2
Od kapitena Partizana do legende Bajerna - put Vladimira Lučića je zanimljiv, na momente težak i prožet povredama, ali sav rad i trud dolazi na naplatu.
On je u istoj sezoni, neskromno je reći – iz snova, došao do priznanja najboljeg košarkaša u istoriji Bajerna, a onda je ubrzo proglašen i delom idealne petorke Evrolige.
PROČITAJTE JOŠ:
U eliti od njega, Vasilija Micića i još trojice košarkaša boljih nema. Ako je neko u to sumnjao, samo neka pogleda seriju sa Armani Milanom u plej-ofu Evrolige.
Beskompromisna borba, skokovi, sve ono što Lučić kaže da radi već tri godine, videlo se protiv Armanija. Bajern, koji je na startu sezone gubio i od Cedevita Olimpije, postao je tim za respekt.
A Lučić se profilisao kao njegov lider. To je sada počela da primećuje i Evropa, pa smo Lučića pozvali da nam otkrije svoju tajnu, samo dan pošto je Krajlshajm Merlinsima u četvrtfinalu plej-ofa Nemačke ubacio 22 poena.
„Malo umorno. Nije bilo vremena da se odmorimo posle napornog vikenda. Prva utakmica u polufinalu, dva produžetka, posle utakmica i sa Albom u kojoj sam već u drugom minutu izvrnuo zglob pa uspeo da odigram utakmicu. I onda praktično jedan dan slobodno, već juče prvo kolo plej-ofa. Na sreću smo startovali pobedom, sutra je već nova utakmica. Ritam je težak, ali nekako ćemo da izdržimo“, počeo je Lučić priču za Nova.rs.
Ovu sezonu je uporedio sa NBA ligom jer napola u šali, pola u zbilji tvrdi da „ni sam ne zna koliko je mečeva odigrao, ali veruje da je blizu 80“.
„Nemci su računali da će ipak biti publike od novembra. Tako da su pomerili ligu za mesec dana, ubacili neki Kup u novom formatu. Ali se ništa zdravstveno nije promenilo. Posle su hteli da zaštite manje klubove, čiji budžeti zavise od sezonskih karata i uopšte prodaje ulaznica, ali publika se još nije vratila u hale. Tako da se to posle odrazilo na, više ni ne znam koliko duplih nedelja. Praktično od kada su krenule one prve duple nedelje u Evroligi, zbrzana je i nemačka liga. Celi timovi su zatim išli u karantine, pa su mečevi pomerani, Kup isto… Tako da, raspored je neverovatan. Više ni ne znam broj utakmica, ali možda smo blizu 80. Ne znam tačno, ali ogroman broj stvarno“, kaže Lučić.
Na početku te i takve sezone nije krenulo idealno. Tim je umnogome promenjen, a Andrea Trinkijeri je doneo neku novu filozofiju.
Ipak, vrlo rano su se videla poboljšanja, a „Luča“ otkriva kad mu je postalo jasno da Bajern može da iznenadi.
„Nisam znao šta da očekujem, jer smo u odnosu na prošlu sezonu promenili igrački kadar. Doveli smo dosta stranaca, Amerikanaca. Prvi put u karijeri imam šestoricu ili sedmoricu Amerikanaca, što je uvek mač sa dve oštrice. Novi trener i stručni štab. Zbog svega što sam pričao i uslova putovanja, nismo radili pripreme kao do sada niti smo igrali pripremne utakmice. Igrali smo sa Monakom i Cedevita Olimpijom. Obe od Cedevite smo izgubili i nismo znali šta da očekujemo u pripremnom periodu. Stvarno nismo izgledali dobro. Onda je došla Evroliga, prve uvodne utakmice su bile EL. Od Milana smo izgubili u produžetku, onda i trijumf Alba, Makabi, pa Fener i već sam tu video da možemo da iznenadimo veliki broj ekipa“.
I dok klubovi poput Crvene zvezde ili Partizana puštaju publiku u hale i kada to ne bi smeli, jer znaju koliko će im značiti, Bajern je rasterećeniji kada navijača nema na tribinama.
Ne zato što je pritisak domaćih navijača veliki, nego jer u Minhenu živi veliki broj Grka, Turaka i ljudi sa Balkana, pa i na domaćem parketu, Bajern igra kao da je „na strani“.
„Ovi uslovi igranja bez publike su nam u neku ruku išli u korist, s obzirom na to da u Minhenu živi veliki broj Turaka i Grka i ljudi sa prostora bivše Juge. Kad god igramo protiv tih ekipa atmosfera bude sjajna, ali i gosti imaju veliku podršku. U uslovima gde se sve svelo na čistu košarku i motivaciju igrača i sposobnost stručnog štaba da iznese maksimum bez vetra u leđa sa tribina. Našli smo svoju šansu tu i pobeda protiv Makabija u Tel Avivu, pa u Istanbulu kad smo vratili 22 razlike tu sam video da sezona može da bude uspešna“, objašnjava Lučić.
O Trinkijeriju i njegovom odlasku iz Partizana prošle godine je bilo mnogo reči, crno-beli ove sezone prošli su užasno, ali je od toga profitirao Bajern.
„Veliki je doprinos dao Trinkijeri. Deo sam svega ovoga i u specifičnim uslovima, trener kao motivator ima promenjenu ulogu. Važnija je nego u prethodnom periodu. Drugačije je kad dođeš na utakmicu i nema nikog oko terena, da se motivišeš na protivnika i samu ekipu. Izbija u prvi plan. Andrea ima taj kvalitet da drži ekipu u dobrom raspoloženju. Ima neverovatnu energiju s kojom dolazi, posvećen je košarci u celosti i tako dolazi i na treninge i utakmice. Svakako da rezultati koje je pravio i kvalitet koji su njegove ekipe pružale pokazuje i košarkaške kvalitete. Igrao sam protiv Bamberga, pratio sam i Partizan i Andrea ima zasluge za partije koje pružamo ove godine“, istakao je Lučić.
Upitan da nam objasni kako je doživeo činjenicu da je proglašen najboljim košarkašem decenije u bavarskom klubu, kaže da zbog toga što nema društvenih mreža, nije ni ispratio do kraja taj izbor.
„To glasanje je trajalo neko vreme, napravili su neki kao kostur, pa su bili svi igrači koji su ostavili trag u Bajernu igrali jedni protiv drugih i bilo je glasanje. Iskreno nisam ispratio jer nemam društvene mreže. Više su me, da li neki prijatelji ili sestra, obavestili o samom glasanju i nisam obraćao pažnju do samog kraja. Lepa je stvar. S druge strane, od tih igrača koji su bili u glasanju, Nihad Đedović i ja smo najviše godina tu. Ja sam pet sezona od poslednjih deset tu, a za četiri godine Bajern pravi najbolje rezultate u istoriji. Zato sam sa tog stanovišta negde očekivao da to budemo ili Đeda ili ja. Bili smo u međusobnom duelu u ranoj fazi, izglasali su me u nekom malom procentu. Bajern nema još uvek veliki broj tih stalnih navijača, sa sezonskim kartama, kao što je na primer slučaj u Beogradu s Partizanom ili Crvenom zvezdom, ali sigurno mi imponuje – potvrda da sam nešto dobro doneo klubu i da me ljudi oko kluba vole. Lepo priznanje“.
Mnogo tesnih utakmica i pobeda, 13,8 poena u proseku i 43,9 odsto šuta za tri poena, skoro devet od deset slobodnih bacanja pogođenih u proseku, savršeno opisuju člana idealne petorke Evrolige.
„Nisam previše razmišljao o tome. Možda malo živim pritajeno. U ovo moderno vreme, društvene mreže i ceo imidž oko samog sporta je jako bitan. Recimo da mi je marketing možda prilično slab, ali stvarno mislim da na ovom ili sličnom nivou igram od kada se Bajern vratio u Evroligu, evo već tri godine. Ono što je drugačije u odnosu na ovu godinu sigurno je što ekipa pravi rezultate, što se mnogo priča o ekipi i igra tima me stavlja u centar pažnje. To je sigurno promena. S druge strane, mediji u Srbiji uglavnom stavljaju fokus na Zvezdu, Partizan i domaća takmičenja, uvek je i bilo tako, plus igrače koji imaju sjajne sezone, pre svih Joka i Bogdan u NBA. Mislim da nisu idealno ispraćene ni ove utakmice u nemačkom prvenstvu, a ni svaka u Evroligi. Mnogi novinari prate samo statističke parametre, a moja igra nikad nije bila odražavana statističkim parametrima. Neke dobre stvari koje radim nisu uvek bile vidljive kroz statistiku i to što je ekipa bila jedno od iznenađenja i neko o kome se mnogo pričalo, samim tim sam i ja kao jedan od lidera Bajerna stavljen u prvi plan“.
A kada je reč o ambicijama za finiš sezone, Lučić kaže da je sada titula prioritet i da će taj trofej biti nagrada za žestok raspored i ogroman broj mečeva.
„Mislim da je bilo važno da se osvoji trofej dva dana pred početak plej-ofa. Imali smo uspešnu sezonu u Evroligi, ali smo na kraju izgubili petu utakmicu plej-ofa od Armanija. Ne mislim da iko od nas treba da se zadovoljava tim rezultatima. Radimo i treniramo za titule i trofeje i vrlo je važno s te strane što smo osvojili Kup. U ovakvoj sezoni gde smo se i emotivno i fizički ispraznili, pehar je nešto što podiže ekipu pred vrlo važan deo sezone. Ambicije su da se osvoji titula koja je lani izgubljena nakon dve godine osvajanja. Želimo da vratimo titulu nemačkog šampiona ovde u Bajern. Juče smo startovali pobedom u četvrtfinalu jer je u serijama na tri dobijene bitno kako se ulazi u seriju. Biće dosta izazova. Finale je utakmica za utakmicom, pa dan pauze, pa opet dve. Samo da fizički ostanemo zdravi i spremni da krunišemo najuspešniju sezonu svih nas koji smo članovi Bajerna“, tvrdi Lučić.
Sa Armanijem nije bilo ni dovoljno sreće, a italijanski tim je imao nešto više iskustva. To iskustvo će biti dragoceno za sledeću sezonu u Evropi, gde Vladimir kaže da se Bajern neće zadovoljavati dosadašnjim rezultatom.
Starim rezultatima se nisu zadovoljili ni naši košarkaši preko Atlantika, pa smo pitali Lučića je li u kontaktu sa nekima od njih.
„Pričao sam sa Bogdanom pred Kup, redovno smo na vezi i mislim da igra izvanrednu sezonu, imao je povredu kolena iz koje se vratio i uz Trej Janga je najveća prevaga u igri Atlante. Napravili su već veliki rezultat, stavljeni su u neku ulgou autsajdera, ali nezgodna su ekipa sa kvalitetnim šuterima i napadačima, mladima koji su motivisani. Mislim da je Boca velika prevaga. Pored njega se čujem i sa Belim koji je menjao sredinu i otišao u Majami. Nije lako izboriti se za minute u ekipi koja je zajedno od prošle godine i u kojoj su uloge već raspodeljene. O Jokiću ne vredi ni trošiti reči, ja se nadam ovogodišnji MVP NBA-ja što bi bila odlična stvar i za njega i za celu srpsku košarku. Neko ko sa takvom lakoćom i čistim talentom igra i pravi toliku razliku na poziciji pet. Pratim koliko mogu jer se termini ne poklapaju i mnoge utakmice se igraju kasno, osim onih nedeljnih termina. Ali ispratim neke hajlajte i statističke parametre ako ništa drugo“, analizira Luča.
Iako je fizički skoro po pravilu bio zategnut „kao sajla“ i ispunjavao fizičkom formom norme potrebne za NBA, kaže da bi se tamo teško snašao bez još nekog igrača iz Srbije ili sa ovih prostora.
Uz to, kao povučenom momku, više bi mu prijala sredina kakva je recimo Denver, dok Amerikanci i njihovi igrači obično teže većim i skupljim tržištima.
„Nisam razmišljao o tome i stvarno nikad nisam bio u prilici da igram na tom nivou. Godinama, kad smo sa Partizanom bili na nekom NBA turu, pa sam imao priliku da odigram. Recimo, utakmica isto protiv Sjedinjenih Država u Kini, ali stvarno ne znam šta bih očekivao. Pokazalo se da najbolji evropski igrači odu u NBA i ne naprave nikakvu karijeru, a prosečni igrači ili solidni odu pa imaju vrlo važne uloge. Ne znam šta bi se desilo. Da sam bio u prilici i da odem, gledao bih koja ekipa bi odgovarala nekom mom stilu. Voleo bih da igram u ekipi gde imam jednog igrača iz Srbije ili sa naših prostora da možemo da se družimo. Bio sam u Denveru, svideo mi se kao grad i njime se ne bih žalio“, zaključio je Vladimir Lučić u razgovoru za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
