0
Partizan nema mnogo sreće sa trenerima. Da li su u pitanju loši izbori ili crno-beli nemaju strpljenja, tek s klupe košarkaškog kluba otišao je i Saša Filipovski i to posle samo četiri meseca.
PROČITAJTE JOŠ
Filipovski je u novembru zamenio Vlada Šćepanovića, delovalo je da je doneo pozitivnu energiju u Partizan, ali se veoma brzo sve srušilo kao kula od karata.
„Život je putovanje, nije samo jedno stanje. Nije mi žao što sam došao, ipak je ovo velika škola za mene. Žao mi je što sve nije otišlo u smeru koji smo očekivali i ljudi iz kluba i ja. Prihvatam odgovornost za stanje u kakvom je bila ekipa i naravno za rezultate“, rekao je Filipovski za Sport Klub.
Dok je slovenački trener sedeo na klupi klub su napustili: Brajan Angola, Stefan Janković, Nemanja Godrić, Kodi Miler-Mekintajer i Aleksej Nikolić, a angažovan je samo Džoš Perkins.
„Prebacivanje kockica i traženje razloga i upiranje prstom u nekoga… ja to neću da radim, prihatam odgovornost. Vidite, ne može svako da oženi istu ženu. U ekipi imate 14 svadbi i ogromna je tu kombinacija. Ta energija mora da se poklopi i da svaki lonac nađe svoj poklopac. Gordić i Miler-Mekintajer su odlični igrači, i ovi ostali su imali mnogo talenta, ali to ne znači da je tim dobar ako je sastavljen od dobrih pojedinaca. Važna je energija slaganja, energija zajedništa, energija deljenja minutaže, deljenja lopte, prihvatanje uloga… Te stvari su vrlo važne da ekipa deluje kao celina. Neki su otišli samovoljno, neki zbog uloga, neki se nisu osećali dobro u ovoj situaciji… Partizanu je potreban pobednički mentalitet, a pobede se stvaraju, to se ne rađa. Beba kada se rodi je nemoćna, kada bi se pobednik rađao, beba bi po rođenju bila Kraljević Marko ili Supermen, ali nije. Potrebno je vreme da se stvori hemija i povezanost u ekipi. Partizan je organizacija sa bogatom istorijom i zaslužuje da se sve poklopi kako treba. Nisam uspeo da iskontrolišem sve ovo o čemu pričam. Treba nekad u životu priznati poraz, ja ga priznajem. Kada se brak raspadne nema krivaca, gube i jedni i drugi. Ima ona izreka: ‘Oko za oko, svi su slepi.’ Žao mi je, počelo je super, ali bilo je previše energija koje nisu činile zajedništvo. Žao mi je navijača koji stvarno žive sa košarkom.“
Nekadašnji trener Olimpije, Turova, Lokomotive, Lotomatike, Zielene Gore, Banvita i Monaka, otkrio je koga je sve želeo da vidi u crno-belom dresu.
„Najteže je naći pravog plejmejkera i ‘četvorku’ sa šutom. Najbolji primer je Najdžel Vilijams-Gos. Mi smo ga želeli, ali je u Lokomotivi dobio četiri ili pet puta više novca. Ruski klub ima mnogo više novca i nismo mogli da dovedemo igrača koji je već bio u Partizanu. To vam govori da je na tržištu bilo malo igrača koji mogu odmah da pomognu. Kada je čovek pod velikim pritiskom ne radi super stvari i ne donosi fantastične odluke. U takvoj situaciji nismo mogli da dovedemo Kenija Goinsa, ‘četvorku’ sa šutom, nismo uspeli ni Stefana Birčevića koji je imao ugovor u Japanu. Tražilo se to što može da se dobije, a računalo se i da bi Aleksej Nikolić mogao da pomogne. Angažovali smo Perkinsa jer jednostavno na tržištu nije bilo igrača. Perkins ima talenat, ali je doveden da pomogne maksimalno 10, 15 minuta po utakmici. Džoš se trudi i daje koliko može. I ja bih voleo da se igra Evroliga i da sam šampion, ali to se ne postiže preko noći, to se gradi“, rekao je Filipovski.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
