0
Brojne sportske, ali i životne lekcije, možete da naučite iz razgovora sa ljudima kao što je Božidar Maljković. Imati priliku da sa takvim velikanom pričate o životu, karijeri, nekim običnim stvarima - to je nešto sasvim drugačije.
Košarka je bila i ostala njegov život. Lopta ga je od 1971. godine vodila od njegovog Ušća preko Radničkog, Stare Pazove, Crvene zvezde, Jugoplastike, Barselone, Limoža, Panatinaikosa, Pariza, Unikahe, Reala, Baskonije, Lokomotive Kubanj do Cedevite kao krajnje destinacije 2012. Osvajao je titule prvaka Španije, Grčke, eks Jugoslavije, Francuske, bio šampion Evrope i to ne jednom.
Kakav trag je ostavio kao trener, suvišno je govoriti, teško je do kraja i dočarati, a pokazatelj da bez sporta ne može ni u osmoj deceniji stiže poslednjih godina sa čela Olimpijskog komiteta Srbije. Teško da neko može bolje da predstavlja srpski sport u svetu, prepoznatljivo i priznato kao što čini Boža Maljković.
I tu se ne radi samo o košarci, jer je drugovao i sa Florentinom Perezom u Madridu, u Francuskoj je bivši predsednik države Žak Širak upravo iz njegove kancelarije krenuo u pobedničku kampanju, neizbrisiv trag je ostavio u Grčkoj, naravno Splitu koji je vremenom postao „njegov“, tako da je sve mnogo više od same košarke.
PROČITAJTE JOŠ
A u košarci je bio četiri puta klupski prvak Evrope, i to kako… Sa klupe je predvodio Jugoplastiku do istorijske titule, pa i odbrane iste (1989. i 1990), da bi 1993. kao trener Limoža napravio uspeh koji se i dan danas pamti, dok je četvrti put na krovu Starog kontinenta bio sa Panatinaikosom tri godine kasnije.
Kada je Limož vodio do zvanja šampion Evrope, bila je to prva titula klupskog prvaka Evrope u istoriji francuskog sporta. Mislim da se iz današnje perspektive (neopravdano) gubi težina i značaj tog podviga koji je Maljković napravio po dolasku u državu u kojoj je mislio da nikad neće boraviti.
Baš tako je pričao na otvaranju izložbe „Veoma francuski život“ u njegovu čast i tokom druženja u Francuskom institutu u Beogradu, gde je prikazan i dokumentarac o životu velikog trenera, a potom je Maljković i predstavnike medija sproveo kroz izložbu koja sadrži brojne pehare, medalje, trenerke, fotografije i razne druge eksponate iz njegove trofejne karijere.
Među njima su bile i jedne specijalne cipele, sa Beverli Hilsa kako je rekao, u kojima je vodio utakmice… Objasnio je, između ostalog, i kako je trofej za najboljeg trenera Evrope težak čak 60 kilograma, jer je od posebnog stakla i da je brodom stigao u Beograd. Inače, postavka je otvorena do 2. aprila.
„U Francusku nisam pomišljao da idem. Nisam voleo ni ti zemlju, ni te ljude… Vodio sam Jugoplastiku kada smo igrali protiv Limoža i napravili su nekoliko gafova koje nisam mogao da oprostim. Poslali su čoveka da snima naše utakmice, ušunjao se u salu sa kamerom, i ja ga izbacim, šta ću. Na dan utakmice, u Jugoslaviji tada nije bilo flaširane vode osim Knjaz Miloša, druge nije bilo, a oni su mislili da nešto krijemo. Onda uzmu zaključaju svlačionicu na Gripama i ponesu ključ sa sobom u hotel, šta, misle da smo lopovi, da hoćemo da krademo? I svi su znali da ću ići negde posle Splita, ali da neću u Francusku“, ispričao je Maljković.
Bez problema je otkrio i kako je tada, početkom 90-ih godina, došlo do preokreta…
„Dobijem poziv da bi oni došli iz Limoža da pričamo, ja im kažem nemojte, idem u Ameriku (na usavršavanje, p.a). Ipak, insistirali su i dođu oni na ručak. Znate kako kažu, sve možeš da kupiš za pare, a ako ne možeš onda za mnogo para. I stavili su ih mnogo na sto. I tako dođem u mesto u kojem četiri godine pada kiša svaki dan. Meni je i sada ‘ladno oko vrata kada pomislim na to vreme. Ali, klima mi je pomogla da napravim rezultat, jer igrači nisu imali kud, samo treniraš i kisneš, nema šta drugo“, u svom stilu je objasnio Maljković.
Da bi još bolje opisao život u Francuskoj, prisetio se jedne anegdote, uz citiranje čuvenog državnika.
„Jedan od najvećih državnika za mene, Šarl de Gol, rekao je ‘Kako da upravljam zemljom koja ima 427 različitih vrsta sira’… Desila mi se i situacija, igrač dođe i pita me da ide na porođaj žene, da nosi kameru, svašta… Ja kažem ne može, šta ćeš tamo, ali ispod oka vidim mog pomoćnika da mu nije baš svejedno zbog toga. Pitam Didijea o čemu se radi, je l’ to kod njih normalno, kaže mi da je to tamo običaj i uvek idu. Ništa, zovi ga i reci mu da može da ide, odmah sam video kako je obojici laknulo. Danas je to svuda normalno“.
IZDVAJAMO ZA VAS
Nije ovo bila puka šetnja, već iz ranga onih kroz koju deli brojne anegdote i priče koje oplemenjuju. Priseća se Maljković na svakom koraku nekog segmenta iz trofejne karijere, od Splita preko Barselone, Limoža i Atine do Madrida i Malage, pa je sa Unikahom, na primer, osvojio poslednji evropski kup koji se zvao po Radivoju Koraću. I taj pehar iz 2001. mu je posebno značajan, kaže da je to jedini igrač kog nije imao čast da upozna, ali je zato znao da ceo tim Unikahe pred finale odvede na grob velikana jugoslovenske košarke.
Za Božu Maljkovića nema nepremostive prepreke, rešenje uvek može da se nađe, i ponosno govori kako veliki igrači čine ekipu jakom, a trenere boljim i pametnijim. To su reči sada predsednika Olimpijskog komiteta Srbije koje dovoljno govore o njegovom shvatanju i igre, ali mogu na brojne načine da se primene i na različite aspekte života. Ako želite da vidite širinu te slike…
Osvojeni trofeji Božidara Maljkovića
Tri puta šampion Jugoslavije (1988, 1989. i 1990)
Osvajač Kupa Jugoslavije (1990), osvajač Superkupa Jugoslavije (1990)
Osvajač španskog Kupa kralja (1991) i prvenstva (2005)
Dva puta šampion Francuske (1993, 1994)
Dva puta osvajač francuskog kupa (1994, 1995)
Pobednik grčkog kupa (1996)
Četvorostruki osvajač Evrolige (1989, 1990, 1993. i 1996)
Pobednik interkontinentalnog kupa (1997)
Osvajač Kupa Radivoja Koraća (2001)
Lična priznanja
Tri puta trener godine u Jugoslaviji (1988, 1989, 1990)
Dva puta trener godine u Francuskoj (1993, 1994)
Dva puta najbolji trener Evrope (1989, 1990)
Dva puta trener godine u Evropi izabran od strane FIBA basket magazina (1993, 1996)
Od strane FIBA proglašen za jednog od deset trenera koji su obeležili vek košarke u Evropi (2007)
Član Kuće slavnih španske košarke (2023)
BONUS VIDEO Božidar Maljković o Nikoli Jokiću u serijalu Nova.rs „100 godina košarke u Srbiji“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
