0
Dino Rađa, rođeni Splićanin, od malena se zaljubio u magičnu igru pod obručima, a uspeo je da ostvari sve što klinac koji počne da se bavi nekim sportom može da zamisli.
Podatak da je 2018. godine primljen u Kuću slavnih najbolje odslikava navedeno.
Osvajao je titule i trofeje u Jugoslaviji, Hrvatskoj, Grkoj, igrao je u NBA ligi. Osvajao je titule klupskog prvaka Evrope, trofeje sa reprezentacijom Jugoslavije, Hrvatske, a u intervjuu za Sportklub prisetio se i nekih detalja i igračke karijere.
PROČITAJTE JOŠ
„Najsvetliji trenutak moje karijere jeste titula prvaka Evrope koju sam sa Jugoplastikom osvojio u Minhenu. Bio je to momenat koji nikada neću zaboraviti. Kukoč i ja smo bili klinci, oko nas je bila ekipa sastavljena od pre svega vrhunskih ljudi, a zatim i vrhunskih igrača. Svi smo disali kao jedan, pozitivna energija i hemija se osećala u vazduhu. Zbog toga je Jugoplastika tri puta za redom bila šampion Evrope“.
Na pitanje da li bi u bliskoj budućnosti neka od ekipa iz regiona mogla da ponovi uspehe koje su ostvarili Bosna, Cibona, Jugoplastika, Partizan, u periodu kada je šampionat Jugoslavije bio jedan od najjačih u Evropi, Rađa je rekao:
„Jako teško. Šampionat Jugoslavije je u tom periodu nije bio jedan od najjačih u Evropi, mislim da je bio najjači. Ekipa koja je uspela da stigne do trona u Jugoslaviji odmah je slovila za favorita kada je reč o osvajanju titule prvaka Evrope. Sada se mnogo toga promenilo. Pre svega mislim na identifikaciju navijača sa klubom i igračima. Sada u ekipi imate pet-šest stranaca. Navijači i dalje navijaju za svoj klub, ali je teško poverovati da će se spontano na dočeku okupiti više od 200 hiljada ljudi, kao što je bio slučaj kada je Jugoplastika osvojila trofej u Minhenu protiv Makabija. Između ostalog, zbog toga taj trofej i taj momenat ističem kao najvredniji u karijeri, iako ih je bilo mnogo. S druge strane, ekipe iz regiona ne mogu da pariraju finansijski daleko moćnijim gigantima evropske košarke, a upravo ta ulaganja i razlika u budžetima stvaraju razliku u kvalitetu, pa je samim tim teško poverovati da neko može da ponovi uspehe iz istorije i stigne do titule klupskog prvaka Evrope. Meni smeta i što u želji da budu konkurentni sa evropskim klubovima ekipe iz regiona angažuju strance, a na taj način sprečavaju razvoj i napredak domaćih igrača. Moja generacija je živela u drugom vremenu, u vremenu kada su mladi igrači tretirani kao blago i kada su dobijali priliku da iskažu raskoš i potencijal“.
Kada je reč o raskošu potencijala, gotovo svi eminentni košarkaški stručnjaci su saglasni da je generacija koja je osvojila titulu prvaka sveta u Bormiju jedna jedina i gotovo neponovljiva.
„Generacija iz Bormija je napravila svetski košarkaški potres. Nije mnogo vremena trebalo da dobijemo epitet belog ‘drim tima’. Da li bi beli ‘drim tim’, pobedio američki na Olimpijskim igrama u Barseloni? Jako mi je žao što nije došlo do tog meča. Objektivno mislim da bi slavio američki ‘drim tim’ jer je to bila ekipa sastavljena od košarkaških vanzemaljaca. Mi (Hrvatska, p.a.) smo u finalu uspeli da pariramo tokom prvog poluvremena. Da smo bili u kompletnom sastavu, da se nije desilo sve što se desilo, imali bismo željenu rotaciju, bili bismo daleko konkurentniji. Ko zna, možda bismo uspeli da stignemo do neizvesne završnice i meča na jednu loptu. Međutim, objektivno bili su bolji. S druge strane, sam podatak da su svi čekali taj duel sa nestrpljenjem, najbolje ilustruje šta je u svetu košarke značila generacija iz Bormija, šta je sve mogla da postigne“, rekao je Rađa za Sportklub, a ceo intervju možete da pročitate ovde.
