Jugoslovenski fudbal je pre više od 16 godina potresao nezapamćeni zločin kada je ispred prostorija Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore ubijen Branko Bata Bulatović, tadašnji generalni sekretar te organizacije.
Ubica je viđen, čak je rekao sekretarici koja se našla u hodniku u tom momentu da ćuti, pojavio se i foto-robot, ali on nikada nije pronađen, uhapšen, procesuiran, osuđen…
Veo tajne nad ubistvom Bulatovića pokušao je da otkrije Javni servis Srbije, u dokumentarnoj emisiji autora Veljka Medića.
Brojni sagovornici su govorili o dešavanjima u tadašnjem fudbalu, pominjala se i čuvena utakmica između Sutjeske i OFK Beograda koja je bila pod lupom zbog sumnjivog rezultata, govorilo se o kladionicama, transferima, dugovima…
Medićevi sagovornici su naveli i da se čuvena „šema tri za tri“ kreira tako što u njoj uglavnom učestvuje „trijagonal fudbalera“ – golman, centarfor, centarhalf i da drugi akteri nisu ni svesni da su deo zavere nameštanja rezultata.
Govorilo se i o tome da Fudbalski savez nema direktne veze sa transferima igrača, te da nema odgovornost o tome, osim činjenice da izdaje sertifikate o tome.
U emisiji je zabeleženo i izlaganje, sada pokojnog, Ilije Petkovića, koji je naveo da u transferima postoji „Bermudski trougao“ u kom se nalaze menadžer i klubovi uključeni u posao.
Zapaženo izlaganje je imao Zoran Filipović, nekadašnji golgeter i trener Crvene zvezde koji je rekao da je u to vreme bilo veoma teško raditi u srpskom i jugoslovenskom fudbalu, te da se i lično uverio da postoje razne „zakulisne radnje“.
Siva eminencija srpskog fudbala, bivši fudbaler i selektor Milovan Đorić je otkrio da mu je jedna osoba rekla da se zna ko je ubio Bulatovića, ali ne i to ko je nalogodavac zločina.
Ipak, ta osoba nikada javno nije o tome govorila, niti je Đorić otkrio o kome se radi…
Informacije nije dobila ni porodica, deca Blažo i Ana su godinama unazad govorili o tome da osim zvaničnih, šturih informacija o svemu, ne znaju ko im je ubio oca.
„Eto, na kraju ispada da mu je fudbal došao glave, ali ne mogu ni posle toliko godina da upirem prstom na nekoga. Sve mi to liči na jednu filmsku priču. Priču bez kraja. Za sada… Sve je, očigledno, bilo dobro isplanirano. Ubica je bio profesionalac. Samo to je jasno. Tate nema, pa nema, i ako pronađu ubicu to ga neće vratiti. Prošlo je 10 godina, neverovatno je kako nas niko nikada nije pozvao i rekao da ima pomaka u istrazi… Voleo bih da se reši ta misterija, ali se plašim da me i ta nada polako napušta. Od momenta ubistva verovao sam da ćemo makar posle dve, tri godine saznati ko je ubica. Kako vreme odmiče, vidim da od toga nema ništa. Mada, nemoguće je da za deset godina ne postoji nijedan jedini trag. Nisam ljut, ali sam razočaran u sistem“, rekao je Blažo.
Novinar Jovan Sekulić je otkrio i da je Bulatović živeo skromno, u malom dvosobnom stanu, te da su apsolutno deplasirane priče o tome da je on ubijen zbog lukrativnih razloga lične prirode.
Da li se tu radi o interesima drugih ljudi? U emisiji je iznet i mogući scenario po kom je Bulatović odbio da učestvuje u organizaciji transfera igrača u inostranstvo, te da je zbog toga bio smetnja na putu „moćnicima“.
„Dosta je tih iz sive zone bilo u klubovima. Bilo ih je dosta. Devedesetdevet posto je mrtvih već…“, rekao je Milovan Đorić.
Ko je ubio Branka Bulatovića? Pitanje na koje nema odgovora… Čini se da ga neće nikada ni biti, kao i u slučaju mnogih drugih nekažnjenih zločina koji su se dogodili na beogradskim ulicama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare