0
Kad se zvezde poklope...
Evropsko prvenstvo u košarci dočekalo je svoje 41. izdanje, najbolji košarkaši „starog kontinenta“ boriće se za šampionsku titulu u četiri zemlje – Gruziji, Italiji, Češkoj i Nemačkoj, u kojoj će uz grupu B biti održana i završnica turnira.
PROČITAJTE JOŠ...
Na prethodnih 40 takmičenja, od prvog koje je u Švajcarskoj osvojila Letonija 1935. godine, pa sve do turnira 2017. kada su Slovenci po prvi put podigli pehar namenjen najboljoj reprezentaciji Evrope,
Ubedljivo najviše titula prvaka u dosadašnjoj istoriji ima Rusija – 15 (doduše, 14 iz perioda Sovjetskog Saveza), Jugoslavija ima osam (Srbija zasad nema zlato, otkako se osamostalila, poslednje osvojeno 2001. godine u Turskoj), dok je preostalih 17 podeljeno između deset zemalja – tri puta je zlato osvojila Španija, toliko titula ima i Litvanija, Italijani i Grci imaju po dve, a Čehoslovačka, Francuska, Mađarska, Nemačka, Litvanija i, verovali ili ne, Egipat.
No, iako zvuči čudno na prvi pogled, činjenica da je „zemlja faraona“ najveći uspeh u svojoj istoriji postigla na tlu Evrope, iako sa njom praktično da nema nikakve veze teritorijalno, nije toliko bizarna koliko se na prvi pogled čini.
Okolnosti koje su do nje dovele, sa druge strane, jesu.
Da bi sve bilo razumljivo, vratićemo se u 1930. godinu, kada je zaljubljenik u igru pod obručima, Egipćanin italijanskog porekla Karmine Paratore, poznatiji pod nadimkom Nelo, iako tek 18-godišnjak, napravio prve korake ka osnivanju organizacije koja će kasnije biti poznata kao Košarkaški savez Egipta. Četiri godine kasnije osnivanju postali su deo FIBA, a kako još uvek nije postojala zvanična košarkaška organizacija u Africi, bili su prinuđeni da, kako bi igrali bilo gde, krenu put Evrope.
Il #27dicembre 2005 moriva #GiancarloPrimo.Tra i maestri del basket italiano. Nel '68 sostituì Nello Paratore e fu CT azzurro per 11 anni: 2 bronzi agli Europei, la prima vittoria sugli Usa ('75) e con l'URSS ('77). Portò Cantù a vincere la Coppa Campioni ed l'Intercontinentale. pic.twitter.com/hJdh03W6Wm
— Mario Bianchi #fascismoèreato #fuckPutin 🇺🇦 (@mariobianchi18) December 27, 2021
Tako su Egipćani, kao član FIBA Evrope, zaigrali na drugom šampionatu „starog kontinenta“ koji je organizovao šampion prvog izdanja u Švajcarskoj, Letonija. U grupi sa Italijom, Litvanijom i Estonijom bili su ubedljivo poslednji, a debakl kao da je poremetio elan, pa je usledio desetogodišnji izostanak, pre nego što su 1947. godine zaigrali ponovo na Evropskom prvenstvu, ovog puta u Čehoslovačkoj.
Motivisani činjenicom da je trener Nelo bio u zatvoru tokom Drugog svetskog rata, zbog čega je napustio zemlju i radio jedno vreme u Jermeniji, Egipćani su preko Belgije, Poljske i Italije stigli do druge runde, gde su porazili Poljsku i Bugarsku, ali su Sovjeti bili prejaki. Ipak, Belgija je pred Egipćanima morala da „položi oružje“, pa su Afrikanci postali prva (i zasad jedina) neevropska zemlja koja je osvojila medalju na Evropskom prvenstvu.
No, prava eksplozija je usledila 1949. godine. Prvobitno je trebalo da bude održano u SSSR-u, ali su Sovjeti odbili da ga organizuju, iako su dve godine ranije osvojil titulu. Kako nije postojala opcija ni da turnir bude organizovan u Čehoslovačkoj, inače srebrnom timu sa Evrobasketa 1947. godine, izbor je pao na Egipat.
A oni su tu čast oberučke prihvatili. Za Evropsko prvenstvo koje je bil oodržano u Kairu prijavilo se sedam ekipa, od čega četiri evropske (Francuska, Grčka, Turska i Holandija) i dve iz Azije (Liban i Sirija) – odigrano je po ligaškom sistemu.
Nelo je ponovo bio na klupi, a Egipćani igrali kao u transu – prvo je Sirija razbijena 71:44, potom je Holandija savladana 54:23, Liban je „preskočen“ sa 57:30, Turska 57:44, Grčka 40:39, a u poslednjoj utakmici, koja je imala težinu borbe za zlato, Egipćani su bili bolji od Francuske, takođe do tog momenta neporažene, sa 57:36.
Šest mečeva, šest pobeda, i zlatna medalja za istoriju.
Iako su na smotri najboljih selekcija Evrope nastupili još jednom, i to 1953. godine u SSSR-u, nisu uspeli da ponove uspeh od pre četiri godine (bili su osmi). No, uprkos tome, kao i uprkos činjenici da su od tad pet puta osvojili šampionat Afrike, čini se da zlato iz 1947. godine još uvek sija najjačim sjajem, a koliko je ovo značajan podvig pokazuje i podatak da najsjajnije odličje Srbija još uvek nema u svojim vitrinama…
BONUS VIDEO Neverovatna trojka Kalinića sa pola terena
Pratite nas i na društvenim mrežama:
