1
Na svu muku, samo nam je još falio i Kris Pol - bila je prva pomisao kada je objavljena vest da će plejmejker Finiksa otići u Tokio. Na sreću potencijalnih rivala SAD na Olimpijskim igrama informacija nije bila tačna.
Amerikanci su izgleda zapeli za ove Igre kao da su im poslednje.
Tako bar deluje na osnovu onoga kako se njihovi najbolji igrači, jedan za drugim obavezuju da će igrati za Sjedinjene Države u Tokiju.
PROČITAJTE JOŠ:
Plejmejker Finiks Sansa još nije završio posao sa svojom ekipom u NBA ligi, štaviše ima lepe šanse da dogura i do velikog finala. Možda je upravo to uticalo da njegovu odluku da se povuče.
Na putu su Polu i drugovima Los Anđeles Klipersi u finalu zapada, a Finiks na čelu sa Devinom Bukerom lepo gura kroz sezonu.
Pol je jedan od arhitekata tog uspeha, ali je svestan da nije u cvetu mladosti. Inače pouzdani insajder Šems Čaranija malo je napravio zbrku rekavši prvo da Pol ide u Tokio, a onda da ne ide.
To ne remeti mnogo čitavu priču sa Amerikancima kao najdominantnijom ekipom na Olimpijskim igrama, jer iz Finiksa ide Devin Buker.
A njegova odluka možda može da se promeni samo ako Finiks u nekoj ludoj završnici dođe do finala i bude igrao sedam utakmica sa Atlantom ili Milvoki Baksima.
To clarify: USAB official says Paul has opted against Team USA this summer. Roster has been fluid at times throughout the week. https://t.co/cQ2hmVP0oO
— Shams Charania (@ShamsCharania) June 22, 2021
Sve je to sada u domenu fantaziranja. Kao što su i skorašnja poređenja pojedinih američkih sportskih analitičara koji kažu „Devin Buker je novi Kobi Brajant“.
Niko nije novi Kobi Brajant, ali Amerikancima u Tokiju nije ni potreban Kobi kad se vidi ko im je već sve rekao da će igrati.
Buker ima 24 godine i već šest NBA sezona iza sebe. Ove sezone je imao 25,6 poena po meču, nije imao idealne procente, ali je u plej-ofu ubacivao po 30, 40 poena i pokazao da se ne plaši nikoga.
Ako Buker još i nije toliko siguran, onda Kevin Durent i Džejms Harden jesu. Olimpijske igre počinju 23. jula, a svi znamo da Amerima ne treba mnogo uigravanja.
Prosto, toliko imaju kvaliteta u ekipi. To je kao kad odete na basket, dobar ste šuter i imate solidan ulaz, ali tamo protiv vas momčina od 205 centimetara koji radi sve isto što i vi koji ste 25 centimetara niži.
Durent je „human cheat code“, odnosno ono kao kad u igrici ukucate šifru pa onda vaš igrač pogađa sve živo ili zakucava preko svakoga.
To je ove sezone, a i u plej-ofu krilo Bruklina. Čovek koji se vratio posle povrede Ahilove tetive i sipao po 26,9 poena u proseku sa 45 posto šuta za tri poena.
Dajte mi samo ko će njega čuvati na Olimpijskim igrama, evo sačekaću…
A gde su ostali igrači koji su rekli Gregu Popoviču „dolazimo“?!
Harden, nekadašnji MVP i trostruki najbolji strelac lige koji je jedno vreme u Hjustonu imao nenormalne brojke.
Ove sezone se sveo na neku „normalu“ od 24 i po poena po meču za Bruklin Netse. To je bilo očekivano, jer pored živog Durenta i Irvinga, a i uz ostale „teškaše“ koje su doveli Netsi, nije baš mogao da zatrpava sve sa po 40.
Što ne znači da na Olimpijskim igrama neće moći da ubacuje po 25 poena kao od šale. Brza tranzicija Amera i skokovi su nešto sa čime do sada niko nije mogao da izađe na kraj.
Neće verovatno ni sada moći, mada konkretno Harden nije jedan od najbržih na spoljnim pozicijama. Zato je tu Dejm Lilard. Jedan od najboljih „volume“ šutera koji bi Denveru zagorčao život da je imao adekvatnu podršku.
Već godinama je jedan od elitnih bekova u NBA, a prošle sezone je bio malo kratak do 29 poena u proseku uz 39 posto šuta za tri poena.
Govorimo o čoveku koji ispaljuje po desetak, 12 trojki po meču. I opet je konstantan i „zakucan“ na blizu zlatnih 40 posto za tri.
Bekovsku liniju uz Bukera i Hardena upotpunjava Bredli Bil. Strašan igrač koji tavori već godinama u nekom drugom planu zbog toga što Vašingtom Vizardsi ne mogu da se saberu.
Pokušali su nešto dovođenjem Rasela Vestbruka, što im je donelo samo osmo mesto i borbu za plej-of kroz plej-in turnir.
Ako je Vašington već dugo „zaboravljen“, Boston to sigurno nije, a nije ni Džejson Tejtum, na poziciji trojke.
Kad Durent treba da se odmori, tu je Tejtum da ga odmeni. Ako kažemo da je najslabija karika u krilnoj liniji Kris Midlton, a i on je Ol-star, onda je valjda jasno kako stvari za sada stoje.
Evo skoro je baš Midlton bio važan šraf u eliminaciji Netsa u direktnom okršaju sa Milvokijem. Janis Adetokumbo to sigurno ne bi mogao sam.
Midlton je proračunatiji tip igrača, nema toliko fizičke nadmoći kao Janis, ali ima bolji šut i bolje bira pozicije odakle će da pošalje loptu.
Kad se ovi pobrojani momci imaju u vidu, onda nema bogzna koliko ni svrhe spominjati Džrua Holideja, Kevina Lava, Drejmonda Grina i Bama Adebaja. Centar Majami Hita je prošle godine bio „hit“.
Skače, postavlja dobre blokove, još bolje „lupa banane“. Lav je odavno poznat kao ol-star kalibar, Drej Grin kao polivalentni defanzivac koji može da čuva svaku poziciju.
Solidan je i asistent u napadu. Ova njegova poslednja karakteristika verovatno neće ni biti potrebna jer svaki od likova iz bekovske linije može da sam sebi kreira poene.
I sa gotovo bilo koje distance. Jer, poznato je da je u NBA trend već godinama da se sve više trojki šutira i sa sve većih daljina.
Zato će Adebajo i igrači na višim pozicijama verovatno biti ograničeni samo da eventualno kupe skokove pre nego da igraju pik end rol ili slične postavke.
Posebno zanimljivo postaje kad se ovaj projektovani tim Amerikanaca za Olimpijske igre uporedi sa onim koji je igrao u Kini i izgubio od Srbije u doigravanju.
Tada su bili Harison Barns, Džejlen Braun, Tejtum, Midlton, Kemba Voker, Donovan Mičel, Markus Smart, Mejson Plamli, Derik Vajt, Majls Tarner, Bruk Lopez i Džo Heris.
Dobar tim, ali ni blizu ovom koji stiže sada. Upravo tu se po ko zna koji put vidi da Amerikanci Olimpijske igre ne shvataju olako kao Svetska prvenstva i druga takmičenja.
Zato kada je reč o olimpijskom zlatu, kod njihovih najvećih zvezda obično ne postoji ona difuzija odgovornosti i mišljenje „ok, neko drugi će umesto mene“.
Durent, Harden, Buker, Lilard… Svi oni mogli su da idu da odmaraju i spremaju se za sledeću sezonu, tim pre što se od svih njih očekivalo bar finale konferencije.
Samo je Buker dotle stigao, pa nije tražio alibi (bar za sada) i igraće i u Tokiju. A ako iole budu „nabrijani“ da igraju na Olimpijskim igrama kao što su igrali sezonu u ligi – teško svima ostalima.
Pratite nas i na društvenim mrežama: