0
"Izvinite, da ne znate možda gde je prodavnica Lajpciga?" - Znam, prijatelju, ali kog Lajpciga?
Ček, ček, pa valjda se to podrazumeva? Ispalo je da se ne podrazumeva, jer stanovnici spomenutog grada na istoku Nemačke imaju u glavi svest da u gradu igra više klubova kojima se sticajem istorijskih okolnosti donekle i imena prepliću.
PROČITAJTE JOŠ:
Sa jednim je Crvena zvezda u sredu igrala svoj meč u Ligi šampiona, a drugi je, iako istorijski slavniji i kontroverzniji, danas poprilično zaboravljen. Bar van svog grada i zemlje.
Međutim, koliko je kod Nemaca razvijena ta fudbalska kultura vidi se i po tome što čak i niželigaši imaju svoje baze navijača i svoje navijačke prodavnice.
Otud i nedoumica kod slučajnog prolaznika, koji ljubazno podseća na to da u Lajpcigu postoji i RB Lajpcig, danas daleko jači i popularniji, onaj koji je trenutno četvrti u Bundesligi, ali i nekadašnji VFB Lajpcig, odnosno Lokomotiva Lajpcig.
To da je Crvena zvezda u sredu gostovala u Nemačkoj i izgubila od RB Lajpciga 3:1 sada je već arhivirana priča. Neki od igrača koji su prošli kroz taj klub su Joško Gvardiol, Dominik Soboslaj, Mateus Kunja, Nabi Keita, Kristofer Nkunku, Nordi Mukijele, Dajo Upamekano, a tu je i sada Timo Verner.
Svi su manje ili više poznata imena u vrhunskom evropskom fudbalu. Pa šta je RB Lajpcig imao od toga? Gotovo ništa. Bilo bi nepošteno reći potpuno ništa, jer ima dva kupa, poneki Superkup Nemačke i tu priča staje.
Nije malo, s obzirom na to da je priča RB Lajpciga počela 2009. godine kada su kupljena prava na takmičenje od petoligaša Markranštada, pa se Lajpcig onda uspinjao do Bundeslige jer je plan bio da to učini za osam godina.
Dobra „lova“ i jednako dobar plan i organizacija značili su da će početi da privlači i veći broj navijača kako vreme bude odmicalo. Zato smo u sredu uveče mogli da vidimo ispunjenu „Red Bul arenu“, gde su navijači „crvenih bikova“ kao u transu ponavljali imena igrača ili ih uzvikivali posle golova Zvezdi.
Da nije pre sada skoro 20 godina bilo „intervencije“ Franca Bekenbauera, RB Lajpcig se danas ne bi zvao tako nego bi klub verovatno bio u Minhenu, Hamburgu ili drugde.
Što bi, kad se sada pogleda, bilo pogrešno, jer Lajpcig nije u tom trenutku imao bundesligaša od 1994. godine, a bio je jedno od mesta sastanaka kada je formiran Fudbalski savez Nemačke. Takoreći kolevka organizovanog fudbala u toj slavnoj fudbalskoj zemlji.
Dakle, navijači RB Lajpciga neku svoju istoriju tek sada stvaraju, dok u istom gradu, u samom centru postoji i prodavnica, a nešto dalje od centra i stadion „Bruno Plahe“ koji podseća na činjenicu da u njemu igra i Lokomotiva Lajpcig.
Njegova istorija je živopisnija i daleko duža od RB Lajpciga, kreiranog na temelju plana i novca. Lokomotiva se nekada zvala VFB Lajpcig, odnosno SC Sportbruder Lajpcig, klub formiran davne 1893. godine.
Dakle, preko 129 godina igranja fudbala u klubu koji je bio i prvi šampion Nemačke, deset godina nakon što je osnovan kao najstariji klub u Nemačkoj. Pobedili su tada DFC Prag u finalu.
Danas kad biste otišli na njegov stadion, zapitali biste se da niste u Drugovcu, Klenovniku ili na stadionu Mladog radnika, pre nego na terenu nekog nemačkog kluba.
Karikiram, ali stvarno je tako, jer ne izgleda preterano ugledno za ono što smo navikli da gledamo u Bundesligi kao referentnoj tački nemačkog fudbala.
Klub je i 1904. mogao da gira za titulu, plasirao se u finale, ali je meč otkazan zbog protesta Karlsruea zbog spornog polufinala sa Britanijom iz Berlina.
Meč je otkazan samo nekoliko sati pre zakazanog početka, dok 1905. godine Lajpcig nije mogao da pokrije troškove puta da bi igrao prvo kolo plej-ofa.
Do 1914. je taj klub ipak uspeo da osvoji još dve šampionske titule i igrao je još nekoliko finala. Nakon toga više nikad neće biti isti.
Kasnije su politička previranja i ishod ratova odredili njegovu dalju sudbinu, Lokomotiva je za sponzora dobila železnicu u, sada već, Istočnoj Nemačkoj i klub će još nekoliko puta rotirati ime VFB i Lokomotiva do danas kada nosi ovo „železničko“ ime.
Njegov rival tokom godina nije mogao da bude RB Lajpcig koji nije bio ni na mapi, već Čemi, što na sportskoj, što po političkoj osnovi.
Navijači Čemija su uglavnom levo orjentisani, dok su Lokomotivini, bar ono tvrdokorno jezgro, desničari koji zalaze i u polje odavno ozloglašenog fašizma.
Zato je okršaj ova dva kluba u kup takmičenju 2016. u novinama nazivan „nemački huliganski samit“, a po gradu i danas mogu da se vide nalepnice Čemija i Lokomotive.
Lokomotiva se tokom istorije sastajala u evropskim takmičenjima i sa Arsenalom, Milanom, Barselonom, ali i sa Vojvodinom u drugoj rundi Kupa sajamskih gradova u sezoni 1967/1968, kao i sa Veležom iz Mostara.
Gubili su Nemci i od Ajaksa u finalu Kupa pobednika kupova, u polufinalu Kupa UEFA 1974 dok su osvojili Intertoto kup 1966.
Lokomotivina, ili Lajpcigova istorija je vezana i za Crvenu zvezdu i Partizan jer je tamo igrao nekadašnji igrač crno-belih Kujtim Šalja, dok se Darko Pančev, Zvezdina „Kobra sa Vardara“ i dalje dobro pamti među navijačima.
Pričaju da je upravo Pančev, tačnije veliki novac plaćen za njega bio deo razloga što se klub urušio kad je probao da opstane u Bundesligi u sezoni 1993/1994.
U godinama posle ujedinjenja Nemačke, ostao je taj jaz između jedne i druge strane, pa i danas vidimo da su oni sa zapada jači, zbog čega je današnji RB Lajpcig bio potreban tom gradu.
Elem, Pančev je sredinom devedesetih dobio unosnu platu kad je došao na pozajmicu iz Intera, pojačao je klub i probao da ga digne sa dna Bundeslige, nije uspeo, a Lajpcig je stagnirao.
Od tada do danas nije ponovio nekadašnje rezultate, titule su davno zaboravljeni san, a Lokomotiva je u četvrtom rangu i Regionaligi Nordost od 2021.
To je ne sprečava da ljudi pamte klub sa stadiona koji može da okupi 15.600 ljudi i da u svom klupskom šopu, malom i zavučenom, ni blizu pompeznom kao RB Lajpcigovom, prodaju svoju robu.
Duksevi od četrdesetak, trenerke sličnih cena, dresovi od pedesetak do 70 evra, šalovi od desetak do 15 evra, šolje od 13, 14 evra, sve to je deo ponude koja u moru Realova, Barselona, PSŽ-ova, Mančester sitija i ostalih, predstavljaju pravu fudbalsku egzotiku.
I dok je RB Lajpcig u međuvremenu posle Zvezde, pobedio i nesrećni Keln sa 6:0, Lokomotiva je savladala Erfurt dok gleda u leđa gradskom rivalu sa 12. mesta tabele svoje lige i po svoj prilici će proteći još mnogo vremena Dunavom dok i „železničare“ ne pogleda sreća kao što je pre petnaestak godina pogledala klub danas poznat kao RB Lajpcig.
BONUS VIDEO