0
Nekim ljudima je sudbina zacrtala drugačiji put i kad ga prepoznaju kao pravi, svakako dolaze do uspeha.
Reklo bi se da je jedan od njih i Nebojša Bandović koji se u mladosti bavio fudbalom i igrao u Crvenoj zvezdi. Onda se oprobao na tržištu nekretnina i sada živi svoj američki san zbog kog se nedavno pohvalio da mu je Lionel Mesi komšija iz ulice u Majamiju.
PROČITAJTE JOŠ:
Dotle nije stigao igrajući fudbal, iako je i sam Dejan Savićević spomenuo jednom prilikom da je Nebo bio veći talenat od njega, a gotovo svi znaju ko je Dejo.
„Ima jedan igrač koji je bio veći talenat od mene, to je bio iz Sutjeske Nebojša Bandović. Jesi čuo nekad za njega? Nisi. Bio je pre mene u Zvezdi, na velikom fudbalu je sigurno bio veći talenat od mene, ali je napravio tu jednu životnu grešku kada je poslušao menadžera. A on je bio ono, nestašan, nikšićka luda glava. Došao je kod Džaje i tražio mu milijardu dinara i dvosoban ili trosoban stan. Imao je loše savetnike u tom periodu. Prihvatio je ponudu Branka Perovanovića i otišao u Ameriku da igra mali fudbal. Napravio je tamo veliku karijeru, a sada ima biznis, živi u Majamiju“, rekao je Savićević u razgovoru za Jutjub kanal Slobodna zona.
Znamo da fudbal nije najpopularniji sport u Sjedinjenim Državama i da pored „živog“ američkog fudbala, hokeja, bejzbola i košarke teško da će ikada i biti.
Zamislite onda kako je bilo otići tamo i zaigrati ga u dvorani u Sent Luisu.
„Želim da se zahvalim Dejanu Savićeviću na ovoj izjavi koja me je dirnula. Velika, svetska fudbalska legenda koja je Crnu Goru stavila na mapu. Nekada smo igrali zajedno sa omladinsku reprezentaciju, a Crna Gora je kao najmanja država dva puta osvajala turnir republika i pokrajina, a nas dvojica smo davali sve golove. Ostali smo prijatelji, a Dejo je ostao isti onakav kao što sam ga upoznao sa 14 godina. Ponosan, pošten i skroman, a ovim rečima je pokazao još jednom i koliki je čovek“, odgovorio je Bandović na Savićeve reči u decembru.
Bandović je, kao godinu stariji od Savićevića, u Zvezu stigao nešto ranije, 1983. godine i imao je 18 godina.
Trebalo je da bude jedna od zvezda prelaznog roka uz Mitra Mrkelu, Zorana Bankovića, Miodraga Krivokapića i Marka Elznera.
„I moram da kažem da nije bilo nikakvog sukoba sa Džajićem zbog čega sam navodno napustio Zvezdu. Odmah sam odslužio vojsku, trenirajući svakodnevno sa crveno-belima, ušao među prvih 16, debitovao protiv Partizana na JNA pred 55.000 gledalaca, ali sam nekako uvek želeo više. Imao sam neke svoje snove. Gledao sam utakmice Budeslige, puni stadioni, maštao da igram za Bajern iz Minhena. Zbog svega toga doajeni sportskog novinarstva Ciga Sekulić, Bobi Janković, Milojko Pantić su me prozvali Rumenige. Tada je na snazi bilo pravilo da fudbaleri ne mogu u inostranstvo pre navršenih 28 godina. U tom slučaju nikada ne bih ispunio svoj san i zaigrao u Bundesligi. Upravo zbog starosne granice sam odbio da potpišem profesionalni ugovor za veliku Zvezdu i otišao u Nemačku u potragu za svojim snom“, kazao je Bandović u podkastu Dribler.
Suština na koju pokušava da ukaže je da preko noći možete da propadnete, ali i da isto tako možete da se pronađete i uspete opet.
„U Nemačkoj sam bio na probi u Fortuni Dizeldorf, Braunšvajgu, Darmštadu i Kelnu, ali sam imao tu nesreću da mi se razboli menadžer i završi u bolnici. Ostao sam u njegovom stanu, bez novca, garderobe, kopačke pukle, treniram sam po parkovima, ma propast živa… Zovu me roditelji i rodbina da se vratim. Nije mi dao ponos, otišao sam iz Jugoslavije kao najveći talenat, a onda nemam ništa“, pričao je Bandović.
Umesto u Grashopersu, posle toga je završio u Americi. Nije bio spreman da sačeka da se oslobodi mesto jednog stranca u švajcarskom klubum, iako su uslovi bili na mestu – stan, hrana i plata. Tako se obreo u Americi i u dvoranskom fudbalu se nekako snašao.
„Taj američki mali fudbal ima ista pravila kao u hokeju sa letećim izmenama, bio je za starije igrače, koji su na zalasku karijere, kao sada MLS liga, gde ti dolaze sa 36 godina Mesi, Suarez, Buskets. Nije to bilo za mene, mislim za mladog igrača, ali nisam imao izbora. Bio sam u rukama menadžera i morao sa da radim kako mi on kaže. Ipak, proveo sam tri sezone u Sent Luisu, bilo je zaista super iskustvo, grad odličan, publika, sve je podređeno šoubiznisu i to mi se baš dopalo“, objasnio je Bandović.
Tamo je upoznao i Slobu Ilijevskog, koji je imao neke perionice veša i apartmane, ali i dobre savete za Nebu Bandovića.
„Savetovao me je da kupujem zgrade dok sam još mlad, jer sada zarađujemo dobro, a ko zna kako će biti posle. Mentorski mi je poručio da može da se zaradi lako i da se ubiješ od posla, a možeš i pametno ako kupuješ nekretnine na pravoj lokaciji i kasnije postaneš milioner. Sada njemu mogu da zahvalim što ovako živim“, veli Bandović.
A živi u Majamiju, dok preko društvenih mreža i sam deli fotogorafije, savete i snimke kako može da se zaradi. Navodi da je sebe amerikanizovao kao biznismena, a bogatstvo je stekao kupujući nekretnine uz veliki rizik jer se finansirao malim fudbalom i kreditima.
„Zarađivanje novca igrajući mali fudbal mi je bila odskočna daska, doneo mi je početni kapital, ali sve je došlo kroz američki kreditni sistem“, ispričao je Nebojša Bandović koji i danas žali što nije ostao u Zvezdi.
„Žao mi je što nisam ostao u Zvezdi, što nisam igrao fudbal u Evropi, što nisam igrao Bundesligu i ostvario taj svoj san. Sa te strane mogu da kažem da sam promašio karijeru, ali zato sam se pronašao u biznisu i niko iz familije finansijski nije prošao dobro kao ja. Živim u Majamiju, u najluksuznijem kvartu, napravio sam biznis od kojeg zarađujem i kada spavam. Lepo je biti fudbaler, ali svi vas gledaju kao da ste roba, pa povrede, treneri koji vas ne vole. Mnogo stvari koje nisu u vašim rukama utiču da li ćete uspeti. Propadnete preko noći. Zato treba uvek imati i druge opcije u životu. To je upravo ono što svima svakodnevno besplatno poručujem preko svog Instagrama“, istakao je Bandović.
BONUS VIDEO: Najbolji detalji utakmice Liverpula i Noriča