0
Legendarni Miroslav Ćiro Blažević preminuo je dva dana pre 88. rođendana.
Bivši selektor Hrvatske i trener Dinama iz Zagreba je izgubio borbu sa rakom. Dva puta je uspeo da pobedi opaku bolest, ali treći put nažalost nije uspeo.
PROČITAJTE JOŠ
Često je odgovore počinjao sa „Sine moj…“ što će ostati zauvek zapamćeno, baš kao i neki pogledi na svet koji bili tako obično rečeni, a tako tačni.
Pojasnio je jednom prilikom zbog čega sebe smatra najboljim trenerom na svetu.
„Ja kažem da sam bolji trener od Kapela. Onda me pitaju: „Kako to?“ Pa da su Kapelo ili Murinjo rođeni u Travniku, došli bi do Turbeta (mesto pored Travnika). Nek oni odu iz Travnika do vrha fudbala, ma daj“, rekao je Blažević.
Pred okršaj sa Argentinom na Mundijalu 1998. godine.
„Ni Zvone (Boban), ni ja ne bi dali Šukera za deset Batistuta. J*** te Batistuta.“
U Švajcarskoj je radio kao metlar, a onda osam godina kasnije je postao i selektor. Pitali su ga da li je to očekivao.
„Kada me jedan novinar šovinista upitao jesam li očekivao da ću od metlara postati selektor, nisam porekao da sam bio metlar iako sam tada furao Jaguara, a oblačili me kreatori. Odgovorio sam mu: Kad sam bio metlar, nisam mislio da ću biti selektor. Ja sam u to bio siguran, budalo jedna.“
Pojasnio je zašto život definiše kao male satisfakcije i velika razočaranja.
„Čuješ… Skoro si me rasplakao, jer to je najveća istina. Ja sam bio šampion i kup osvajao. Bio sam elektor pet reprezentacija. I to su sve velike satisfakcije. A još veće razočarenje je kada si na ulici. Kada te đubrad isteraju i onda ti hodaš trotoarom i pitaš se: „Bože, hoće li me još neko angažovati?“ E, to su ta razočarenja koja totalno zakamufliraju onu radost koju si imao kad si bio šampion.“
Imao je i poruku za mlade.
„Moraju da znaju da rade na sebi da osiguraju ono što je najvažnije jer svi kažu zdravlje. A Ćiro kaže: „Da, zdravlje… Ali, i najzdraviji čovek bez para – gotova bolest.“ Ja kad nemam para, ja sam psihički bolestan. Moraš da radiš na sebi da bi mogao sebi da osiguraš egzistenciju. Moraš se jako truditi da bi zaradio novac.“
O sreći i razočaranju.
„Nikada sreća ne može biti tako velika kad pobediš koliko je razočarenje veliko kad izgubiš.“
Pojasnio je sedam faktora uspeha.
„Postoji jedna formula sastavljena od sedam faktora: talent, motivacija, karakter, sportska inteligencija, sredina, trening i, na kraju, sreća. Svi su ti faktori važni. U mojem se slučaju socijalna motivacija pokazuje kao najveća. Pre je, možda, taj elemenat bio dovoljan, ali se nije uočavalo koliko je i sredina važna.“
Govorio je o talentu.
„Moja me majka spremala za sveštenika. Otišao sam u semenište, ali kada me časna oblačila, shvatio sam da to nije za mene. Otišao sam kući i rekao majci da sam se zaljubio u časnu sestru i tu je bio kraj mog svešteničkog puta. Želim reći da moraš da budeš talenat za neke stvari i da to ne može da se nametne.“
O nacionalizmu je neretko imao šta da kaže.
„Ja volim sve ljude. Mrzim ove primitivce koji odlaze u ekstreme pa mrze nekoga zato što nije… To je grozno. Ja sam takav, evo ti sve, poštujem tvoje, ali nemoj dirati moje. To je u mojoj doktrini i mom vaspitanju. Odrastao sam s muslimanima i Srbima. Nikad nismo znali ko je ko. Nadam se da će to jednom prevagnuti kod nas jer čovek se ne sme pozivati na primitivce koji su smatrali da mogu ubiti, a da im se ništa ne dogodi. To je strašno.“
BONUS VIDEO Legende plakale zbog Ćira Blaževića: Sine, strefila me teška bolest