0
Sinovi kao dostojni naslednici proslavljenih očeva
Partizan ima bogatu tradiciju što se tiče sinova koji su nasledili svoje očeve u crno-belom dresu.
PROČITAJTE JOŠ:
Poslednji u nizu koji je nasledio svog oca u Partizanu je mladi perspektivni centar Balša Koprivica.
Balša je sin legendarnog Slaviše Koprivice, koji je bio deo tima koji je trenirao Željko Obradović 1992. godine, kada su crno-beli pokorili Evropu.
Stariji Koprivica je za crno-bele igrao tri puta u karijeri, jednom od 1985. do 1987, drugi put od 1991. do 1993, a poslednji put u sezoni 1997/98. Slaviša je hteo da se oproba i u NBA ligi, ali 1990. godine nije izabran na draftu. Tu ga je sin nadmašio.
Balša je u Partizan stigao letos pravo iz Amerike, gde je draftovan sa 57. pozicije od strane Šarlot Hornetsa, koji su ga prosledili u Detroit.
Oprobao se u Letnjoj ligi u NBA, ali se posle svega vratio na mesto gde je ponikao. Koprivica je iz Partizana prvi put otišao 2012. kada je trener bio Đorđe Varagić.
Željko Obradović i Zoran Savić su ove sezone okupili dosta mladih i talentovanih igrača, a Balši nije trebalo dugo da se uklopi u tim. Prosečno beleži 5,5 poena i četiri skoka po meču za 13,6 minuta u preoseku, ali statistika nije dovoljno dobar pokazatelj njegove igre.
Balša odlično brani reket, pokretljiv je, a većinu poena beleži pod samim košem. Najbolja utakmica mu je bila protiv Zadra u ABA ligi, kada je upisao 17 poena uz šest skokova za indeks korisnosti 24. Njegov kvalitet tek treba da dođe do izražaja.
Pre Balše Koprivice, sina Slaviše Koprivice, za Partizan je u sezoni 1995/96 igrao Davorin Dalipagić, sin jedne od najvećih legendi kluba Dražena Dalipagića.
Dražen je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio čak 13 medalja na najvećim turnirima, a osim za Partizan nastupao je za Veneciju, Real Madrid, Udine, Veronu, ali i Crvenu zvezdu.
Najbolji je strelac u istoriji reprezentacije, pošto je na 246 utakmica postigao 3.700 poena. Iza njega na toj listi ostali su Dragan Kićanović i Kreša Ćosić. Nakon kraja igračke karijere oprobao se kao trener u Gorici, Skoplju i Astra Banki.
Sa druge strane, Davorin je imao nešto slabiju karijeru, a osim za crno-bele igrao je uglavnom za italijanske klubove.
Istim putem kao otac Miroslav krenuo je i Marko Pecarski. Sadašnji centar Borca iz Čačka pre samo nekoliko godina važio je za najboljeg igrača 2000. godišta u Srbiji.
Sa reprezentacijom naše zemlje u mlađim kategorijama uzeo je dva zlata na Evropskom prvenstvu (2017, 2018) kao pravi predvodnik.
Nastupao je za Mega Leks u 2016. godine, a ubrzo nakon toga odlučio je da se otisne u Nemačku, odnosno drugi tim Bajerna. Tamo nije dobio pravu priliku, pa je potpisao za Partizan, gde se mnogo očekivalo od njega.
Ipak, činjenica je da nije ispunio sva očekivanja, pošto se ni u jednoj od dve sezone u crno-belom dresu nije izborio za više od deset minuta prosečno po utakmici.
Zbog toga je odlučio da sreću potraži u drugim domaćim klubovima – FMP-u i Borcu. Proveo je dve godine u FMP-u gde je imao nekoliko zapaženih partija tek toliko da ponovo skrene pažnju na sebe.
Najbolje partije pruža ove sezone, a najefikasniji je bio u susretu sa Splitom, kada je upisao 26 poena (rekord karijere) i 12 skokova (rekord karijere), a poneo je epitet i igrača kola tada.
Marko je i dalje mlad, ima tek 22 godine i ne bi bilo iznenađujuće da uskoro zaigra u nekom evroligaškom timu.
Sa druge strane njegov otac Miroslav, uspeo je čak i da osvoji Evroligu sa Kantuom davne 1996. godine. Miroslav je profesionalnu karijeru započeo u Partizanu 1987. godine, a sa crno-belima igrao je na fajnal-foru Kupa Evropskih šampiona, te osvojio Kup Koraća i Kup Jugoslavije.
Nakon toga otisnuo se u Grčku (Aris, Panatinaikos, Panionios), Italiju (Kantu), Francusku (Šolet) i na kraju Španiju (završio karijeru u Hihonu).
Zanimljivo je da su stariji Koprivica i Pecarski zajedno bili juniroski prvaci sveta u Bormiju 1978, a 30 godina kasnije njehovi naslednici su zajednički osvojili U18 prvenstvo Evrope.
Tu nije kraj ovom spisku – i Predrag Danilović ima svog naslednika Vuka u koga polaže velike nade.
Predrag je trenutno na čelu Košarkaškog saveza Srbije, a njegove igračke karijere svaki ljubitelj košarke se seti sa osmehom.
Najpre je bio u Partizanu od 1998. do 1992. godine, odakle se otisnuo u Virtus Bolonju za koju je nastupao tri godine u prvom mandatu, ali isto toliko i na samom kraju bogate karijere. Između dva mandata u Bolonji oprobao se u NBA ligi, tačnije u Majamiju i Dalasu.
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je četiri Evropska prvenstva i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. godine. Proglašen je za evropskog igrača godine 1995, pet puta za najkorisnijeg igrača italijanskog prvenstva, a dva puta je osvajao i Evroligu.
Njegov sin Vuk tek treba da napuni 14 godina, a već pokazuje da „iver ne pada daleko od klade“.
Vuk Danilovic, 2008 born Serbian Guard from @PartizanBC scored a game winning three pointer in U17 2nd league.
— Balkan Prospects (@BalkanProspects) January 24, 2022
Danilovic is one of the best prospects in his generation. pic.twitter.com/3QN0EEIcPU
Vuk igra za drugi tim Partizanau uzrastu do 17 godina, što znači da igra sa mnogo starijima od sebe. To mu nije smetalo da nedavno postigne trojku za pobedu svog tima.
Mladi biser je u novembru protiv Crvene zvezde odigrao veoma zrelo, pogađao je trojke, delio asistencije i pokazao da je pred njim svetla budućnost.
Great game by 2008 born Vuk Danilovic in first U15 derby game of the season. @PartizanBC G has decent range and ability to shoot off the screens. Danilovic is one of the most intriguing long term prospects from Serbia.
— Balkan Prospects (@BalkanProspects) November 16, 2021
Full game highlights: https://t.co/pWMzwhPr7h pic.twitter.com/BpXyLPvDR5
BONUS VIDEO Bata Zimonjić: Miličićevi fizički testovi iz Hemofarma su bili čudo
Pratite nas i na društvenim mrežama:
