Borcu je malo falilo da Zvezdu ošamari u Kupu kao niko, sad se opet nada najvećem uspehu u trci za Žućkovu levicu

Jedna od fotografija iz prošle godine nije možda bila toliko zapažena, ali slikovito opisuje deo košarkaškog karaktera jednog mesta gde odeš da opereš ruke u reci pa onda uzmeš loptu u ruke.

Tipuj na domaću košarku uz MaxBet!

Fotografija je nastala tokom priprema Alekse Avramovića za Mundobasket u Manili, gde je Aleksa, inače rođeni Čačanin sa petnaestak ljudi, uglavnom mladih, u svom gradu i naporno radi da bi se što bolje spremio za najveći izazov u karijeri.

Da ništa nije slučajno rekao je tada Slobodan Šarenac, poznati košarkaški komentator, pa nije bilo slučajno ni što je Aleksa istog leta postao miljenik nacije u Manili. Jednostavno, rad se isplatio.

Energijom je kupio svakog ko je navijao za „orlove“ i bodrio ih na Svetskom prvenstvu sve do poslednjeg stepenika i srebra.

Za zlato je bilo potrebno još „ono nešto“, ali to je stvar o kojoj sada ne treba ni pričati. U danima kada se igra Kup Radivoja Koraća, dva kluba iz istog onog grada iz kog je i jedan od najvećih košarkaških trenera svih vremena, Željko Obradović, imaju dva predstavnika na završnom turniru Kupa.

Verovatno onda ni to nije slučajno, jer se u četvrtfinalu u sredu popodne u niškom Čairu (17.00) sastaju Borac i Čačak 94.

Navikli smo godinama unazad da Beograd ima više predstavnika i da iz ostalih mesta – ko se kvalifikovao, kvalifikovao se.

Čačak je ipak nešto drugačiji, pa ima sada već jednog ustaljenog abaligaša, ekipu Borca koja sedam puta zaredom učestvuje na završnom turniru Kupa i devet od 2014. godine naovamo.

Imao je Borac još dva plasmana na turnir 2008. i 2009. godine i do sada nijednom nije uspeo da prođe četvrtfinale.

Mnogi Čačani još pamte koliko je malo falilo da se plasiraju u prvo polufinale 2018. godine kad su umalo na kolena bacili Crvenu zvezdu.

Imali su tada osam razlike na tri minuta pre kraja, imali su i raspoloženog Iliju Đokovića koji je ubacio 18 poena, ali ni on ni saigrači nisu mogli da urade ništa u produžetku i izgubili su 83:79.

Tada je Nemanja Dangubić pogodio slobodno bacanje za izjednačenje desetak sekundi pre kraja i ispostaviće se, njime praktično zapečatio sudbinu Borca, kluba nastalog svega mesec dana posle te iste Zvezde.

Borac je 1954. godine Borac počeo da dobija dvoranu kraj Morave, ali je izgradnja završena tek 15 godina kasnije.

Samo devet godina nakon osnivanja je zaigrao i Prvu saveznu ligu, za koju s ponosom u Čačku kažu da je tada bila najjača u Evropi.

A koliko je duga i duboka tradicija spomenutog kluba govori i to da su pre oko pola veka u njegovom dresu igrali Radmilo Mišović, Dragan Kićanović, nešto kasnije i Željka Obradovića.

U sezoni 1972/1973 Borac je bio četvrti u ligi i plasirao se u, tada evropski Kup Radivoja Koraća, a publika je na terenu mogla zajedno da gleda Kićanovića i Mišovića, čuvenog Maršala sa Morave.

Kićanović je tada sa samo 20 godina znao da ubaci i do 59 poena na utakmici kada nije bilo trojki, dok je Željko Obradović dobio nadimak „Cepač“, ili kasnije skraćeno Žoc.

Upravo je on septembra 2017. godine doveo u svoj Čačak ekipu Fenerbahčea, a istanbulski tim je četiri meseca ranije postao šampion Evrope.

Dobili su Turci taj meč sa 93:81, dok je Obradović na neki način hteo da vrati klubu u kom je već sa 18 godina dobio šansu u prvom timu.

Timu, koji se već dugo hvali radu sa mladim igračima, priključivali su se i neki od igrača poput Raduljice, Teodosića, Labovića, Ercega jer je Borac od sezone 2002/2003, pa do sezone 2008/2009 imao poslovno-tehničku saradnju sa FMP-om.

Jedan od poznatijih igrača koji su u novije vreme ponikli u Borcu je spomenuti Marko Marinović. Popularni Malina je za Borac debitovao u sezoni 2000/2001, a onda se vratio u klub u svojoj poslednjoj sezoni karijere 2017. godine posle čega je postao trener Borca u narednih nekoliko godina.

Borac je upravo od 2017. do 2020. godine igrao u ABA ligi 2, da bi se od sezone 2020/2021 preselio u prvu diviziju regionalnog takmičenja.

Do sada nije uspeo da se popne dalje od 11. mesta na tabeli u protekle tri sezone, ali se današnji trener Dejan Mijatović nada da bi to moglo da se promeni sada kada je tim iz Hale kraj Morave na desetoj poziciji sa osam pobeda i 12 poraza.

Mijatović bi sada, sa timom predvođenim Ronaldom Seguom (16,5 poena po meču) mogao da se nada da će prvi put proći do polufinala Kupa.

U dosadašnjem delu sezone su i Danilo Tasić, Tajler Birts i Džavon Frenklin bili dvocifreni u poenterskoj koloni, dok je Aleksa Uskoković već sakupio određeno iskustvo u organizaciji igre, pa nema sumnje da se Borac nada jednom od većih uspeha u svojoj istoriji, baš u Nišu ove godine.

Prvi tim Borca ove sezone (bar jedna odigrana utakmica):

Birts, Čarapić, Frenklin, Manojlović, Nikolić, Perot-Hant, Nikolić, Šalić, Talić, Tasić, Todorović, Tomašević, Uskoković, Segu, Rebrača, Radović.

BONUS VIDEO: Andrea Trinkijeri o A licencama za Partizan i Crvenu zvezdu