0
Sećanje na legendu.
U muzeju na stadionu Crvene zvezde otvorena je izložba posvećena čoveku po kom stadion na kom crveno-beli igraju svoje utakmice i nosi ime, Rajku Mitiću.
PROČITAJTE JOŠ...
Svečanoj ceremoniji povodom obeležavanja 100 godina od rođenja čuvenog čika Rajka, koji je na svet došao 19. novembra 1922. godine u Bačkoj Palanci i u decenijama koje su usledile postao legenda tima sa Marakane, zbog čega je zaslužio status prve Zvezdine zvezde.
„Jedan broj ovde prisutnih je bio savremenik Rajka Mitić i igrao sa njim. Obeležavamo značajan jubilej, stogodišnjica njegovog rođenja, naše prve legende kluba, koji je na neki način i utemeljio zvanje legendi kluba. Rajkove zaslue su ogromne, on je simbol našeg kluba i sadašnja generacija na ovaj način želi da oda to priznanje, da ga i sve buduće generacije zvezdaša pamte, ali i da bude inspiracija u njihovom radu, da postignu ono što je naša prva legenda ostvarila u Zvezdi. Želim da se prisutni savremenici podsete tog vremena, a mladi da pogledaju i da nauče kako se nekada igralo, radilo i vodilo u Crvenoj zvezdi“, rekao je Svetozar Marković, predsednik Zvezde, na otvaranju izložbe.
Reč su potom dobili i Dušan Savić, Jovan Kule Aćimović i Dušan Maravić.
„Pripala mi je čast da kažem nekoliko reči o Rajku Mitiću – prvoj Zvezdinoj Zvezdi. Kao što je rekao imenjak Dušan Maravić, neponovljivoj ličnosti u Crvenoj zvezdi, u jugoslovenskom i srpskom fudbalu. Rajko je u to vreme bio protitip ne samo najboljeg igrača Jugoslavije, već i model kako bi trebalo da izgleda čovek novog vremena. Pošten i poštovan, u čije se stavove i odluke nije sumnjalo niti se njegova odluka dovodila u pitanje. Stariji se sećaju da je Rajko jednog od svojih najboljih prijatelja i kolega Branka Stankovića isterao sa terena zbog jednog nepromišljenog gesta, a to mu nisu zamerili navijači, uprava i trener.
Rajko je znao u Splitu da izvede ekipu sa terena i povuče u svlačionicu posle incidenta navijača Hajduka. Naravno svi su bili kažnjeni sem Bore Kostića koji je bio pogođen kamenom u glavu i nije se nastavila utakmica. Otac je bratu i meni usadio ljubav prema fudbalu i Crvenoj zvezdi zahvaljujući Rajku Mitiću zbog kojeg je počeo da navija za Zvezdu. U to vreme je bilo puno velikih fudbalera, a Rajko je bio jedan od najvećih i najveći gospodin od svih. Smatrao je naš otac da kada je neko takav onda su svi igrači u klubu pored njega gospoda i zato je počeo da navija za Crvenu zvezdu. Imao sam tu sreću da smo se često družili na Zlatiboru, a i dok sam igrao u Zvezdi 10 godina, bilo je nezaboravno naše putovanje. Prva turneja u Australiji gde je Rajko Mitić bio vođa puta kome je teško padalo mesec dana daljine i odsustva od Beograda. Stalno smo se šalili da ide i na sledeću turneju sa nama kao vođa puta, a znao je to na svoj način da prokomentariše.
Svima je bio uzor, postavio je ljudske i igračke standardne svima koji smo nosili crveno-beli dres i posle njega nije bilo lako nositi kapitensku traku niti Zvezdin dres. Trebalo je biti dostojan i nositi Rajkovu osmicu. Sreća Zvezda je uvek imala velike igrače koji su opravdali to poverenje. Jedna velika i neponovljiva ličnost. Duško Radović, veliko ime srpske kulture je bio prijatelj sa Rajkom Mitićem još iz mlađih dana dok su živeli u Košutnjaku. Navijao je za Rajka Mitića pre rata, a posle za Rajka Mitića i Zvezdu sve do kraja karijere Zvezdine osmice, u crveno-belom dresu kada je prestao da navija za nas i počeo nekim čudom da navija za komšije. Postoji anegdota gde je majka Matije Bećkovića rekla za Dušana Radovića: “Tako pametan čovek, a može da navija za Partizan”. Ali on je navijao za Zvezdu sve dok je Rajko igrao. Posle toga je rekao da ne može da navija jer više nema Rajka Mitića“, rekao je Savić.
Potom je reč preuzeo Aćimović:
„Rajko Mitić i njegove sportske zasluge su u svakoj porodici, pa i mojoj, bile sastavni deo odrastanja i vaspitanja. Kao dete rastao sam uz to ime i legendu, jer moj otac je na neki način Rajkov ispisnik, čak je i drugovao sa njim. Od oca sam čuo mnoge stvari koje čak nisu bile objavljene. Kada sam kao dete došao u Crvenu zvezdu svi mitovi i legende su sažete u jednom imenu, a to je bata Rale. Imao sam jednu ogromnu igračku i ljudsku sreću da odrastem uz duhovne i sportske postulate koje je Rajko sigurno uneo u Crvenu zvezdu.
Na kraju zahvaljujući bata Raletu sam postao reprezentativac Jugoslavije kada to nisam očekivao ni sanjao. Desilo se da sam vanredno pozvan na rimsko finale koje sam prethodno gledao na televiziji. Taj izbor je u najvećem procentu odredio moj budući sportski život. U to ime mu se zahvaljujem, njemu i naravno Crvenoj zvezdi kao kući u kojoj smo odrasli i izrasli u ljude“, otkrio je Aćimović.
U čast prve Zvezdine zvezde - Rajka Mitića, koji je rođen na današnji dan pre tačno 100 godina, otvorena je izložba. Svi zvezdaši imaće priliku da do 20. decembra u Muzeju FK Crvena zvezda vide predmete koji obeležavaju život legendarnog fudbalera.
— FK Crvena zvezda (@crvenazvezdafk) November 19, 2022
🔴⚪️#fkcz pic.twitter.com/qIpge1pFNl
Na kraju, reč je dobio i Maravić:
„Moglo bi se danima, mesecima i godinama pričati o Rajku Mitiću i ne reći sve ono za šta je zaslužan i kakav je bio. Kada sam imao 19 godina to je bilo 1958. godine, znači 64 godine od tog trenutka se sećam kada su doktor Aleksandar Obradović, Rajko Mitić i Milorad Pavić Miša dobili od Slobodana Penezića Krcuna zeleno svetlo da uzmu fudbalski klub u ruke. Na ovom stadionu 1958. godine, sećam se šljake i drvenih tribina koje su se tada ljuljale kao brod, pozvao me je Aca Obradović. Za njega se govorilo da baš ne poznaje mnogo fudbala, a videće se kasnije da mnogo zna. Pozvao me je da sednem pored njega, a Crvena zvezda je ovde igrala sa Dinamom. Rekao mi je da ću gledati utakmicu, ali da ću samo videti Rajka Mitića. Da me ništa drugo neće interesovati osim njega. Kod kornera svi igrači idu u sredinu kao u “čoporu”, a Rajko Mitić se povuče ostane sam i njemu lopta dolazi posle kornera jer je prešla sve igrače.
Neverovatan je utisak da posle 64 godine to i dalje ne mogu da zaboravim, kako je doktor Aleksandar Obradović znao da kaže sve. Te 1958. godine 29. novembra za Kup Maršala Tita su igrali Crvena zvezda i mostarski Velež. Rajko Mitić je odigrao njegovu oproštajnu utakmicu za Crvenu zvezdu. Osvajamo kup – Rajka Mitića dižemo u nebesa. Jedna od najpopularnijih ličnosti sporta od 1945. je bio Rajko Mitić. Kao sportski direktor kluba, sa doktorom Obradovićem i trenerom Pavićem su dominirali šest godina. Kao Crvena zvezda sada, sve je funkcionisalo na jedan divan način. Poštovali smo Rajka i on nas iznad svega. Uvek je u večernjim časovima šetao sa trenerom da nas poseti u sobama gde smo bili pred utakmice. Bio je blag. Osvojili smo mnoge međunarodne turnire, a to je „Pariski turnir“ koji se redovno održavao i Crvena zvezda je na njemu imala veliki uspeh, kao i na turniru “Standiago de Čile” u Južnoj Americi na kom je učestvovao i Botafogo koji je imao sedam reprezentativaca u to vreme i sledeće godine osvojio Svetsko prvenstvo.
Crvena zvezda ih je dobila 1:0 i osvojili smo turnir zahvaljujući tadašnjem rukovodstvu, igračima i stručnom štabu. Rajko Mitić je neponovljiva osoba, nije mogao da se zameni. Bilo nas je ovde, četiri ili pet igrača iz bivše Jugoslavije, ne da bi zamenili Rajka Mitića već da bi nosili dres sa brojem osam. Jer Rajko Mitić se ne zamenjuje. Imao sam tu sreću da taj dres sa brojem osam dobijem, zaigram sledećih šest godina, odigram 241 utakmicu i postignem 82 gola. Kasnije su dolazili drugi igrači koji su takođe doprineli Zvezdi. Pričam sa posebnom emocijom i ne zaboravljam nijedan trenutak šta se dešavalo u tom periodu kada sam upoznao Rajka Mitića. Nisam mogao ni da sanjam da ću jednog trenutka doći u situaciju da mi je on sportski direktor, da sarađujem sa njim i da me podržava. Nemoguće je sve reći o njemu, ali je bio primer sportiste, igrača, nekoga ko je na taj način predstavljao naš klub. Vidimo danas po svemu kolika nam je čast što obeležavamo sto godina od njegovog rođenja“, zaključio je Maravić.
Izložbu je moguće videti u muzeju crveno-belih.
Rajko Mitić je preminuo 29. marta 2008. godine.
Za Zvezdu je odigrao 572 utakmice i postigao 262 gola za 14 sezona, a tokom karijere je stekao status jednog od najvećih fudbalskih džentlmena.
BONUS VIDEO Srbin u opancima i sa šajkačom došao u Dohu da bodri Srbiju
