0
Na površinu dubokog internet okeana nedavno su isplivale mučne scene u kojima indijska policija silom pokušava građanima da objasni značaj (samo)izolacije tokom pandemije koronavirusa.
Nekoliko video klipova bilo je dovoljno određenom delu sveta da pomisili da su takve slike ovih dana uobičajene u svakom kutku druge najmnogoljudnije zemlje na planeti.
„Ja sam, kao i vi, takve scene video na klipovima, ali bar u Bangaloru, gde sam smešten, toga nije bilo. Poštuju se mere koje je izdala država. Svi su svesni koliko je u ovom trenitku, pogotovo u zemlji koja broji približno 1,4 milijarde stanovnika, disciplina važna“, mirnim tonom kaže za Nova.rs Veselin Matić, selektor svih muških reprezentativnih selekcija Indije.
PROČITAJTE JOŠ
Za razliku od ostalih država koje su uvele vremenski ograničen policijski čas, u Indiji su daleko drastičnije mere.
„Pa moglo bi tako da se kaže. Školski raspust koji je obično u maju i junu, uveliko traje. Obustavljeni su avio, autobuski i, za njih najvažniji, železnički saobraćaj. Karantin je 24-časovni. Trajaće najmanje do 14. aprila. Naravno, možete da izađete napolje, ali samo namenski, do apoteka ili prodavnica sa prehrambenom robom, mada uveliko je krenula dostava na kućne adrese.“
Ipak vlasti su odobrile i određene povlastice.
„Država je donela uredbu po kojoj je, za 800 miliona najsiromašnijih građana, spuštena cena pirinča sa 39 na dva rupija. Takođe je drastično oborila i cenu (pšeničnog) brašna. Prodavnice su odlično snabdevene, nema gužvi.“
Nema gužvi, logično, ni napolju.
„Ulice su praktično puste, ako ne računamo brojne policijske snage koje su na pojedinim mestima postavile barijere, dok prisutnost vojske, bar meni, nije vidljiva. Ispred svakog objekta, bilo da je apoteka, prodavnica, tržni centar, restoran, stoji fizičko obezbeđenje. Tako je tokom celog dana. Ponekad možete da čujete bat koraka u samom centru grada koji nije samo IT prestonica Indije, već važi za najzeleniji, sa mnogo parkova”.
Koliko je gotovo potpuna obustava saobraćaja pročistila vazduh u Bangaloru, Matić dokumentuje slikom ispred displeja jednog od digitalni merača zagađenosti. Dok opasnost ne prođe, usmeren je na telefonske razgovore i šetnju, do prodavnice i nazad. A posle…
„Zna se, dvorana i obilazak centara, a Bog je dao Indiji da ima ogroman košarkaški potencijal, ne samo zbog kvantiteta, već talenta i fizičke konstitucije naroda koji voli sport.“
Ipak, na prvom mestu je kriket…
„Pa, to nije nikakva novost. Do polovine 80-ih je hokej na travi držao primat, ali od osvajanja svetske titule, kriket je krenuo u ogromnu ekspanziju, dok je hokej u padu. Njihove ulice su pune klinaca koji drže u rukama palicu i loptu, kao svojevremeno kod nas kada smo svi igrali fudbal.“
A gde su danas fudbal i košarka u Indiji?
„Fudbal je pokrenuo Ligu, stadioni su puni, raste popularnost. Košarka, koja je imala veliku pomoć FIBA u proteklih 20-ak godina kroz brojne seminare, trudi se da krene istim stopama.“
Indija od osamostaljivanja nema jedinstveno klupsko takmičenje, već jedan sasvim drugačiji sistem.
„Prvenstvo Indije je turnir reprezentacija saveznih država i teritorija, seniorskih i univerziteskih, kao i uzrasta do 14, 16 i 18 godina. Zapravo i dalje bitiše neka vrsta školsko-radničkog sistema. Košarka je ovde sport srednje klase koja broji oko 400 miliona stanovnika.“
PRPČITAJTE JOŠ
Matić dodaje da je prva selekcija dobra. Međutim…
„Kasnije se košarkaški razvijaju kroz školski sistem. Pošto u školu kreću sa četiri godine, fakultete završavaju sa 19, 20. Dobijaju posao u velikim kompanijama koje imaju, uslovno rečeno, poluprofesionalne timove, jer su četiri sata na poslu, a četiri u sali. Železnica broji 16 ženskih i 13 muških ekipa, svaki rod vojske, kopneni, avijacija i mornarica ima svoje timove, pa banke, naftne i IT kompanije. Preko 100 korporacija… S jedne strane igrači imaju sigurnost primanja, ali s druge, to je velika barijera za košarkaški napredak, jer im je važnije da zadrže posao za koji su se školovali.“
Potencijal pokušava da iskoristi NBA koja je osnovala akademiju.
„Već sam pričao o kvantitetu srednje klase, pa vam ne treba mnogo da prepoznate potencijal. Uz to, dodajte i ogroman napredak zemlje u poslednjih 30-ak godina, koja je mislim peta sila na svetu po ekonomskim parametrima.”
Početkom sezone Sakramento Kingsi su posetili rodnu zemlju vlasnika tima.
„Tu ste zapravo mogli da vidite koliko Indijci vole košarku i NBA. Na prvoj utakmici gledaoci su bili samo deca, dok se za drugu, ceo Bolivud preselio u dvoranu.“
Susret u Mumbaju nije bila ljubav na prvi pogled Bolivuda i NBA.
„Kod nas ljudi ne znaju da ne mali broj njihovih poslenika sedme umetnosti tokom sezone često odleti za SAD samo da bi odgledalo neki NBA meč. I to je jedan od dokaza koliki je Indija košarkaški rudnik. Ostaje nam da ga iskoristimo. Nije kratak put, ali vredi da se pokuša“, završava Matić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
