0
Istorijski momenat u kom se nalazi čitavo čovečastvo je žestoko potresao sportski svet, a time i sve uključene aktere.
Nedeljama unazad sportisti govore kako provode vreme iznenade pauze, neki apeluju na građane, na nekima se sprovode represivne mere kako bi poslužili kao primer, ali ima i onih koji su i dalje aktivni.
U poslednju grupu spadajaju fudbaleri koji nastupaju u fudbalskim ligama Belorusije, Nikaragve i Tadžikistana, čije države nisu pratile princip uveden u ostatku sveta i nastavili su takmičarske sezone.
PROČITAJTE JOŠ
Ako se fudbal igra negde, neko bi to voleo da gleda, zar ne?
U priču ulaze televizije, a sa njima i sportski komentatori koji su umalo ostali bez kompletnog materijala za rad.
Srećom, pojavili su se “ezgotični” i stavili vlasnike glasova koji nam dočaravaju atmosferu sa terena i okoline pred izazove kojima se nisu nadali.
Jedan od njih je Vladimir Novaković, novinar i komentator Sportkluba, kome tokom profesionalne karijere nije bilo strano da prvi krene u prenos neke od novih liga, pre svega zbog svog širokog opšteg obrazovanja i mogućnosti da se brzo prilagodi datim radnim okolnostima.
„Bilo je dosta interesantnih situacija, dosta je moćno, izađeš na ulicu, pogotovo kada je trodnevna pauza, a ti se šetaš. Za one koji ne znaju, živim na 80 metara od posla, ne vidiš nigde nikoga, kao da si upao u neku distopiju“, rekao je Novaković za Nova.rs na pitanje kako se oseća kao čovek sa propusnicom za šetanje u vreme policijskog časa.
Iako je “ausvajs” dobio još na početku uvođenja mera, nije bio toliko svestan da će toliko morati da ga koristi, te da se u prenosima pojavljuje manje-više kao da je sve normalno.
“Kao da je sve normalno” je princip kojim se vode fudbalska rukovodstva Belorusije, Tadžikistana i Nikaragve, pa kad je već tako – okolnostima se valja prilagoditi.
„Sve tri lige prvi put prenosimo, niko na svetu ih nije prenosio. Ali, objektivno, Belorusija je uspela da proda ugovore za televizijska prava u dve države, nezavisno od aktuelne pauze. Ukrajina je jedna od njih, pošto tridesetak fudbalera iz te države igra u Belorusiji, verovali su da će neko da gleda. Prvi vikend je potom prenosilo deset zemalja, a mi smo startovali od četvrte utakmice”.
Prvo kolo beloruske lige se proteglo na četiri dana, a kako je bilo izvesno da se uobičajeni sportski događaji neće moći brzo da se vrate na male ekrane, Sportklub je morao hitno da reaguje, što je Novakovića bacilo na novi test snalažljivosti.
“Utakmicu smo kupili u 16.55, ja sam u tom trenutku čitao magazine Lige Evrope i Lige šampiona, koji se emituju kao da se igra svake nedelje. Kolega koji realizuje program mi je javio da svratim kod njega i rekao mi da u 18.00 prenosim utakmicu. U tom trenutku je policijski čas počinjao od 20.00, prodavnice su radile do 18, a trebalo da odem do prodavnice, da odnesem stvari i da radim ligu koju nikad nisam video. Još, igra Ruh Brest koji prvi put igra prvu ligu, a osnovan je 2015. godine. U 17.52 prvi pogled na duel sa Dinamom iz Minska, o kome postoji istorijsko predznanje, igrao je četvrtfinale Kupa UEFA protiv Željezničara kada je Željezničar nastupio u polufinalu tog takmičenja. Uvek je bio poznat neko od igrača, bilo je reprezentativaca, poslednjih četiri, pet generacija su relativno poznate, generalno za nekog je moglo da se veže. Imali su trenera koji je bio antipod Lobanovskom, bio je selektor osamdesetih. U 17.52 se nije znalo da li ćemo dobiti sastave, ni na čemu konvencionalnom nisu postojali sastavi. Recimo, Soccerway objavljuje sastave čim timovi objave, Danci na primer imaju svoj sajt i sat vremena i 15 minuta pre početka utakmice su objavljene sve informacije. Kada imaš novu ligu pitaš se najpre šta i kako, prenosio sam prošle sezone prvi put Finsku i Island, Finci imaju sajt na samo na svom jeziku, ali postoje sastavi, statistika, čak i pripremni članak, samo treba prevesti alatkama za to na blizak jezik. Navikao sam na razne bizarne situacije, ali ulaziš u prenos, ne znaš ko je na terenu… Do kraja prvog kola Belorusi su počeli da objavljuju sastave na sajtu tamošnjeg Saveza, na beloruskom, ruskom i engleskom. Nije bog zna koliko informativno, ali imaš vesti, tim kola, golove, asistencije, najbolje odbrane. To je malo podataka, ali imaš bar sastav, sudije, kreni pa vozi. Malo toga o beloruskom fudbalu postoji i na Vikipediji, ali bar imaš odakle da „kopaš“. A posle toga…”
Posle toga kreće Tadžikistan
„Ja volim Tadžikistan, ima supertalentovane klince, imam na Tviteru drugare koji prate azijski i afrički fudbal, oni rejvuju na Tadžikistan. Bili su finalisti Azijskog kupa, tukli Kinu, Južnu Koreju, Australiju, a krenuli su od „no-name“ pozicije. Azija je i za reprezentacije i za klubove podeljena na kategorije, 12 najvećih igra Ligu šampiona, sledećih 20 AFC, a ostalih 20 nema nigde, odnosno igraju svoju, treću grupu. Dakle, ni prvak države ne može da igra u Ligi šampiona, ako se država nalazi u trećoj grupi. Tadžikistan je za pet godina stigao iz treće grupe do Lige šampiona, preskočivši srednji deo u rangiranju. Rezultati mlađih selekcija, godišta 2000, 2002 i 2004 su fantastični i kad ih gledaš sve vreme misliš da ima smisla što si probao da ih gledaš“.
Ipak, jedno su kontinentalna prvenstva organizovana, a nešto sasvim drugo nacionalni šampionati…
„Prva utakmica sezone, stiže nam preko partnera njihov skrinšot zapisnika kao zvanična najava i krećeš odatle, nema mnogo podataka, tu je Transfermarket bio od koristi jer beleži više podataka. Sledeći nivo priče, druga utakmica, počinje u 13.00, a dva minuta ranije stiže protokol u rukopisu, nemam pojma šta piše. Kod Belorusa, na primer imaš jasnu grafiku, znaš ko je ko, ovde su jedni označeni plavo, a drugi crveno, dok je na terenu obrnuto. Super je bilo što se bar nisu poklapali brojevi, pa vidiš kod jednih postoji „petica“, kod drugih ne i možeš da se snađeš. U sledećem meču sedam istih brojeva na parketu. Bar da su imali igrače druge boje kože pa da se bar tu zna ko je ko. Agonija“.
PROČITAJTE JOŠ
Hm, da, moguće, ali naš sagovornik u tom trenutku nije znao da ga čeka još veće iznenađenje.
„Nikaragva… Kraj vremena. Liga je pomerila termin odigravanja utakmice sat vremena pred njen početak, a skoro pa je kraj sezone, ostala su još dva kola pred plej-of da se odigraju. Ali, nisu pomerili za sat, nego za 56 minuta. Sedim tri sata u pres-sobi, nisam bio kod kuće, sedeo i čekao, ulazim u kabinu i vidim da sam zakasnio na gol, ispostavilo se jedini na utakmici. Uz to, domaći nisu igrali na svom stadionu već na terenu obližnjeg rivala. Ja ne mogu da objasnim na čemu su oni igrali, tereni na Novom Beogradu su ravniji nego taj teren. Ali, o Nikaragvi postoji predznanje, prenosili smo poslednja dva Gold kupa na kojima su učestvovali, nisu osvojili ni bod, ali su se bar pojavili. Većina reprezentativaca igra u domaćoj ligi, sticajem okolnosti nije ih bilo u ovim timovima pošto je jedan od njih debitant u ligi“.
Tri lige koje su jedine aktivne na fudbalskoj mapi, pošto je i u Burundiju “bubamara” prestala da se kotrlja nisu dosad mogle da budu na vidiku prosečnog ljubitelja fudbala, a Novaković tvri da beloruska liga apsolutno zaslužuje pažnju.
„Belorusi igraju taktički i tehnički zreo fudbal, beloruska liga je jača od srpske i tu nema priče. Ujednačeno je, nijedna ekipa se nije raspala tokom utakmica dosadašnjeg dela prvenstva. Vidiš kako su se kretali rezultati, najbolje četiri ekipe u prva tri kola su uzeli jedan bod. BATE Borisov je tek u trećem kolu uzeo prve bodove. Ipak, teško je za gledanje jer je mnogo defanzivno, osim Energetika svi pogledaju napred, ako vide da nema slobodnih igrača loptu vraćaju štoperima. I to je baš neprijatno. Tadžikistanci su slabiji, imaju tehniku, ali je taktika problem. Odbrane su katastrofa, golovi padaju rutinski. Recimo, na prve četiri utakmice za prvo poluvreme su se desila dva gola, u drugom 17. Posle 70. minuta niko više ne može da se brani. Nikaragva je gora od bilo čega jer ne mogu da shvatim da li ne znaju ili je zbog terena. Nemoguće mi je da toliko ništa ne znaju. Imaju fudbalere iz Hondurasa, Kolumbije, nisu to fudbalski nepismene zemlje, ali na šta liče oni tereni… Lopta se kotrlja tri metra i odjednom odskoči u visini kuka”.
Belorusi se tek zahuktavaju, a Novaković posebno izdvaja mladu ekipu Energetika, koja je bila najveće iznenađenje u prva tri kola.
“Energetik nose klinci, dvojica Uzbeka, baš su majstori, uživanje je gledati ih. Imaju jednog napadača Žuniora Atemenga koji je Umar Sadik za siromašne, tehnika dvojka, mozak nula, ali daće 19 golova jer ima noge do neba. Vezni fudbaler Jasurbek Jahšiboev ne vidim zašto ne bi mogao da igra u, na primer, Austriji, u prvom kolu je dao dva gola, upisao asistencju… To je baš za gledanje, ali Nikaragva ni u ovim okolnostima, ponoviću, na osnovu iskustva od jedne utakmice. Imaju još dva kola do kraja lige pa kreće plej-of, verovatno će dotle da se srede”, zaključio je Novaković u razgovoru za Nova.rs.
Stvari u “pravom fudbalu” se još sigurno neko vreme neće vratiti u normalne tokove, ali srećom po zaljubljenike u najvažniju sporednu stvar na svetu, uvek se nađu izuzeci koji mogu da posluže kao zamena, ali i šansa da se “prošire vidici” i upoznaju neke druge kulture, okolnosti, ali i fudbalske filosofije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
