0
Temperatura raste, a merači buke pokazuju da se i publika u "Draženovom domu" budi, neki skaču, drugi viču, a treći i psuju, dok četvrti mašu rukama.
Svi su jedinstveni u tome da, koliko mogu, zagorčaju život Crvenoj zvezdi, jer su sa terena „namirisali krv“.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako je meč odmicao, „rana“ tima iz Srbije se sve više otvarala, a Borna Kapusta svakako nijednim potezom nije hteo da na nju stavi flaster. Epilog?
Košarkaši Crvene zvezde poraženi su od Cibone u Zagrebu 85:81, a u dva dana videli smo dva gotovo preslikana meča i dva potpuno različita ishoda.
Ako je nekome delovalo čudno kako je Split u subotu namučio ekipu Partizana, onda je verovatno ostao u šoku kada je to Zvezdi uradila ekipa Cibone.
I recept im je bio prilično sličan, prosto, ljudi su grizli kao da im je poslednji meč u životu i zasluženo su bili u prilici da iznenade beogradske klubove.
#social-embed_0
Da Džejms Naneli nije volšebno pogodio trojku preko ruke, i Partizan bi se pokunjen vraćao sa Gripa u Srbiju.
Zvezda se jeste vratila pognute glave. Ili, kako bi njen trener Duško Ivanović rekao, „poremećena“. Nije naravno time mislio ništa loše, već jednostavno da energija i ritam nisu bili ni blizu potrebnog nivoa, čak ni za ABA ligu.
Daleko od toga da je greh izgubiti u regionalnom takmičenju, štaviše, bilo bi zanimljivije da ima više timova koji se ravnopravno bore, a ne da dva kluba vode svoju trku, dok ostali više deluju cele sezone kao nemi statisti, uz tek poneko iznenađenje.
Pad energije i ritma može da se razume kada se paralelno igraju tri takmičenja, od kojih je Zvezda jedno završila trofejem Kupa Radivoja Koraća, ali ima nekoliko stvari koje zaista bodu oči u njenoj igri.
#social-embed_1
Ne zato što ne smeju da se dešavaju, već zato što se ponavljaju, pa postaju upadljive i posve zabrinjavajuće.
Zvezda je u Zagrebu ispalila čak 41 trojku i pogodila je 15. Od 81 ubačenog poena, to znači da je 45 postigla van linije 6,75 metara.
Ako znamo da je to 36,6 posto, to i ne zvuči tako loše, bar statistički, ali onda probaš da sprečiš rivala da ubaci 44 posto. Međutim, baš u tom Zvezdinom šutu se krije problem, odnosno nekoliko njih. Na prvi je verovatno nesvesno ukazao Josip Sesar, trener Cibone.
„Hajedmo za početak da budemo realni i da kažemo iskreno. Ne verujem da je iko danas ko je dolazio u dvoranu očekivao ovakav završetak. Mi smo, pošto smo videli da se odvija prvo poluvreme, na klupi počeli da verujemo u to i tražili i pronalazili rešenja kako da napadamo i da branimo. Zvezda se nije snašla sa našom zonskom odbranom u jednom trenutku, a da bi se ovakve utakmice pobedile, treba imati i sreće“, rekao je Sesar posle meča.
Cibona je, kao jedan od objektivno slabijih timova iz ABA lige i za koji se već neko vreme priča o finansijskim poteškoćama, nadigrala Zvezdu u periodu kada bi Zvezda trebalo da rešava meč.
Zvezda nedeljama dopušta protivnicima da se u prvom poluvremenu drže u igri, kao Cibona, ako su slabiji, ili da je „oduvaju“ šutem ili energijom, ako su evroligaši.
Onda su crveno-beli u drugom poluvremenu prinuđeni da se vraćaju iz minusa, ili da ulaze u neizvesne završnice, kao što je bio slučaj u Zagrebu, a tamo su šanse uvek „fifti-fifti“.
Upravo na to je Sesar ukazao. Zadatak njegove ekipe je bio da ostane konkurentna u prvom poluvremenu i kad se šut malo otvori, šanse, vera i samopouzdanje su porasli.
To samopouzdanje je Zvezda suviše lako, svojom igrom u prvom delu meča, potpaljivala i kod drugih, jačih ekipa, zbog čega sada njeni navijači sumnjaju da će gledati Top 8 u Evroligi.
Kao posledica mora da dođe povećan broj šuteva za tri poena, jer kad jurite nekog, ako nemate u nogama sigurnost da ćete svaku odbranu da odigrate vrhunski i svaku kontru ili pozicioni napad iz „unutra“ da pretvorite u lake poene, trojke su neminovnost.
A trebalo je da bar u Zagrebu to ne budu. Zvezda je igrala sa Kampacom, Vildozom i Nedovićem u ekipi, pa je, u teoriji, trebalo da igra i sa kreacijom u igri.
Umesto toga, stepbek šut Nedovića, trojka (doduše pogođena) Kampaca sa dobrih devet metara u završnici četvrtine, pa onda loša procena Argentinca i propust da šutne otvoreniji šut kada se spetljao i ispalio lošiju trojku…
Teško je zaista pobrojati i analizirati svaku od 41 upućene ka obruču Cibone. Ognjen Dobrić čas „radi“, čas „ne radi“, sad pogodi tri zaredom, sad promaši otvoren šut, Nedović gađa dve, tri utakmice dobro, pa četvrtu nikako, Vildoza nije isti kao u decembru.
To su takođe neka od pitanja koja će morati da stave u tefter u stručnom štabu Zvezde, dok se mnogi navijači kluba sa Malog Kalemegdana pitaju koliko se stanje u završnici sezone da popraviti.
Ako jedna Cibona zonskom odbranom natera Zvezdu na toliko šuteva za tri poena, a Zvezda počne da pogađa zona će se razbiti pre ili kasnije.
Ali kad zona radi, a šut stane, to su muke u najavi. Još kad nema dovoljno kretanja lopte, pa se ispucava iznuđeno…
To onda više podseća na ono što povremeno radi ekipa Mornara, čiji se trener Mihailo Pavićević svojevremeno šalio da su oni kao Golden Stejt.
Mnogo trčanja, mnogo „run and gun“ košarke i ne baš uvek mnogo rezona. Sve suprotno od onoga što je potrebno jednom ozbiljnom evroligaškom timu.
To može da prođe na basketu, kad se skupe tri lika, pa na čist talenat „peru“ redom sve koji im se nađu na terenu, ali u jakim takmičenjima i sistemima, to ne prolazi.
Zato je opravdana bojazan, da, ako se ne nađe neko ko u reketu može da odmeni Filipa Petruševa i da pride doprinese skokovima sa pozicije klasične, snažne i visoke petice, teško da će se „goldenstejtovski“ trend pucanja trojki prekinuti.
Utoliko će Zvezda više biti primorana na iznuđene šuteve van i živeće od toga koliko su tog dana raspoloženi za šut Vildoza ili Nedović i na koju nogu je ustao Dobrić.
BONUS VIDEO: Obradović o pojačanjima drugih klubova i mladim igračima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare