
I Zvezda i Partizan se, bar izokola, žale na lošu sreću poslednjih nedelja, jer su opterećeni povredama, virusom ili nečim trećim, pa time pravdaju poraze u Evroligi i Evrokupu.
Ali, svejedno je neshvatljivo kako je moguće da jedan trener konstatuje kako njegovi igrači imaju snage samo za 20 minuta, a prošlo je sedam meseci sezone.
Nije jasno ni da li se time svaljuje krivica na prvog trenera koji je pripremao ekipu za sezonu, što je u ovom slučaju Vlado Šćepanović.
„Ima neke simbolike, krećemo u istinskom hramu Partizana i njegove košarke. Krećemo u jednoj situaciji koja ne obećava mnogo i prinuđeni smo da od dana do dana pravimo planove kako raditi i prilagođavati se. Partizan je veliki klub i mnogo puta kada je bilo teško, ostao je veliki i pravi klub“, rekao je baš Šćepanović na početku sezone, još prošlog leta.
Od tog velikog kluba ostalo je samo ime, što bi se reklo – samo dugmići. ABA liga je precrtana, Kup je već izgubljen sredinom februara u polufinalu.
Tada su navijači crno-belih tražili dlaku u jajetu spominjući jedan koš Dejana Davidovca po isteku napada, ali i zaboravljajući da je Zvezda tada došla bez petorice prvotimaca i sprečila Partizan da odbrani trofej.
Ovo se samo prenelo i na Evrokup gde crno-belima „visi“ plasman u Top 8 fazu. Ostao je desetog marta još meč protiv Metropolitana.
Posle pet odigranih do sada crno-beli imaju dve pobede i tri poraza i poslednji su iza Trenta, Metropolitana i Lokomotive Kubanj iz Krasnodara.
Značilo bi im da Trento pobedi Lokomotivu, a da oni pobede Metropolitan. Ipak, čak i da prođu dalje, samo bi nastavili mučenje u daljem takmičenju zbog onoga što je trener Sašo Filipovski rekao u sredu.
„Čestitam Trentu na zasluženoj pobedi. Imali smo snage za samo 20 minuta, zbog toga što su bili suviše agresivni i atletski previše jaki za nas danas. Imali smo večeras problema sa izgubljenim loptama zbog njihove čvrstine u igri i to je razlog zbog kojeg nismo uspeli da organizujemo našu igru. Još jednom čestitam Trentu“, kazao je Filipovski.
Prosto nadrealno zvuči da ekipa fizički nije spremna za više od 20 minuta utakmice, a šest, sedam meseci je prošlo u sezoni. Kako je to moguće?
Razume se da tu ima i povreda, da nekim igračima treba vremena da se vrate u ritam posle njih. Sve je to normalno i sa svim tim se suočavaju i drugi treneri.
Pa opet, niko od njih nije istupio baš takvim rečima u javnost. Spomenuo je šef struke crno-belih i izgubljene lopte koje su cele sezone rak rana za ekipu.
Lepa porcija tih izgubljenih lopti otišla je sa Kodijem Miler-Mekintajerom (desetak posto), ali to sada više ne zanima nikoga u klubu. Gašenje požara, to je cilj u ekipi, od čijih bi se današnjih rezultata, navijači pre deset godina naježili.
Partizan je tada bio redovan i tvrd protivnik u Evroligi, a kulminacija rezultata koja se gradila godinama – desila se 2010.
Tada je klub igrao polufinale Evrolige na jednu loptu s Olimpijakosom i verovatno večito će pamtiti potez Teodosića i Džoša Čildresa.
Slobodna bacanja i zakucavanje Aleksa Marića za 10:2, pa onda trojka Dušana Kecmana i opet kucanje Marića za egal na kraju treće četvrtine zvuče kao nešto arhaično, što danas deluje nezamislivo.
Još kad je Lester Mekejleb ubacio dva poena za 67:65 na kraju poslednje četvrtine… Trans „grobara“. Tada je na scenu stupio Čildres koji je i protiv ekipe spremne za 45 minuta košarke uspeo da poentira.
Olimpijakos je potom slavio, a taj Partizan do daljeg ostaje samo u sećanjima navijača ovog kluba. Posle 2012. situacija se postepeno menjala i Zvezda je preuzimala primat, ali je i tada Partizan odolevao.
Do 2014. dok nije otišao Bogdan Bogdanović posle one finalne serije KLS koju je obeležio veliki broj slobodnih bacanja i igranje tri na pet.
Svačega je tu bilo, ali svejedno nije bilo nikoga iz tih godina, od Duška Vujoševića i Vlade Jovanovića, ili kasnije Džikića, Čanka ili Trinkijerija koji bi rekao – fizički smo nespremni.
Naravno, nije za to kriv samo Filipovski, njegovu izjavu treba preispitati u tom smislu jer možda nije bila dobro formulisana, ali je činjenica da Partizan sad deluje kao totalna suprotnost onoga od pre deset godina.
Činjenica je i da je između 2014. i 2017. bilo ozbiljnih finansijskih problema, koji su se kasnije javljali u naznakama kod Ostoje Mijailovića, mada se predsednik diči stabilnošću.
Međutim, čak i u tom periodu najžešćih problema, Partizan nije imao ovako loše rezultate kao sada i bar je mogao da sa svakim odigra 40 minuta pristojne košarke. Izuzetak su možda kratki mandati Petra Božića ili Miroslava Nikolića, ali ostali treneri su po pravilu bili na preko 50 posto pobeda.
Ako ne u Evroligi, koju Partizan nije video od sezone 2013/2014, a onda bar u Ligi šampiona, Evrokupu i na Jadranu, gde su crno-beli sada u „kanalu“ kakav ne pamtimo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
