29
Zvučalo je neočekivano, ali "ljubav" između Dušana Vlahovića i Fjorentine je bila kao filmska - planula u sekundi, bila burna i brzo je pukla.
Ni godinu dana nije prošlo otkako je Srbin od igrača koji dobija minutažu „na kašičicu“ došao do statusa superstara, kome nude najskuplji ugovor u istoriji kluba.
PROČITAJTE JOŠ:
29
0
0
2
1
Pazite, to je klub u kom je igrao jedan Gabrijel Batistuta, Roberto Bađo, Frančesko Toldo, Luka Toni, od ovih novijih Mohamed Salah.
Mnogo je tu strašnih imena prošlo i onda će u očima prosečnog navijača „Viole“ Dušan Vlahović možda delovati nezahvalno. Problem je što bi tako mogli da ga dožive i u upravi Fjorentine.
Jer, navijači, ma koliko bili uticajni u Italiji, ipak nemaju neposrednu moć nad nekim ko ima toliko novca da bude vlasnik jednog kluba, kao što recimo ima Roko Komiso.
Fjorentina je Vlahovića dovela 2018. iz Partizana za 1,95 miliona evra i logično je da ne bi baš bila spremna da, kad već može, ne unovči njegov odlazak iz kluba višestruko više.
Problem je što je klub imao nameru da ga zadrži, a Vlahović to neće. Postavlja se pitanje zbog čega? U poslu, tako kategorično se držite svog stava u nekoliko slučajeva.
Prvi je da ste previše sigurni u svoje sposobnosti i da ćete moći da dobijete još jaču ponudu. Druga i ona verovatnija je da već imate na stolu ponudu, daleko bolju od one koju vaš poslodavac ima za vas.
I onda u takvoj situaciji samo čekate najpogodniji trenutak da to iznesete javno kada vam najviše odgovara. U praksi, to bi značilo da Vlahović već ima neku vrstu dogovora sa drugim klubom. Nije nemoguće.
Treća mogućnost je da ste jednostavno nerazumni, što Dušan sigurno nije. Da je pun samopouzdanja, videli smo i po tome kad kaže da bi sa Erlingom Holanom mogao da se „poćera“ u većini stvari, osim možda u brzini.
Osim toga, igra odlično i u klubu i u reprezentaciji i zaslužuje visok ugovor. Italijanski fudbalski novinar Đanluka Di Marcio, otkriva da su sve ponude Fjorentine odbijene, ne (samo) zbog Vlahovića, već zbog menadžera.
Konkretno, Fjorentina je ponudila četvorogodišnju saradnju. Prva ponuda je bila tri miliona evra godišnje, odbijena je.
Druga je bila na četiri miliona evra uz bonus od još milion evra i još neki dodaci uz otkupnu klauzulu od 75 miliona evra.
U tom slučaju je bilo očekivano da se ukupno može zaraditi do 24 miliona u najboljem slučaju po Srbina.
Čitavog leta su trajali pregovori da se ugovor, koji ističe 2023. godine, produži uz bolje uslove, dok su iz kluba kao papagaji ponavljali da hoće da zadrže igrača, pre nego da ga prodaju.
Neka moderna logika nalaže da je posle jedne sjajne sezone, u kojoj igrač postigne 20+ golova, manji klub proda tog igrača većem, jer ne zna hoće li se takva sezona ponoviti.
Utoliko pre kad klub, poput Fjorentine, dolazi sa tržišta sa kog može bez problema da za svog igrača zahteva desetine miliona evra od zainteresovanih.
Međutim, poteškoća je što ni igrači više nisu naivni, pa su svesni sopstvene popularnosti i u krajnjoj liniji – cene.
Di Marcio kaže da su njegovi menadžeri tražii najmanje pet miliona u prvoj godini, šest u ostalim sezonama na period od četiri godine.
Provizija bi bila oko pet miliona evra sa mogućnošću prodaje i deset posto od otkupne klauzule, koja je, kao što smo već napomenuli – 75 miliona evra.
Samo da se Vlahović i njegovi predstavnici ne zaigraju previše sa procenom, jer nije sva moć u njegovim i njihovim rukama.
Ugovor mu ne ističe na kraju sezone, pa onda nema baš slobodu za dva, tri meseca da bira novu sredinu bez ikakvih ograničenja. Može tek za godinu i dva, tri meseca.
Klub može, iako mu to ne bi baš išlo na ruku, da odluči da ga kazni time što će ga skrajnuti, kao što je svojevremeno recimo Arsenal to uradio sa Mesutom Ozilom.
Plaćao ga je papreno, isplaćujući iz nedelje u nedelju 300, 400 hiljada evra i svejedno je Ozil služio kao fikus na tribinama, dok nije otišao u Tursku.
Fjorentina, doduše nema tu vrstu luksuza da se odriče tolikog novca zbog nekog inata, ali teoretski može to da uradi.
Posebno ako se ispostavi da Vlahović već ima jasan plan i ideju gde mu je sledeća destinacija. Spekuliše se sve i svašta – te da je to Juventus, Totenhem, spomenuti Arsenal…
Kao i uvek kada je reč o atraktivnim igračima na tržištu, mediji se utrkuju da ih povezuju sa brdom klubova. Reklo bi se da Dušana traži cela fudbalska Evropa.
To svakako može da mu bude nekakva džoker karta u rukama kada bude i zvanično hteo slobodu od Fjorentine, samo mora računati na to da će poverenje morati da opravda gde god da se nađe.
Poverenje je u Fjorentini opravdao u prethodnoj sezoni, samo da ove sezone, posle propalih pregovora, u Firenci ne kažu „e sad je to poverenje izgubio“.
Natezanje i tenzija koja bi nastala, ne bi nikome išla u korist, ni klubu, a još manje Vlahoviću. Jer, sa njim ili bez njega Fjorentina će nastaviti da postoji i posluje. Dok god on ode za više od dva miliona evra, klub je bar nominalno u plusu.
BONUS VIDEO: Gol Filipa Kostića protiv Bajern Minhena
Pratite nas i na društvenim mrežama: