Aleksandar Đorđević se i dalje sa velikim emocijama seća utakmice između Partizana i Virtusa u Beogradu.
Legenda jugoslovenske i srpske košarke je dočekana ovacijama, iako se našla na suprotnoj strani.
„Veliki ponos… Bilo je posebno, ja sam odrastao kao navijač Kićanovićevog i Dalipagićevog Partizana. To je veče na kom ću zauvek biti zahvalan. Tih 18.000 navijača nije svesno koliko me je učinilo ponosnim i ostajem im dužan zbog toga“, rekao je Đorđević.
Uprkos turbulentnom početku trenerske karijere, Đorđević je reputaciju stekao kao selektor reprezentacije Srbije, a posle epizoda u Panatinaikosu i Bajernu je, u martu prošle godije je seo na klupu Virtusa iz Bolonje.
„Kao trener nikada nisam zadovoljan, čak i posle pobede ja razmišljam o sledećoj utakmici. Nikada nisam srećan. Ostavljam drugima da sude o tome“, naveo je Đorđević za „Jurodivoušn“.
On je istakao da mu je u tranziciji iz uloge igrača u trenera pomoglo to što je tokom profesionalne karijere bio plejmejker.
„Nisam bio dominantan atleta pa sam morao košarkašku inteligenciju da učinim svojom najvećom vrlinom. Kad sam završio karijeru gledao sam utakmice sa tribina, ali kada sam stao pored terena video sam igra ima magičan dodir za moju dušu…“
Đorđević je govorio i o šutevima za pobedu u poslednjim trenucima.
„Ni sa jednog treninga ili basketa u kraju nisam otišao da nisam pokušao da pogodim takav šut, izmišljajući sve moguće scenarije. Kao što Majkl Džordan kaže, morate da izvedete mnogo takvih šuteva jer ćete mnogo i promašiti. Potom, neophodno je da dobijete poverenje saigrača, svakog dana. Bilo je mnogo promašenih šuteva, ali ih se ne sećam. Pamtim onaj protiv Hrvatske i onaj protiv Huventuda“.
Srbin je bio jedan od igrača koji je igrao i za Barselonu i za Real Madrid, klubove koje je „povezao“ svojim direktnim transferom iz jednog u drugi.
„Profesionalizam je ključna reč u toj priči. Samo to može da bude merljivo, zajedno sa statistikom i ljudima koji to vrednuju. Postoje razlozi za moje odluke, recimo u Barseloni tadašnji trener Aito Reneses nije želeo da me zadrži i ja sam se samo spakovao i otišao tamo gde me žele“.
Đorđević je u Virtusu spojio svoj nekadašnji tandem iz reprezentacije Srbije, Miloša Teodosića i Stefana Markovića.
„Oni su veoma različiti, ali na terenu funkcionišu idealno. Jedan je potpuno nepredvidivi talenat, a drugi je čelični karakter. To je mešavina koju sam uvek voleo“, istakao je Đorđević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare