0
Milan Tomić, bivši trener Crvene zvezde s kojom je osvojio triplu krunu u sezoni 2018-2019 i koju je vratio u Evroligu, dugo je po odlasku sa Malog Kalemegdana odbijao da priča o danima na klupi crveno-belih.
„Kada uzmem nešto da radim, onda to radim kao profesionalac. Nisam hteo da pričam kada sam otišao, krajem oktobra, jer sam znao da je ispred Zvezde dug put u Evroligi i ABA ligi, da je čeka mnogo utakmca. Želeo sam da ništa ne kažem, kako bih pomogao klubu. Nisam želeo da se tada priča o tome zašto sam otišao, već sam razmišljao da na najbolji način pomognem timu da nastavi da radi normalno i da ima vremena da nađe svoj put da uspe tokom sezone“, kaže Tomić, u ekskluzivnom intervjuu za Nova.rs, prvom po odlasku s Malog Kalemegdana krajem oktobra 2019.
PROČITAJTE JOŠ
Njegova ostavka bila je iznenađenje, jer se desila na početku nove sezone, a posle jedne uspešne, u kojoj je Zvezda osvojila tri trofeja.
„Prva (moja) sezona je dolazila posle one u kojoj je Zvezda izgubila finale ABA lge od Budućnosti i tako ostala bez Evrolige. Bio je to izazov za mene. Kad sam pričao sa Nebojšom (Čovićem), znao sam da neće biti lako, jer, kao što sam rekao, ulazimo posle teške godine u kojoj nije bilo uspeha, a morali smo da vratimo Zvezdu u Evroligu, odnosno prvi cilj je bio da se osvoji ABA liga. Zato smo naparavili novi tim, sa deset novih igrača, od kojih su Simanić, Čović i Nenadić vraćeni iz FMP, svi stranci su bili novi. Bukvalno nova ekipa. Za svakog trenera je teško da odmah napravi rezultat i uspeh, jer je potrebno vreme da se uigraju igrači, da se napravi hemiija. Vidi se kroz istoriju da je malo trenera uspelo u prvoj sezonu, u bilo kom klubu. Kada smo potpisali ugovore s tim igračima, želeli smo da napravimo hemiju, prvo sam gledao da li su dobri momci, s karakterom, a posle sam imao sve informacije, kako igraju… Napravljen je dobar tim, dobra hemija.“
Već na startu sezone, Zvezda je potvrdila da ide u dobrom smeru, ali je bilo „spoticanja“ sa strane.
PROČITAJTE JOŠ “Šta ima novo, zvezdaši? Javlja vam se Noko”
„Osvojili smo Superkup, rezultatski pregazili Cedevitu (u polufinalu) i Budućnost u finalu. Uradili ili smo dobar posao. Ali, pojavilo se u medijima, bar tako su mi rekli, jer se nisam bavio njima, ne zato što ih ne poštujem, nego zato što sam hteo da se bavim svojim poslom, timom i utakmicama, da je tim prerano spreman.“
Bilo je prigovora da je tim „prepunjen“ strancima.
„Kad smo pravili tim, uvek sam sarađivao sa Nebojšom Čovićem, s kim i danas imam dobre odnose i nijednu zamerku. Koga god igrača sam hteo, on je rekao da je moj izbor i da potpišemo ugovor sa njim. Ako pogledamo sve strane, potpisao je Faje koga niko u Srbiji nije znao. Nije bio skup, a kad sam saznao da je slobodan, video sam ga na „četvorci“. Stratosa (Perperoglua) sam vrlo dobro poznavao iz Olimpijakosa. Da ga nisam pozvao u tom trenutku, možda bi prestao da igra košarku. Da ne ulazimo u finansijski deo jer je i on bio jedan od igrača ispod (finansijskog) radara. Regland je imao evropsko iskustvo, a tražio sam iskusnog plejmejkera, sa iskustvom igranja u Evropi. Cirbes je stigao na centru, Odžo je već bio pod ugovorom, pre nego što sam došao. Pogledao sam ga i on je bio pun pogodak s Nebojšine strane.“
PROČITAJTE JOŠ
Beron je bio prvi koji je potpisao od stranaca.
„Igrao je u Turskoj u Bašakšehiru i niko ga nije znao. Pojavile su se tada (sa strane) priče da li je on ‘taj’ ili nije, jer uvek kad potpiše neki igrač, postoji i druga strana koja kaže ‘ja sam imao boljeg na tom mestu’. Beron je bio miljenik publike, odigrao je perfektno. Kao i za Stratosa, za koga su svi govorili da je bivši igrač, a ja mislim da tu sezonu (u Zvezdi) mogu da poredim sa onom u PAO sa Željkom (Obradovićem). Igrao je 15-16 minuta po meču, a postizao 17-18 poena. Davao je kada je bitno, na bitnim utakmicama, protiv Partizana, Budućnosti, Cedevite. Odigrao je perfektno. Pogledajte, imali smo dva napada za Stratosa na ‘lou postu’, Niko nije mogao da ga čuva. Pokušavali su da menjaju odbrane na njemu, a on je sve to (lako) rešavao. Igra za tim, perfektan dečko. Njega ne čuješ, ne vidiš, ni na terenu, ni u svlačionici, ali toliko je efikasan. Ma, milina je imati ga. Napravljen je tim sa više stranaca koji su pokrivali budžet zvezde za tu sezonu. Nisam imao ništa protiv ni sa manje stranaca, ali kad smo mogli da kupimo, u dogovoru sa Nebojšom smo potpisali ugovore sa tom šestoricom.“
Objasnio je Tomić i kako je ‘unapred’ video da će se angažovanje Filipa Čovića isplatiti, iako su mnogo, kada je odlučio da ga vrati u Zvezdu, sumnjičavo vrteli glavom.
PROČITAJTE JOŠ: Albi titula Nemačke, a Crvenoj zvezdi Noko
„Kad sam gledao da uzmem jednog našeg plejmejkera koji bi bio „bek ap“ Regladnu, nisam mogao da nađem boljeg igrača od Filipa. On je bio moje rešenje, moja odluka, najbolje rešenje u zemlji, dok ostali, iz inostranstva, nisu hteli da dođu. Filip je jedno perfektno dete, kulturno, veliki radnik… Pokazao je koliko vredi. Pogledajte sve te utakmice, izvukao je polufinalnu i finalnu seriju. Čak nije počinjao ni kad se Regland povredio. Neko bi ga pustio to, ali ja sam hteo da ima završnu ulogu, da se ne menjaju hemija i uloge u ekipi, zato sam počinjao sa Riversom na „jedinici“ protiv Partizana u polufinalu. Išlo je, pa nije išlo, onda je Davidovac bio starter… Znate kako je sve završeno (te sezone).“
Završeno je sa peharima u rukama crveno-belih i osmehom Simanića.
„Nekoliko puta je bio u Zvezdi, ali nikad nije zavšio sezonu sa Zvezdom. Kad sam ga video, rekao sam: ‘Stanite ljudi, ima 2.10, šut, skok, malo samo da ojača, ali je veiki talenat’. Svi su govorili: ‘Nemoj Simanića, nije on za Zvezdu, zašto njega sada, pokušavali su i drugi, niko nije uspeo od njega da napravi igrača’. Nije me zanimalo šta su drugi uradili, ja sam verovao u njega.“
Dok priča o Simaniću, Tomić se priseća mnogobrojnih momenata, od priče sa mladim igračem kako da savlada izlazak pred medije.
PROČITAJTE JOŠ: Drugo pojačanje, Zvezda dovela i Džordana
„Kažem jednom ‘Boriša će pred novinare’. Pitaju ‘zašto on, nije navikao?’. Pa baš zato, da navikne. Borim se za dete, da ga napravimo kao igrača, ali i da sazri kao osoba. Sutra će u NBA, pred 100 novinara. Moramo da ga naučimo, ako mu ne damo šansu… I kažem: ‘Ajde Boki’. On ne veruje. Ma rek’o: ‘Ti ideš’… Osetio sam, negde u decembru ili januaru da je vreme da startuje. Kažem to saradnicima. Pitaju me da li da mu kažu, da ga pripreme. Odgovorim da ne treba, jer neće da spava. Dolazi utakmica… Navikao da krene s klupe. Ja mu kažem da startuje. On se čudi. Rek’o: ‘Samo igraj’. Tu sam ga bacio u vatru. Odigrao je perfektno. Setite se finala protiov Budućnosti. Kada se završilo, njegova majka mi priđe i zahvali se. Odgovaram da ne treba meni da se zahvali, već je Boriša sve to zaslužio i da ima perfektno dete.“
Pamti i suze Fajea.
„Kada dovodite igrača koji nije osvojio titulu, on će da uradi sve, da pojede svakog protivnika, zatim agnažujete drugog ko je osvajamo, da ima karekter… Posle finala stižem do parkinga sa suprugom i decom, da idemo s mojim agentom Markom Jelićem na večeru. Faje otvara prozor od kola. Čujem: ‘Kouč, hvala ti što sam osvojio nešto u karijeri’. Kada vidiš tako neke situacije, ljudske, emotivne, pogodi te. Došlo je i meni da zaplačem…“
Tomić je pričao i o svojoj mirnoći tokom utakmice. Nikada nije pravio scene ni pored aut linije, ni na konferencijama za štampu.
„Mogao sam vrlo lako da napravim gest na utakmici ili nešto da kažem na presu, pa bi bio haos. Ali, izabrao sam taj put u karijeri, da bude profesionalno i onako kako treba da se ponaša trener na klupi i presu. Uvek sam ispoštovao svakog novinara i analizirao utakmice. Sečam se pitanja posle ABA lige, što nisam radostan. Radostan sam u sebi. Možda bi se neko skinuo go, uzeo šampanjac. Jeste bilo radosti, uradili smo posao, cilj je ostvaren, ali posle ABA lige čekala nas je KLS. Nisam dozvolio ni klupi, ni igračima da se (tokom utakmice) pravi haos. Mi kao stručni štab treba da se normalno ponašamo, koliko god da imamo zamerke i da postoji nervoza ili stres, jer ako trener ‘poludi’ i prebaci nervozu na igrače, ili je stalno u kontaktu sa sudijama, onda igrači to isto rade, gube koncentraciju…
Prisetio se i detalja sa konferencija za medije.
„Ne znam koliko smo (u Zvezdi) nanizali pobeda i Rajko, moj prijatelj, ne zameram mu, posle poraza od Breše, pita me da li razmišljam da kaznim igrače. Zašto? Niko me nije pitao da li da ih nagradim posle tog niza pobeda… Pred polufinale s Partizanom, usledi pitanje šta će biti sa mnom ako izgubimo, a mi nismo ni krenuli da igramo. Pa, toliko je toga moglo da se pita od taktike, ambijenta, a usledi to provokativno. Šta da odgovrim? Razmšljam samo o ekipi, na pobedu…“
Majkl Odžo veliki čovek, ljudina
Najbliži saradnici i igrači znaju koliko je zapravo Tomić cenio Majkla Odža, prerano premnulog igrača koga je trenirao u Zvezdi.
„Njegov odlazak je velika tragedija. Bio je predvina osoba, karakter, veliki radnik, čovek, ljudina s velikim srcem. Uvek je bio nasmejan, pozitivan. Sve je prihvatao. Sa siagračima je imao odličan odnos, prava osoba za atmosferu u timu. Koliko je bio odgovoran i iskren, može da posvedoči jedan detalj. Kada smo postavljali akciju za njega, došao je i rekao mi: ‘Kouč, ja sam na fakultetu igrao samo gore-dole i skakao, da li smatrate da ja mogu ovo?’. Pokazao je da može“, prisetio se Tomić.
Priznaje da je Derik Braun njegova greška, dok je na početku prošle sezone trpeo pritiske zbog Lorenca Brauna koji se kasnije ispostavio kao pun pogodak.
PROČITAJTE JOŠ: Šakota nije više trener Crvene zvezde
„Kad smo pravili ekipu, u dogovoru s Nebojšom, hteli smo zadržimo kostur od sezone pre i da dovedemo određena pojačanja, da bi bili bolji u Evroligi. Došao je Gost, odličan igrač. Imao je prosek od 21 poena u prve tri utakmice. Uzeli smo i (Lorenca) Brauna. Hteo sam igrača koji je imao evropsko iskustvo, kao Regland ali nije ga bilo na tržištu. Znao sam da će mu biti potrebno da se privikne na evropsku košarku, na drugačiji rad, atmosferu u halama, Beograd, novi kontinent. Derik Braun je bio rizik u koji sam se upustio. Nije igrao godinu dana, odličan igrač. Imao je problem s kolenom, koji se nije video na testovima. Priznajem, on je moja greška, jer smo ušli u preveliku avanturu s njim. Nije mi trebalo… Znam da je bilo polemika koliko imamo stranaca, ali i godinu pre je bilo ‘mnogo’ stranaca, pa smo sa preko 100 razlike pobedili u finalu Budućnost koja je imala veći budžet od nas.“
Tokom čitave te finalne serije, Zvezda je delovala smireno, bez obzira na dešavanja oko terena u Podgorici.
„Spremio sam ekipu da ne odreaguje ni na jedno vređanje, bacanje petardi… Ni jedan jedini naš igrač nije odreagovao na provokaciju. Rekao sam im pre polaska, ako neko odregauje, odmah ide u svlačionicu.“
PROČITAJTE JOŠ: Zbog Zvezde odbio Real i Barselonu
S druge strane interesantna je bila i polufinalna serija s Partizanom.
„U prvom meču – produžetak… Fenomenalna utakamica, mislim da su svi uživali. Visok rezulat, to je košarka. Rekli su mi tada navijači: ‘Nemoj, Milane, ovako, izgubismo živce“. Ne možeš svaki meč da dobiješ 20 razlike. Možda je i moja greška, što sam prethodno navikao navijače i upravu da dobijamo ubedljivo. I druga utakmica je bila na jednu loptu, dva soka u napadu na kraju. Cirbes nije zagradio. A onda treća, pet minuta do kraja, 35 razlike za nas. Znajući da nas čeka finale, izveo sam celu petorku. Ta treća protiv Partizana je bila bitna. Veliki pritisak pre utakmce i u gradu, i uprava, kod njih i nas. Svi…“
Legenda Olimpijakosa
Sa Olimpijakosom je osvojio sve što može da se osvoji, kao igrač i član stručnog štaba. Ni sam ne zna koliko ima trofeja. Ukratko, Tomić je klupska legenda, kojoj se navijači i dalje klanjaju. Prizanje da do jednog dogaćaja nije bio svestan tog statusa.
„Na jubilarnoj proslavi kluba bio je stariji navijač, od oko 80-ak godina, sa surpugom. Pravi navijač, iz Pireja u kom je ceo život, od rođenja, živi za klub. Prilazi da se rukujemo i pita za slikanje i nabraja šta sam dao za Olimpijakos…“
Slično je i u Atini…
„Rivalitet je isti, ali veći je pritisak u Srbiji, zato što je Atina veći grad od Beograda u kome gde god da kreneš svi pričaju o večitom derbiju, u kafiću, pekari, banci… Beograd živi za te utakmice…
Srećan je jer je jedan njegov predlog zaživeo u Zvezdi.
PROČITAJTE JOŠ: Crveno-beli angažovali velikog srpskog talenta
„Pred Novu godinu i Božić, kažem Laziću da obradujemo ljude koji su u klubu, nemaju velika primanja, a rade mnogo sati, od fizoterapeuta, ekonoma, u stručnim šlužbama. Koliko ko može da da od igrača… Da bude jedan mali znak pažnje ljudima koji se brinu o nama. Drago mi je da je to postala tradicija.“
Tomić je, na kraju, imao poruku za navijače crveno-belih:
„Zvezda mi je ostala u srcu. Ostale su mi samo pozitivne slike… Moja poruka navijačima Zvezde i svima kojima je do nje stalo, od uprave, pa nadalje, da podrže Sašu Obradovića, igrače, posebno kada se izgubi utakmica, jer je tada najbitnije, da svi budu jedan uz drugoga. Lako je podržati kada se pobeđuje, ali važno kada se izgubi, da se prevaziđe ta utakmica, da bud svi budu zajedno.“
Rame uz rame sa Džordanom
Tomić se nedavno, nenadano, našao i u dokumentarnom filu „Poslednji ples“, rame uz rame sa Majklom Džordanom.
„Bio je Mekdonalds turnir u Parizu. Kaže Duda (Ivković): ‘Ti čuvaš Džordana’. Ja rek’o: ‘Dobro’. Do tada sam ga gledao samo na VHS kasetama, pa sad odjednom ga (kao) čuvam. Imali smo taktiku, ali džabe, on je dao 25 poena. Specifična utakmica, doživljaj za mene, da budem uz njega, rukujem se.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
