5
U susret Mundobasketu i novoj sezoni
Jovica Arsić, poznati srpski trener, u intervjuu za Nova.rs otkrio je kako šta očekuje od novog posla u Rusiji i Srbije na Mundobasketu, a popričali smo i o njegovom trenerskom razvoju, putu Vasilija Micića do NBA, klupskoj košarci u Srbiji…
Od ovog leta imate novi angažman u klubu Jenisej iz VTB lige. Šta očekujete od novog izazova u trenerskoj karijeri i koji su ciljevi?
PROČITAJTE JOŠ
„Očekujem uzbudljivu sezonu i veliki rad. Lični cilj mi je da se pozicioniram kao trener koji može uspešno da radi na nivou VTB lige, a kolektivni da pre svega izgradimo osnovu za duži vremenski period, jer je došlo do smene generacija u klubu, i da probamo da udjemo u plej-of“, počeo je Arsić za Nova.rs.
Šta je ono što Vi kao trener donosite ekipi koju preuzmete?
„Kao trener donosim određeno iskustvo u izgradnji tima, a specifičnost bi mogla da bude ta da sam uspevao da se nosim sa “bogatijim” klubovima, trenirajući timove koji nisu favoriti u takmičenju.“
Od koga ste učili trenerski posao i od koga danas mladi da uče, pre svega u Srbiji?
„Učio sam, kao i svi srpski treneri, od naših velikana, na seminarima (Ivković, Pešić, Obradović, Vujošević…), a lično i od pokojnih kolega Đokića i Stepandića. Danas je mlađim trenerima učenje dosta olakšan, jer putem interneta imaju pristup idejama i praksi svih velikih košarkaških umova.“
Šta je kamp Yubac doneo Vama, a šta mislite da Vi donosite kampu sve ove godine?
„Yubac mi je pružio priliku da se uvek vratim na početak i radim na osnovama košarkaške igre. Mladi sa mnogo više entuzijazma pristupaju treningu i napredak je primetan iz treninga u trening. Mislim da Yubac-u donosim iskustvo u radu sa mladima i dobru energiju za učenje i rad kampera, jer ovo radim uz veliko zadovoljstvo.“
Koliki značaj jedan takav kamp ima za razvoj mladih talenata u Srbiji i na koji način oni treba da se razvijaju?
„Velika je stvar to što Yubac ima specijalističke programe koji se razlikuju od ostalih kampova, takođe važna je i izražena internacionalnost kampa, jer deca uz sticanje košarkaškog znanja, imaju priliku da grade prijateljstva sa kamperima iz bukvalno celog sveta. Što se načina razvoja tiče, mislim da bi malo više akcenta trebalo da stavimo na metodiku i postupnost u izgrađivanju košarkaških navika, jer bez dobre osnove nema stabilnog rasta.“
Već dugo poznajete Vasilija Micića. Kako vidite njegov put i ono što on radi za srpsku košarku kroz svoju karijeru?
„Vasa je svoj put gradio strpljivo, uz veliki rad i konstantan napredak. Priznanja koja je dobio govore dovoljno o tome šta radi za promociju srpske košarke, i mi s ponosom ističemo da je prve košarkaške korake napravio na Yubac-u.“
Kako komentarišete odlazak Micića u NBA i kako vidite njegovu budućnost u Americi?
„Logičan sledeći korak u blistavoj karijeri, mislim da je moglo da se dogodi i ranije, ali verovatno se neke kockice nisu složile. Sad kad se odlučio na taj korak očekujem da igra veoma značajnu ulogu u timu i verujem da će Oklahoma biti mnogo konkurentniji tim ove godine.“
Sudeći po rezultatima mlađih selekcija, Srbija je daleko iza Španije, Francuske, Amerike… Kako komentarišete te rezultate i gde škripi u srpskoj košarci?
„Što se rezultata tiče, oni su dugo bili daleko iznad realnih, u smislu potencijala i uslova u kojima se radi. Radi se o državama koje imaju mnogo veću bazu i više ulažu u rad sa mladima. Zabrinjavajuće je to što poslednjih godina imamo problem i sa selekcijama koje su na našem nivou ulaganja. U osnovi problem je to što veliki broj klubova u unutrašnjosti apsolutno ne obraća pažnju na rad sa mladima, što nije samo njihova krivica, druga stvar je što veliki broj mladih, talentovanih, nedovoljno afirmisanih trenera odlazi u inostranstvo i radi na razvoju dece tamo.“
Radili ste sa seniorskom reprezentacijom Srbije i bili deo ekipe zajedno sa Svetislavom Pešićem. Kakva su Vaša iskustva sa tih reprezentativnih pohoda?
„Iskustvo rada u reprezentaciji je verovatno najbolje u mojoj košarkaškoj karijeri, jer sam imao priliku da učim od jednog od najuspešnih evropskih trenera i da gledam kako treniraju neke od najvećih igrača evropske košarke svih vremena.“
Mnogo toga se promenilo od 2001. godine. Kako Vi vidite razvoj srpske košarke kroz tih dvadesetak godina? Šta može bolje i gde treba da se menjamo?
„Posle 2000. godine mi smo uspeli da srušimo stari sistem koji je bio dosta uspešan i još uvek nismo uspeli da izgradimo novi, primeren trenutnim okolnostima. Pitanje je veoma kompleksno, ali mislim da osnovno rešenje leži u jačanju starih košarkaških centara (Čačak, Kraljevo, Valjevo, Kragujevac, Leskovac, Subotica…).“
Šta očekujete od Srbije na Mundobasketu nakon nekoliko zaređanih neuspeha na velikih takmičenjima?
„Od reprezentacije očekujem medalju, jer verujem da imamo potencijal što se tiče igrača i stručnog kadra, nadam se samo da ćemo imati više sreće u odnosu na prethodno prvenstvo i da će nas mimoići bolesti i povrede važnih igrača.“
Šta mislite o budućnosti ABA lige i potencijalnom formiranju moćnije srpske lige?
„S obzirom na odnos snaga u ABA ligi, mislim da bi mnogo bolje bilo da se naši klubovi vrate u KLS i time pomognu ostalim košarkaškim centrima da dobiju na važnosti. Jasno je da to ne ide lako zbog povezanosti između ABA lige i Evrolige, ali se nadam da ćemo u skorijoj budućnosti i to da vidimo.“
Kako komentarišete uspehe Zvezde i Partizana u godinama za nama?
„Uspesi dva naša velikana su u direktnoj vezi sa povećanim ulaganjem i iskreno se nadam da će nastaviti u istom smeru i da će se konačno izboriti za sticanje A licence u Evroligi. Verujem da je veliki udeo u tenzijama između dva kluba upravo to što smo godinama imali jednog evroligaša, i to je za dva velika rivala bilo praktično „pitanje života i smrti“ (pobednik i učesnik Evrolige u sledećoj sezoni ima bolju startnu poziciju na tržištu igrača i kod sponzora).
Kako vidite budućnost „večitih“ na evropskom tlu?
„Vidim ih kao stabilne Evroligaše i redovne učesnike KLS-a.“
Nisu Zvezde i Partizan jedini srpski klubovi na koje treba obratiti pažnju. Mogu li se mladi perspektivni igrači na pravi način razvijati i u klubovima poput Mege i FMP-a i da li takvim klubovima treba posvetiti više pažnje?
„Jasno je da Crvena zvezda i Partizan predstavljaju krem naše košarke, ali verujem da uz pomenute Megu i FMP i klubovi poput Borca, Vojvodine, Spartaka, Radničkog iz Kragujevca zaslužuju više pažnje i resursa kako bi pomogli velikanima u izgradnji asova za nacionalni tim i sačuvali teško stečeni rejting srpske košarke na svetskom nivou“, zaključio je Arsić za Nova.rs.
