Pratite nas i na društvenim mrežama:
3
Posle Danijel Pejdž, Ivon Anderson postala je još jedna američka reprezentativka koja sa posebnim ponosom igra za Srbiju.
PROČITAJTE JOŠ
Dolazak Danijel Pejdž doneo je brojne debate o tome da li je neophodno angažovati strane košarkašice.
U muškoj košarci, tako nešto je zbog kulta reprezentacije praktično nezamislivo, u ženskoj, ipak je drugačija situacija i upravo je taj potez zapravo doprineo da se stvori kult ženske košarke u našoj zemlji.
Upravo dolazak Pejdž je bio zavrtanje poslednjeg šrafa sjajnoj generaciji koja je uzela evropsko zlato i olimpijsku bronzu, a kada je srpska sportska javnost videla sa kojom je emocijom i žarom Pejdž igrala, kakvu je lojalnost pokazala našoj zemlji, sve dileme su nestale.
Sličan žar vidljiv je i kod Ivon Anderson, koja je naučila himnu „Bože pravde“ i sudeći po uvodnim momentima pre utakmice, deluje da od „a do š“ može tečno da je otpeva.
„Verujete mi, ja sam Srpkinja“, print je njenog duksa kojim šalje poruku navijačima i ljubiteljima košarke već dugo.
Devojka iz Springdejla, plejmejkerka koja je nastupala za Univerzitet Teksas, igrala je još za Galatasaraj, Bešiktaš i Veneciju, a posle saradnje sa Marinom Maljković u Turskoj, dobila je priliku da igra za Srbiju.
Debitovala je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, Marina joj je usadila ljubav prema Srbiji i rezultate toga vidimo sada u Španiji, gde Ivon diriguje ekipom na putu do medalje. Srbija je pobedila Španiju i sledi polufinale sa Belgijom.
„Kada mi je ponudila priliku da budem deo reprezentacije Srbije, nisam razmišljala ni trenutka. Moj posao je samo da dodam moje kvalitete na ono što je ona već izgradila da bismo ostvarili ciljeve, osvajale medalje i bile uspešne. Košarkaška kultura u Srbiji je jedina na svetu koja može da se uporedi sa onom američkom. To dovoljno govori koliko cenim srpsku košarku“, bila je njena poruka kada se pridružila.
Sve ostale poruke, videli smo već na terenu, zbog čega se nestrpljivo čeka polufinale sa Belgijom.