0
Dragoljuba Ljubu Vidačića mnogi pamte kao plejmejkera iz 90-ih godina, a sada radi kao košarkaški trener i pomaže u radu sa mladim talentima koje Srbija treba konstantno da razvija iz godine u godinu.
Nekadašnji košarkaš Crvene zvezde i Partizana nedavno je preuzeo kormilo tuzlanske Slobode, a za Nova.rs pričao je o novom poslu, ulozi trenera na čuvenom kampu, ali i o reprezentaciji Srbije i predstojećem Mundobasketu.
„Sloboda je klub sa velikom tradicijom, brojnim uspesima u vreme SFRJ i sadašnje BiH. Uslovi za rad su izvanredni, dvorana ‘Mejdan’ prima oko 5.000 gledalaca, pa se nadam da će publika koja obožava kosarku dati podršku ekipi koja ima visoke ambicije za ovu sezonu. Biće mi čast i izazov da radim u gradu u kome su radili mnogi vrhunski treneri, a činjenica da su u klubu stasali Mulaomerović i Teletović obavezuje nas da iskreno i vredno radimo na povratku Slobode u vrh kosarke u BiH. U prilog ide i podsećanje da je ženski klub Jedinstvo Aida postao prvak Evrope sa Razijom Mujanović“, počeo je razgovor Vidačić za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ:
Potpisom za Slobodu, Vidačić je nastavio putem kojim su išli Vlade Đurović, Bora Džaković, Velimir Gašić… Ipak, na početku trenerske karijere Vidačić je radio sa mlađim kategorijama, ali je veoma brzo prešao u seniorske vode.
„U životu treba uvek ići napred ukoliko je to moguće, pa sam iskoristio ukazanu priliku da odem u seniorski tim. Dvogodišnje iskustvo u radu sa juniorima Vizure i Crvene zvezde je pomoglo da se prebacim iz igračkog shvatanja kosarke u trenerski. Kada sam shvatio da human i fer odnos prema igračima nije mana, već naprotiv, odlučio sam da je vreme da pokušam.“
Vidačić već dugi niz godina radi na kampu ‘Yubac’, gde su se razvijali igrači poput Vasilija Micića i Denija Avdije, a isto tako su mnoge legende bili demonstatori i pomagali deci u razvoju.
„Yubac i ja smo povezani 30 godina, kada sam kao aktivan igrač bio u ulozi demonstratora. Tu sam se u relaksiranoj atmosferi družio i radio sa trenerima kao što su Pešić, Ivković, Džikić ili Rajaković. Kamp je i mesto gde smo videli naše najveće igrače poput Divca, Radmanovića, Tomaševića i mnoge strane asovi. Kao deca tu su bili Micič i Deni Avdija. Važan deo je stalna modernizacija u organizaciji, uvođenje specijalističkih kampova ili saradnja sa sudijskom organizacijom su razlog zašto je kamp posetili viće od 30.000 kampera iz celog sveta. Atmosfera među kamperima, trenerima i tehničkim osobljem je bila toliko lepa da sam kamp doživljavao kao najlepši de letnjeg odmora. U poslednje četiri godine obavljam ulogu direktora na kojem sam se lako snašao zbog besprekorne organizacije kampa, stalnog prilagođavanja i uzajamnog poštovanja i prijateljstva sa vlasnikom Milanom Opačićem.“
Srpska klupska košarka možda trenutno nije na najvišem nivou, ali postoji još nekoliko klubova pored Zvezde i Partizana u kojima igrači mogu da se razvijaju na pravi način.
„FMP, Mega, Borac i Spartak bi mogli da budu dobro mesto jer imaju iskustvo rada sa mladim igračima. Za to im je potrebna jaka domaća liga i nadam se da ćemo je imati.“
Ovog leta mlađe selekcije Srbije nisu ostvarile zapažene rezultate na evropskoj i svetskoj sceni, pa smo Vidačića pitali gde to škripi u radu sa mladim talentima.
„Strast i talenat kod dece postoji, radi se mnogo više nego ranije, a ipak je rezultata manje. Upada u oči da atletski zaostajemo i zbog toga igramo relativno sporo u odnosu na Francuze i Špance. Moj zaključak je da grešimo u selekciji igrača u kojoj zapostavljamo brzinu i šut, a dominira izbor visoke dece.“
PROČITAJTE JOŠ:
Srbija je dugi niz godina važila za košarkašku silu, ali rezultati seniorskog tima u poslednje vreme nisu baš najbolji.
„Srbija ima važno mesto u Evropi kao zemlja sa tradicijom osvajača najvećih takmičenja, velikih igrača, vrhunskih klubova i javnosti koja voli i poznaje košarku, Uz veliki entuzijazam i kreativnost svih možemo ostati na istoj poziciji.“
„Orlovi“ na Mundobasket ove godine putuju sa željom da konačno osvoje medalju i obraduju čitavu naciju.
„Nama je uvek dobro vreme za medalju. Prvo treba da sačekamo spisak igrača, da vidimo koliko svi mogu da se prilagode Jokiću ako igra i tada je realno.“
Nikola Jokić je u sezoni za nama pomerio granice u NBA ligi, pa se okitio i šampionskim prstenom, ali i nagradom za najkorisnijeg igrača finalne serije.
„NBA je u istoriji imala mnogo velikana i svaki je donosio nesto ‘nevidjeno’. Nekada Bil Rasel, Leri Bird ili najbolji svih vremena Džordan, a sada je to Jokić.. On razume igru i na terenu reaguje brže pa ga protivnici teško prate. Za razliku od nekih, mislim da je fizički sjajan, jer je najsnažniji i da u tom delu nema ravnog. Kada na to dodamo preciznost šutiranja spolja ili iznutra, horog ili ispod protivničke ruke, polaganje ili šut izvan ravnoteže, jasno mi je zašto dominira. Ideje udvajanja protiv njega ne prolaze, jer asistencijama remeti plan odbrane“.
Vasilije Micić takođe je godinama unazad jedan od stubova naše reprezentacije. Upravo njegov razvoj vezuje se za kamp „Yubac“ u kom je srpski plejmejker započeo svoj razvoj, a dvedesetak godina kasnije stigao je i do NBA lige. Tamo je dobio trogodišnji ugovor od Oklahome vredan 23,5 miliona dolara.
„Vasa Micić je provodio mnogo vremena na Kopaoniku, praktično je na Yubac-u imao prvi ozbiljan rad u košarci i verujem da je kamp imao uticaj na njegov razvoj. On je prešao je veliki put u Evropi. Još uvek je mlad i motivisan, pa je logično da ide u NBA. Svi koji ga znamo, verujemo da će se kao jedan od najdominantnijih bekova iz Evrope izboriti za važnu ulogu u ligi.“
Pitali smo Vidačića i koliko je bitno da deca koja se bave košarkom u ranom dobu upoznaju svoje idole i dobiju priliku makar na kratko da rade sa njima.
„Jedan od motiva za bavljenjem je poistovećivanje sa idolima. Moj idoli su bili Praja, KIća i Dražen Petrović i do njih nije bilo lako doći. Yubac se održava na Kopaoniku gde se naša reprezentacija često priprema i kamperi imaju priliku da ih sretnu. To naravno nije presudno za uspeh, već daje osećaj posebnosti koji gura napred.“
Prisetio se Vidačić i kako je bilo igrati za Zvezdu i Partizan 90-ih godina prošlog veka i koliko se sada situacija na tom planu promenila.
„Igranje za Partizan i Zvezdu je nešto na šta sam ponosan, ali sam svestan da je to prošlo. Uvek je bilo strasti i varnica, ali ne toliko da u dvorani budu policijske snage sa šlemovima i štitovima. Nadam se da takve scene nećemo više gledati u skoroj budućnosti.“
Govorio je i o ambicijama „večitih“ u Evropi, pošto će oba tima ponovo igrati zajedno u Evroligi.
„Zvezda i Partizan imaju su veliki klubovi koji dominiraju regionom, uživaju veliku podršku navijača i normalno je da imaju velike ambicije u Evroligi. Veliki rezultat i stvaranje velikih igrača je težak, ali moguć projekat. Partizan 1992. ili Zvezda 2017. su dobri primeri“, zaključio je Vidačić.
BONUS VIDEO „Srbija je nesrećna kad košarka nije dobra“: Legenda je sve objasnila u jednoj rečenici
