0
Za nepunih pet godina, otkako je na čelu australijske košarke i NLB, Lari Kestelman, digao je ovaj sport na najudaljenijem kontinentu na neverovatan nivo. Moža ne toliko poznat u sportskom svetu van Australije, ali je mnogo razloga da ga upoznate.
Peti najbogatiji čovek Australije, nekadašnji suvlasnik kompanije „Dodo“, jednog od najvećih internet provajdera, danas je jedan od onih koji milione zarađuju u oblasti izgradnje i renoviranja objekata.
Strastveni zaljubljenik u košarkašku loptu, motorna je snaga u velikom usponu sporta u zemlji čija je reprezentacija prošle godine na Mundobasketu zauzela četvrto mesto, jedno ispred Srbije i tako obezbedila učešće na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Na 16. spratu moderne zgrade u ulici ‘Queens Roud’, u ogromnoj kancelariji sa pogledom na luku u Melburnu, Lari Kestelman, čovek koji je želju da kupi jedan klub zamenio kupovinom cele košarkaške lige Australije, u ekskluzivnom razgovoru za Nova.rs otkrio je kako je sve počelo, kakvi su mu dalji planovi i šta mu se to dopada u srpskoj košarci.
Na početku razgovora, Kestelman, koji je rođen 1966. godine u Odesi, otkriva nam kako je pokupio taj „slatki virus“ košarke.
PROČITAJTE JOŠ
„Bilo je to kada sam prvi put otišao na utakmicu, ovde u Australiji. Rođen sam u bivšem SSSR-u, tačnije u Odesi, u Ukrajini. Ustvari, odrastao sam uz sportove kao što su fudbal i hokej na ledu i desilo se da ne vidim pravu košarkašku utakmicu sve dok nisam došao ovde, u Australiju, u svojim srednjim tridestim godinama. Zajedno sa članovima porodice otišao sam na košarkašku utakmicu ovde u Melburnu, gledao sam Melburn Tajgerse, klub koji je postojao već 35 godina. I odmah mi se sve to svidelo, rekao sam, ‘ovo je sjajno’. Košarka je izvanredan zabavni proizvod, u Australiji je ona veoma porodična stvar, rekao bih. Svi idu na mečeve, muž, žena, deca, stari, mladi. Zasnovana je pomalo na modelu NBA“.
Da li ljubav prema košarci ima veze i sa činjenicom da ste Evropljanin?
„To mi je košarku učinilo samo još atraktivnijom, reč je o ‘kul’ igri. Počeo sam sa porodicom da idem sve češće, potom sam krenuo i sa prijateljima, stvarno sam uživao. Moj sin kada je imao šest ili sedam godina je počeo da igra košarku, tako da je sve to postala porodična stvar. Zavoleli smo Melburn Tajgerse, tako je sve to počelo“.
Koliko je NLB napredovao otkako ste vi na čelu?
„Pre pet ili šest godina, kada smo preuzeli sve to, Liga je bila finansijski i operaciono u veoma velikom problemu. I bukvalno nije ostao niko od sponzora, ugovor o televizijskim prenosima je istekao, bila je to prava nevolja. Poseta mečevima je počela da opada. Na terenu je sve to bilo prilično dobro, ali oko njega, nije. Ponude koje smo imali, komercijalni ugovori, sve to nije bilo na željenom nivou. Mislim da smo od tada prešli veoma dug put, poseta mečevima se skoro udvostručila. Sada nas prenose i na ESPN, na raznim digitalnim kanalima, na Tviču, Fejsbuku, mogu da nas gledaju u 35 zemalja sveta. Pojavili smo se na svetskoj mapi, igra je mnogo napredovala, kvalitet igrača koje privlačimo je otišao na nivo više…“
Tokom proteklih godina imali smo nnogo igrača iz Australije koji su igrali u Srbiji, poput Aleksa Marića, Stivena Markovića, Marka Đerića, Džona Boldena, Džoka Lendejla… Koliko je to pomoglo samoj NBL?
„U vreme kada smo preuzeli vođstvo nad ligom, bilo je dosta australijskih igrača koji su igrali u Evropi i naš posao bio je da vidimo možemo li neke da vratimo da igraju u Australiji. To što su igrali u Evropi učinilo ih je mnogo boljim igračima. Ako igraju za top klubove u Evropi, to je velika stvar za sam sport, igraju bolje, ali konačno želeli smo da ih vidimo ovde. Ideja je bila, da ako napravimo dovoljno dobru Ligu, onda će se i ti dobri igrači vraćati i igrati u njoj. Isto kao i NBA, mislim da imamo drugu najbolju domaću ligu na svetu, u kojoj je kvalitet svih timova visok i veoma izjednačen. Ono što primećujem je da u Evropi, u tim domaćim ligama, imate dva do tri vrhunska kluba, i onda imate pad. Ako mogu da odu i igraju u tim vrhunskim klubovima, onda je za njih to sjajno iskustvo, jer su neki od tih klubova bolji od ovih koje imamo ovde. Dakle, to što stiču iskustvo igrajući protiv najboljih na svetu je nešto što svakako želite, bez obzira da li je to u NBA ili u nekim od top klubova u Evropi, sa tim smo u redu, ali za sve ostale želeli bismo da se vrate i igraju ovde. Želimo da igrači iz Australije, koliko god je to moguće, igraju u Australiji. To je naš cilj“.
„Imam neki plan sa Zvezdom“
Imate li planove o nekoj vrsti saradnje sa klubovima iz Srbije, da odigrate utakmice sa Partizanom, Crvenom zvezdom ili drugim klubovima i tako učinite da srpska zajednica u Australiji bude još više uključena u košarku u vašoj zemlji?
„Imali smo prilike već da razgovaramo sa Crvenom zvezdom, imamo tu ideju i plan da organizujemo neku vrstu turnira gde bismo doveli nekoliko klubova, kako bi igrali mečeve sa nekoliko naših najboljih klubova, kako bismo stvorili neku jaču vrstu takmičenja, tako da bismo svakako voleli to da uradimo. Australija je multikulturalna zemlja, ovde imate mnogo Srba, Italijana, Grka, tako da imamo tu evropsku pozadinu i voleli bismo da dođe nekoliko klubova iz Evrope i da na početku sezone učestvuju na nekom turniru koji bi bio istovremeno i promocija, zabava i trening za sve. Voleli bismo to, svakako“.
Koliko vam je teško da se borite sa drugim, popularnijim, sportovima?
„Košarka je ovde tokom leta veoma popularan sport, tako da imamo 1,2 miliona regostrovane dece koja učestvuju u svemu, onda i 500 do 600.000 onih koji se bave sportom rekreativno, ali kada se gleda to šta ljudi prate, tradicionalni sportovi u Australiji su NFL, ragbi i kriket, oni su ukorenjeni u ovdašnju kulturu više od 50 ili sto godina. Polako gradimo tu popularnost košarke, ali još smo daleko od cilja, jer oko 80 odsto svih sponzorstava u sportu odlazi na tri velika sporta, tako da je naš posao da košarku predstavimo maksimalno profesionalnom. Uspon koji imamo je zbog toga što smo mi vlasnici u ovom sportu, lakše nam je da izađemo u susret potrebama naših partnera. Kao poslovni ljudi razumemo biznis mnogo bolje i onda nam je lakše da odradimo stvari koje planiramo. Saradnja sa velikim federacijama nije uvek tako jednostavna.“
Uspeli ste da ovde u predsezoni dovedete NBA klubove, u čemu je tajna tog uspeha?
„Tajna je u strasti prema ovom sportu. Isto tako, morate da gledate iz tog komercijalnog ugla, takođe i šta je to što oni žele, jer nije važno šta mi želimo. Morate da izgradite poverenje. Imamo veoma dobru saradnju sa NBA, sa Košarkaškom federacijom SAD i Australije, sa svim stranama imamo te dobre i transparentne odnose, tako da su te veze zasnovane na velikom poverenju. Isporučujemo im ono što oni žele. Svi znaju šta mi hoćemo, nama trebaju sponzorstva, dolari, a oni nam pomažu u toj promociji, tako da smo mi fokusirani na to šta je drugima potrebno. Ako možemo da ih razumemo i izgradimo poverenje, onda će se dobre stvari neminovno dogoditi“.
Koliko ste upoznati sa srpskom košarkom i šta biste voleli da preuzmete od iskustava srpske košarkaške tradicije?
„Kao broj jedan što bih voleo da ’presadim“ iz Srbije ovde kod nas je ta strast prema igri. Ovde gradimo novo jezgro ljudi koji imaju strast prema košarci. Nisam imao prilike da budem u Srbiji, i tamo gledam utakmicu, što bih svakako mnogo voleo, ali kada sam preko TV gledao mečeve Srbije oborila me je ta strast prema igri, to je nešto što je neverovatno i neupitno. To bi bilo fantastično videti i ovde. Znam da za to treba vremena, ovo radimo pet ili šest godina, možda ćemo napredovati u narednih pet do deset godina, ali ako bih mogao da prensem tu strast prema igri preko noći, to bi bilo fantastično“.
Doveli ste ovde u Australiju Lamela Bola, koji je igrao za Ilavara Houkse, da li ste zadovoljni efektima tog poteza?
„Da, svakako, bio je to dobar korak za obe strane, Lamela i nas. Imamo divan odnos, Lamelu je trebalo nešto iz NBL, nama je trebalo da vidimo igrača kakav je on, trebala nam je ta globalna primećenost, posebno u SAD, želeli smo da ljudi prepoznaju našu ligu i da prate malo više šta mi to ovde radimo. Da Australija bude više na toj svetskoj košarkaškoj mapi. Lamelo nam je u tome mnogo pomogao, a njemu je trebao kredibilitet njegove igre, kao i to da pokaže da je profesionalac i da je spreman da pokaže svoje kvalitete. Bilo je upitnika po pitanju oko toga koliko je sve to šou, a koliko košarka, a on je pokazao koliko je spreman da radi naporno i koliko je dobar košarkaš. Ima samo 18 godina, ali je pokazao svoj potencijal, tako da imamo zaista sjajan odnos. Voleli bismo da se nije povredio i da je odigrao malo više mečeva, ali igrao je sasvim dovoljno da pokaže koliko stvarno može. Veliki potencijal, to je ljudima bilo potrebno da vide, ne igrača protiv druge dece, u nekim inferiornim ligama, već u takmičenju gde ima mnogo od NBA standarda i gde će i sam shvatiti da može da se nosi sa tim jakim igračima“.
PROČITAJTE JOŠ
Kog biste srpskog košarkaša posebno voleli da vidite ovde i zbog čega?
„Voleo bih da vidim bilo kog kvalitetnog igrača. Mi po pravilima imamo pravio na tri igrača stranca po timu. Voleli bismo dakle da vidimo najkvalitetnije iz bilo kog dela sveta. Tradicionalno, ovde su uglavnom bili igrači iz SAD, ali ja sam potpuno otvoren za to da vidimo ovde neke velike srpske košarkaše, to bi svakako bilo fantastično“.
Uspeli ste da ubedite mnoge poznate i bogate ljude iz Australije da vam se pridruže i na neki način postanu vlasnici klubova. Šta ste im rekli i kako ste to uradili?
„Nisu sada u pitanju samo Australijanci, imamo jedan broj ljudi vlasnika i iz Amerike. Ne radi se o tome da sam im ja rekao nešto posebno. Mnogo ljudi ima taj san da bude vlasnik košarkaškog kluba. Ljudima se dopada ta ideja, ima tu mnogo zabave, to je strast, to je ostvarenje snova – biti vlasnik kluba i biti u sportskom biznisu. Raditi to na veoma visokom nivou je jako teško, prvo jer nema mnogo timova koji su na prodaju, i ne onih sa velikim profilom. Koji bi po standardu mogli da se mere sa onima iz NBA. Možete da dobijete neki tim, ali ne tako dobar i pitanje je koliko vam je to interesantno, a drugi deo te priče je da ako uzmete neki takav tim, to vas neće koštati milijardu dolara, i nećete morati da mislite koliko novca ćete izgubiti svake godine. Dobra stvar u Australiji je što dobijate nešto što je veoma profesionalno, što je zasnovano na visokom nivou. Mi smo prodavali licence ovde za deset miliona dolara, to je mnogo novca, ali ne toliko u poređenju sa NBA. Svi veruju da ima još mnogo prostora za napredak i rast, to je razlog što te licence ne koštaju 50 miliona dolara, tako da mnogo ljudi tu vidi prostor i za finansijsku dobit. Vole taj posao, uživaju u njemu, tako da mogu da naprave novac, izgube deo, zavisno od toga kako posluju. U svemu vide priliku da se zabave, uživaju ali i da zarade nešto novca sa tom licencom. Ljudi to vide kao komercijalnu priliku i nešto u čemu istinski uživaju“.
Na šta ste najponosniji posle svega što ste do sada uradili u ovom poslu?
„Mislim da je to činjenica da sam video rasprodate arene i to interesovanje da se učestvuje u svemu . Posebno to što sam video rasprodate hale, 17.000 ljudi koji dođu da gledaju našu košarku, a sve to je još veoma porodična stvar. To je nešto što volim da vidim, rasprodate hale, decu koja su u elementu i roditelje koji su uz njih, atmosferu koja je stvorena, to je nešto što nisam video na nekim drugim mestima“.
Vidite li prostora za napredak NBL?
„Teško je naći prostor, mislim da smo na 90 odsto kapaciteta svih mečeva. Prilično je sve popunjeno, a ono gde vidim prostora je to gledanje mečeva van dvorane. Tradicionalno, na TV je teško, ljudi gledaju sve manje mečeva preko televizije, tako da je izazov kroz evoluciju u drugoj vrsti medija. Mi smo još mali biznis, i kako bismo ostali na liniji sa zahtevima onih koji žele da konzumiraju naš proizvod, to je izazovna stvar. Radimo naporno, ima nas na Tviču, Jutjubu, Tviteru, Fejsbuku, na raznim platformama, a tu nije lako opstati. Mislim da na tom planu možemo da budemo bolji kao i to kako da nas sve više i više ljudi iz ostalih krajeva sveta mogu gledati. Tu je potrebna evolucija. Naša liga je bolja, to je u redu za Australiju, ali to da nas može pratiti i gledati više ljudi širom sveta je nešto na ćemu ćemo raditi“.
Ima li šanse za saradnju sa Evroligom, klubovima koji se tu takmiče i koji bi mogli da igraju mečeve ovde?
„Moguće je. Otvoreni smo za sve razgovore, voleo bih da nađem više vremena i da dođem tamo narednih godina da razgovaram više sa ljudima iz FIBA i Evrolige, sa klubovima i da vidim kako stvari mogu da funkcioinišu bolje. Potpuno sam otvoren za sve što je u svrsi promocije igre. Možemo dovesti naše klubove u Evropu, sve dok mislimo da nema problema sa time da se privuče publika. Ako ima interesa, doći ćemo“.
Ljubitelj košarke u Srbiji bi svakako voleli da vide više australijskih igrača, mečeve sa timovima odavde?
„Potrebni su nam lokalni partneri. Ne znam kakva je situacija sa Srbijom, ali ako neko iz Srbije kaže da je to dobra ideja, da možemo tako da popunimo halu, da sve to finansijski i komercijalno može da prođe, onda ćemo to i uraditi, kao što smo uvek otvoreni da uradimo nešto drugačije“.
Pojedini košarkaši iz Australije, poput Džoka Lendejla su lepo prihvaćeni u Srbiji baš zbog igre koju su prikazivali?
„Imamo veoma dobru bazu ovde. U tim mlađim kategorijama je akcenat na tim tenhičkim treninzima, jer imamo veliki broj dece koja počinju. Taj deo rada je veoma dobar i nadamo se da ćemo ih usmeriti na pravi put kako bi nastavili sa razvojem. Mislim da tu možemo biti i bolji, da možemo da proizvedemo više kvalitetnih košarkaša. Neki će otići na koledže, neki preko granice, neko će ostati ovde, ljudi biraju drugačije puteve, a naš posao je da im obezbedimo visok nivo profesionalizma i ligu kroz koju će moći da se iskažu. Želimo im da budu NBA igrači, ali ako to ne mogu, neka budu uspešni ovde“.
Nikola Jokić je trenutno velika zvezda u NBA. Kom srpskom igraču se posebno divite i zbog čega?
„Svi igrači iz Srbije koji igraju u NBA su sjajni. Koliko ih ima? Dopada mi se kako igra Bobi Marjanović, Nikola Jokić… Teško je proizvesti takav kvalitet igrača. Isto je kao sa Australijom, imamo osam ili devet igrača tamo. Volim da gledam te evropske košarkaše u NBA, da li su Srbi kao Jokić ili Slovenci, ili neki drugi.. Svi su sa tog evropskog podneblja, iz tog dela sveta, a to daje fantastičnu košarku, onu sa velikim veštinama, ne tako baziranu na atletskim sposobnostima kao što je sličaj sa NBA. Ta košarka je sa pozicije veština, visokog standarda, i to je ono što ljudi vole i kod naših australijskih igrača. Taj nivo je vrlo visok“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
